INDIREKTNI POREZI Ukljuuju poreze na proizvodnju i potronju

INDIREKTNI POREZI - Uključuju poreze na proizvodnju i potrošnju roba i usluga - Utiču na kretanje cena roba i usluga - Tu spadaju: porezi na promet (PDV), akcize, carine - Principi: - Krajnjeg odredišta - Zemlje porekla

PDV -Ne deformiše ekonomiju! - Metod primene PDV-a u EU jeste harmonizovan, ali se primenjuju različite poreske stope! - EU je svesna da u praksi, usled različitih poreskih stopa, može doći do malverzacija i utaja! - Sa stvaranjem v Jedinstvenog evropskog tržišta 1993. v Euro. Zone 1999. i v uvođenjem Evra 2002. povećan je pritisak za usklađivanje nacionalnih stopa PDV -a!

- Od 1993. pogranične kontrole su zamenjene PRIVREMENIM SISTEMOM, koji u proširenom obliku i danas važi! - Od tada, roba treba da se oporezuje po Standardnoj stopi PDV-a (15% - 25%), a za niz proizvoda važe Snižene stope! - Zemljama je teško da se prilagode jedinstvenim stopama – jer su one deo njihovih nacionalnih politika, predizbornih obećanja, itd. - EU teži uvođenju Principa zemlje porekla! (ali članice nisu baš oduševljene time)

Država članica najniža srednja Danska standardna 25% Švedska 6% 12% 25% Finska 8% 17% 22% 12% 25% 7% 22% Mađarska Poljska 3% Češka 5% 22% Slovenija 8. 5% 20% Irska 4. 3% 13. 5% 21% Francuska 2. 1% 5. 5% 19. 6% Estonija 5% Grčka 4% Nemačka 7% Španija 4% 18% 8% 16% 7% 16%

Akcize Primenjuju se samo na uvoz/proizvodnju specifičnih proizvoda Velika je raznolikost između akciza članica EU, a to bi moglo biti opasno! Država Članica Prihod od akciza (% BDPa) Akcize na cigarete Akcize na alkoholna pića sa 40% alc. Akcize na bezolovni benzin Danska 5. 6% 3. 29% 11. 9% 0. 54% Grčka 4. 4% 1. 7% 2. 72% 0. 32% Velika Britanija 3. 6% 5. 6% 9. 5% 0. 79% Nemačka 2. 8% 2. 29% 3. 91% 0. 62% Austrija 2. 7% 1. 96% 3% 0. 41% Belgija 2. 4% 2. 09% 4. 98% 0. 49% Švedska 15. 45%

Budući izazovi Unutar Jedinstvenog tržišta: - Indirektni porezi su do određenog stepena harmonizovani - Direktni porezi se samo delimično harmonizuju - Postoji saglasnost da je cilj da se ukloni štetna poreska konkurencija i da je zato poreska saradnja neophodna!

Evropska komisija predlaže: • • Kodeks ponašanja za oporezivanje preduzeća Uklanjanje deformacija u oblasti oporezivanja dohodaka od kapitala Eliminisanje poreza na: prekogranične kamate i plaćanje licencnih naknada između kompanija Uklanjanje distorzija u oblasti indirektnog oporezivanja U oblasti PDV-a, Komisija predlaže: • Revidiranje oporezivanja u oblasti putničkog saobraćaja • Reviziju poreskih stopa koje se primenjuju na energente • Program saradnje među članicama - FISCALIS za borbu protiv malverzacija u indirektnom oporezivanju

Zaključak Poreski sistemi u zemljama članicama imaju duboke korene i teško će se promeniti! Ali značaj njihove integracije sve više raste, neki od uzroka su: - Dohodak TNK! - Lični dohodak! - Porezi na promet! Koristi od uklanjanja fiskalnih granica: - Bolje investicione odluke zbog veće izvesnosti - Uštede u resursima i efikasnija alokacija proizvodnje - Izjednačavanje cena

Potpuno ujednačavanje fiskalnih sistema nije obavezno preduslov za uspešno funkcionisanje Ekonomske i monetarne unije! Primer SAD-a! Postoje razlozi za pesimizam!!! 1. Poreska politika ostaje osnovno nacionalno suvereno pravo! 2. Javnost je jako osetljiva na promenu poreskog sistema! (a do toga bi moralo doći u slučaju potpune integracije)

Dakle, harmonizacija u EU, posebno u Eurozoni, traži oprez, postepenost i političku volju!!!

BUDŽET EU U suštini, apsolutni i relativni obim budžeta EU je prilično mali u odnosu na udeo zajedničkog BNP članica, kao i u odnosu na mogućnost uticaja na makroekonomski život u EU! On nema ni stabilizacionu ulogu s obzirom na to da uvek mora da bude u ravnoteži!

Budžet EU se zasniva na određenim načelima: • Jedinstvo: Svi prihodi i rashodi u jednom dokumentu. • Godišnji karakter: Budžet se donosi za svaku kalendarsku godinu. • Ravnoteža: Prihodi i rashodi moraju biti uravnoteženi. Zabranjeno je zaduživanje ili posedovanje nealociranog duga!

Postupak usvajanja budžeta Ugovorom iz Rima jasno je definisano koji su koraci i rokovi za usvajanje budžeta! Propisani postupak počinje 1. jula a završava se 31. decembra. Budžetska godina počinje 1. januara, a završava se 31. decembra svake godine. Savet ministara i Evropski parlament dele moć kada je u pitanju budžet!

