II veba Veliina areala endemiti Endemiti su oni

II vežba Veličina areala- endemiti

Endemiti su oni taksoni čiji su areali mali, odnosno taksoni koji su svojim rasprostranjenjem ograničeni na mala geografska područja, i van tih područja se nigde ne nalaze. n Kriterijumi za utvrđivanje endemičnosti n Sam pojam endemičnost ima relativan karakter s obzirom da ne postoji jedinstven, objektivan kriterijum koji utvrđuje veličinu geografskog područja koje je dovoljno malo da taksone koji se ne nalaze van njega, možemo smatrati endemitima. n

Klasifikacija endemita n n - Klasifikaciju endemita u različite kategorije moguće je uraditi na osnovu različitih kriterijuma, ali se kao dva osnovna kriterijuma koriste veličina areala i starost, odnosno vreme nastanka endemita. A) Prema jednoj od nekoliko postojećih klasifikacija u odnosu na veličinu areala, endemične vrste se mogu podeliti na: STENOENDEMITE ILI DISTRIKTNE ENDEMITE LOKALNE ENDEMITE U ŠIREM SMISLU (EUENDEMITI) SUBENDEMITE

STENOENDEMITI n n Stenoendemiti ili distriktni endemiti su vrste čije je rasprostranjenje ograničeno na jako mala područja (nekoliko hektara ili čak ara) na nekom izolovanom ostrvu ili planinskom vrhu ili na teritoriju manju od površine florističkog distrikta. Takve su vrste: Achillea alexandri-regis. Amphoricarpos neumayeri, Degenia velebitica, Jankea heldreichii, Viola kopaonikensis, Wulfenia blecicii i dr. Viola kopaonikense

LOKALNI ENDEMITI n n Su vrste sa nešto širim rasprostranjenjem, površina njihovih areala je ograničena veličinom florističke provincije. Takve su vrste: Centaurea derventana, Eryngium serbicum, Haberlea rhodopensis, Moltkea petraea, Petteria ramentacea, Picea omorika, Stachys iva, Syringa vulgaris, Viola kosaninii. . . Syringa vulgaris Centaurea derventana

ENDEMITI U ŠIREM SMISLU n n Su vrste ograničene na teritoriju veću od florističke provincije koja je dovoljno mala da je opšte prihvaćeno i uobičajeno da se vrste koje ne prevazilaze njene granice mogu smatrati endemitima ( na pr. Balkansko poluostrvo u odnosu na Evropu). Takve su na pr. vrste: Acer heldreichi, Achillea serbica, Aesculus hipocastanum itd Achillea serbica

Subendemiti n n Su vrste čiji je veći deo areala ograničen na neko područje, ali se van njegovih granica mogu naći izolovane populacije (manji deo areala). Takve su vrste: Parietaria serbica, Pinus heldreichii. Parietaria serbica

n n n Podela endemita na osnovu starosti, tj. vremena nastanka usko je povezana sa načinom njihovog formiranja, tj. njihovom evolucijom. Većina autora deli endemite na dva osnovna tipa: Paleondemite ili endemorelikte Neoendemite

Paleoendemiti (endemorelikti) n n n Predstavljaju grupu starih endemita čiji se nastanak vezuje za davna vremena, što se određuje njihovom filogenetskom starošću, tj. sistematskom izolovanošću kao i karakterom i istorijom staništa (planinski predeli ili ostrva, kao i drugi predeli koji se od davnina nalaze u stanju izolacije). Paleoendemiti ili endemorelikti su taksoni koji su nekad imali široko rasprostranjenje, ali su zatim u procesu geoloških promena, postepeno izumirali i iščezavali sa teritorije koju su nekada nastanjivali. Takve vrste su: Gingko biloba, Ramonda serbica …

Neoendemiti n n Predstavljaju grupu mladih endemita, odnosno vrsta, ili češće nižih sistematskih kategorija kao što su podvrste, varijeteti i forme, koji su na datoj teritoriji nastali u skorašnje vreme putem diferencijalne evolucije i koje se nisu dalje raširile usled različitih uzroka ili su ograničeni specifičnim uslovima staništa ili neka fizička barijera sprečava njihovo dalje širenje. Takve su vrste: Gnaphalium supinum, Saxifraga adscendens, Oxytropis campestris i Silene acaulis.

Endemični rodovi 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Amphoricarpos Vis. Degenia Hayek. Haberlea Friv. Halascya Doerfl. Jankaea Boiss. Pancicia Vis. Petteria C. Presl.

Pancicia serbica Halscya sendtneri Degenia velebitica Haberlea rhodopensis Petteria ramentacea

Subendemični rodovi Edraianthus A. DC. n Moltkia Lehm. n Ramonda L. C. M. Richard n

Edraianthus sutjeskae Moltkea petraea Ramonda serbica

Zadatak vežbe: Na osnovu datog materijala upoznati se sa sledećim endemičnim i subendemičnim rodovima i vrstama Balkanskog poluostrva. Stenoendemiti n n n n n 1. Achillea alexandri-regis 2. Amphoricarpos neumayeri 3. Bornmuellera dieckii 4. Degenia velebitica 5. Draba bertiscea 6. Edreanthus wettsteinii subsp. lovcenicus 7. Jankea heldreichii 8. Potentilla doerfleri 9. Viola kopaonikense 10. Wulfenia blecicii

Lokalni endemiti 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. Amphoricarpos autariatus Centaurea derventana Eryngium serbicum Fibigia triquetra Genista hassertiana Genista nissana Genista subcapitata Haberlea rhodopensis Moltkia petraea Narthecium scardicum Petteria ramentacea Picea omorika Sideritis scardica Stachys candida Stachys chrysantha Stachys iva Syringa vulgaris Veronica saturejoides 19. Viola delphinantha 20. Viola dukadjinica 21. Viola kosanini

Endemiti Balkanskog poluostrva (euendemiti) 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. Acer heldreichii Achillea serbica Aesculus hyppocastanum Dioscorea balcanica Erysimum commatum Geum bulgaricum Halascya sendtneri Pancicia serbica Pinus peuce Ramonda nathaliae Ramonda serbica

Subendemiti n n 1. Parietaria serbica 2. Pinus heldreichii Neoendemiti 1. 2. 3. 4. Gnaphalium supinum var. balcanicum Oxytropis campestris subsp. dinarica Saxifraga adscendes subsp. Blavii Silene acaulis subsp. balcanica