- Evropska komisija predaje Savetu prednacrt Budžeta, - nakon pretresa, Savet usvaja taj nacrt i šalje ga Parlamentu - Parlament, pri prvom čitanju daje predloge vezane za obavezna i neobavezna trošenja i nakon toga vraća taj nacrt Savetu - pri drugom čitanju Savet odlučuje o obaveznim trošenjima, a Parlament donosi odluku o neobaveznim troškovima - predsednik Parlamenta donosi konačnu odluku, ali Parlament ima pravo da odbije ako se sa tim ne slaže većina ili 3/5 članova

Ako se budžet ne usvoji, prelazi se na privremeno finansiranje. Privremeno finansiranje znači isti mesečni nivo izdataka kao u prethodnoj finansijskoj godini, po 1/12 prethodnog budžeta. Okvir za pravljenje budžeta u svakoj godini predstavlja “finansijska perspektiva”, koja je 6 -godišnji plan prihoda/potrošnje.

Izdaci Još 1988. godine usvojena je reforma budžeta, sa ciljem da: • Se poveća budžetska disciplina; • Poveća efikasnost 3 strukturna fonda ( za razvoj i garancije u poljoprivredi, za regionalni razvoj, za socijalni razvoj); • Da se uvede gornji limit (kao % BNPa Unije, npr. 1. 24%) Ovom reformom uvedena je i finansijska prognoza !

Javljaju se dve vrste budžetskih trošenja: • obavezna trošenja, izvedena direktno iz ugovora i akata EU (npr. za poljoprivrednu politiku) • neobavezna trošenja. U neobavezne spadaju: manji deo sredstava za poljoprivredu, pomoć nerazvijenim prekomorskim zemljama, manji deo izdataka za ribolovnu politiku, sredstva za R & D, izdaci za neke strukturne fondove i veći deo troškova za administraciju EU. - ES odlučuje o obaveznim, a EP o neobaveznim trošenjima!

Prihodi Do 1970. budžet je finansiran iz nacionalnih doprinosa članica Od tada EU dobija sopstvena sredstva, i to su: 1. Prihodi od carina (čine 11% sredstava) 2. Prelevmani na agrarne proizvode, šećer i izoglukozu (čine 1. 5% prihoda) 3. Doprinosi iz PDV-a (čine 25% prihoda) 4. “Četvrti izvor” (61% prihoda) 5. Ostali razni prihodi

Najveći doprinos budžetu daju: Nemačka 28, 2%, Francuska 17, 5%, Italija 11, 5%, Španija 7, 1% i Holandija 6, 4%. Prema učešću sopstvenog BDP, najveći neto-davaoci su Holandija, Luksemburg, Nemačka i Švedska. -Pre proširenja iz 2004, deset zemalja EU 15 su bili neto-davaoci, a samo pet neto primaoci – Danska 0, 03% od BDP, Grčka 3, 2%, Irska 2, 5%, Portugal 2, 8% i Španija 1, 3%. -Sve nove članice su neto-primaoci, prema oficijelnoj statistici!

Karakteristike finansijskog okvira 2007 -2013 1. Usvojeni rashodi u 7 godišnjem periodu za oko 280 milijardi evra manji od predloga Komisije 2. Stvarna plaćanja svake države manja su od predloženih i neće preći 1% GNI godišnje, a limit je 1. 24% BDPa 3. Najgore su prošli fondovi za stavku „EU kao globalni partner“, u kojoj su predviđeni i rashodi za kandidate i potencijalne kandidate U perspektivi za 2007 -2013. nema sredstava za Albaniju, Bi. H, Crnu Goru i Srbiju u Kohezivnim i Strukturnim fondovima. To znači da EU smatra da 4 zemlje ne mogu postati bilo članovi ili kandidati najmanje do 2014, kada će važiti nova perspektiva 2014 -2020.

Fiskalna politika je čvrsto u rukama članica, a ne Brisela! To dovodi do mogućnosti ekscesne potrošnje u članicama. Država potrošnja članica ugrožava monetarnu stabilnost. (Izuzetno visoka javna potrošnja: u EU za oko 15 poena veća nego u SAD i Japanu; to ugrožava konkurentnost privrede) Na nivou EU ne postoji mogućnost ekscesne državne potrošnje, jer je budžet Unije ograničen na najviše 1, 24% BDP. Ekscesna državna potrošnja u kombinaciji sa odsustvom kazni za narušavanje pravila od najviše 3% budžetskog deficita je najosetljivija tačka evro zone, a time i Unije.

ZLOUPOTREBA SREDSTAVA BUDŽETA Čim postoje budžetska sredstva, postoje i zloupotrebe fondova. Revizorski sud, zvanično telo Unije za kontrolu valjanosti trošenja sredstava, nije potpisao nijedan budžet Unije od 1993. Uvek su nađene “veće nepravilnosti”. Prema nezavisnim procenama zloupotrebi se 2 -7% ukupnih budžetskih sredstava EU. Najveće zloupotrebe vezane su za sredstva za poljoprivredu, regionalne politike i stranu pomoć. . . za politiku kohezije izdvojeno je 2007. Godine 42 mlrd evra (što je 36% budžeta), a čak 11% trošenja bilo je ˝neregularno˝

Zanimljivo je da je čak 55% zloupotreba fondova poljoprivrede učinjeno u Italiji, potom sledi Nemačka. Istovremeno je u te dve zemlje najniža stopa povraćaja zloupotrebljenih sredstava, samo po 10%. Najveći povraćaj zloupotrebljenih sredstava je u Irskoj 58%, Danskoj 71%, Finskoj 90. Prosek povraćaja za Uniju je 17%.

Efekat krize Zahtev za ublažavanjem krutih pravila EU: • Vezanih za deficite! • Za dobijanje pomoći! • Za ulazak u Evro zonu! Nemački kancelar Angela Merkel Odluke samita u Briselu. . .

HVALA NA PAŽNJI!!!