Ideje kroz istoriju ljudske misli uvodno predavanje I

Ideje kroz istoriju ljudske misli – uvodno predavanje, I tema – Literatura: Valerij Bočvarski: Razvoj naučne misli, pdf na sajtu physics. kg. ac. rs, Valerij Bočvarski et Jacques Baudon Morphologie de la physique, Edilivre, Paris 2015 I. Kant: Kritika čistog uma, BIGZ, Beograd 1976, G. F. V. Hegel: Istorija filozofije, I-III, Kultura, Beograd 1970 Veljko Korać, Branko Pavlović, Istorija filozofije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1986 IDEJE NE UMIRU • Možda najupornija ljudska misao “svaka posledica ima svoj uzrok” – starije kameno doba (paleolit), verovatni početak logike, pojava verovanja u zagrobni život (tj. u dušu). Homo neanderthalensis i Homo sapiens. Iz tog perioda imamo samo neka oruđa i oružija, i ostatke pogrebnih običaja, dok iz neolita imamo sačuvane mitove , bajke. . . 2). . .

Ideje kroz istoriju ljudske misli – uvodno predavanje, I tema – • Kako je moguće da neko meni blizak, neko pored mene koji jeste odjednom ne postoji? Šta je on posle smrti? Ništa? Ali “ništa” ne može da postoji, dakle on je prešao u svoje zemne ostatke. No pokojnici se javljaju i u snovima svojih bliskih. Dakle pokojnik ima esenciju, ali nema egzistenciju (jedno moguće objašnjenje, terminologija je savremena). 1) • Egipat, Etrurci, Skiti. . . 2) • Ep o Gilgamešu, raj – Eden, Dilmun 3) • Epikur – solipsizam zasnovan na zdravom razumu. • Duša (moguća definicija iz kasnijeg perioda): posebna individualna duhovna supstancija u čoveku koja večno postoji nezavisno od tela i koja se suprotstavlja materijalnom svetu u kome ljudi žive. . .

Ideje kroz istoriju ljudske misli - uvodno predavanje, I tema - Još neke uporne ideje q q q Eratosten Letenje Komunikacija na daljinu Transmutacija elemenata (lapis philosoforum) Vladavina najmudrijih (filozofa) 1) Omnia mecum porto q ------ q Primeri q q Uključivanje kretanja u matematiku (funkcionalna zavisnost, geometrija) Zenon i njegova podela vremena

Ideje kroz istoriju ljudske misli - uvodno predavanje , I tema • • v • γνῶθι σε αυτόν – Stub u Delfima, Bias, Talet, Pitagora, Sokrat. . . Hegel: samosvest Čulnost (Kant) Predmagijska svest – ceo svet je neprijateljski, ali je datost, afirmacija iz nemoći (životinjska “svest”!? ). Ontološki postulat (rudimentaran) • Magijska svest - ja prožeto svim oko njega, negacija nemoći jedinke. 1) v Nova etapa (svest svojstvena samo čoveku- refleksija): • Zdrav razum – svest o ja koje je različito od svega izvan njega; afirmacija ja. 2) • Razum – svest kao racionalna negacija očiglednosti. 2, 3) • Um – samosvest, istovremeno afirmacija i negacija. ü Filozofska ontogeneza Hegelovim jezikom rečeno: “Da bi se došlo do ideje koja zna za sebe, dakle do samopoznavanja ideje , za to je potrebna beskonačna suprotnost, naime da je ideja dospela do svesti o svome apsolutnom razilaženju. . . ” 4) Hegel, G. F. V, Istorija filozofije III, str. 539, KULTURA BEOGRAD, 1970. § Kriterijum istinitosti. Šta je istina (Pilatovo pitanje) ?

Ideje kroz istoriju ljudske misli - uvodno predavanje, I tema - Zenon Prvo što su Grci morali da napuste to je očiglednost. Jer oni su u stalno promenljivom svetu morali da nađu ono što opstaje. Tales, Heraklit, Parmenid (Eleja). Kant (preko dve hiljade godina kasnije): “stvaralačka moć sinteze kojom se nešto razume u raznovrsnosti i haosu opažanja, koja su došla u svest preko čula”. Do sinteze se dolazi uz pomoć četiri vrste najviših formi razuma, ili kategorija u kojima se razum iscrpljuje, dolazeći do krajnjih granica svoje moći. Otuda potreba za pojmovnim mišljenjem, tj. pojava uma. Te kategorije od kojih razum ne može da ide dalje jesu: kategorija kvantiteta (jedinstvo, mnoštvo, celokupnost), kategorija kvaliteta (realnost, negacija, limitacija), kategorija relacije (inherencija i supstancija, kauzalitet i dependencija, uzajamnost delovanja i trpljenja) 1), kategorija modaliteta (mogućnost – nemogućnost, egzistencija – nepostojanje, nužnost – slučajnost)

Ideje kroz istoriju ljudske misli - uvodno predavanje, I tema • Podela vremena na konačno mnogo malih tačaka • pojam beskonačnosti i podela vremena 1) • pojam kontinuiteta • skok na nulu: telo ne može istovremeno da bude u jednoj tački i da se kreće (takodje – ubrzanje) • Prevazilaženje problema (izlazak iz okvira teorije) • Matematička analiza (limes, infinitezimalni račun, u geometriji – tenzorski račun) 2) • Rimanov integral, teorija distribucija, Lebegov integral • Moderno i Grčko shvatanje vremena i infinitezimalni račun

Ideje kroz istoriju ljudske misli - uvodno predavanje , I tema - • Ahil i kornjača 1)

Ideje kroz istoriju ljudske misli - uvodno predavanje v • • • Primeri zaključivanja (indukcija) 1) Slučajni izbor dva studenta 2) Zaključivanje po analogiji - umesto indukcije. 3) Ontološki status činjenica – činjenica je podatak stavljen u kontekst. 4) Eksperiment kao podrška induktivnom zaključivanju (koje nije dokaz!) Velike opasnosti našeg vremena učinile su da sitni interesi običnog svakidašnjeg života dobiju ogromno veliki značaj, da veliki materijalni interesi i borbe oko njih obuzmu sve moći duha i sve njegove snage, pa i sva spoljašnja sredstva, tako da se smisao za viši unutrašnji život, za čistiju duhovnost, nije mogao održati u slobodi, te su i ljudi više prirode utonuli u njih i delimice postali njihova žrtva.

Ideje kroz istoriju ljudske misli - uvodno predavanje , I tema • • v § • Hajdelberg, 28. oktobar 1816. Hegel G. V. F, Istorija filozofije I, str. 1, Kultura BEOGRAD, 1970. O očevidnosti: Izlazak sunca, zakrivljenost zemlje. . . Induktivni kalem i permanentni magnet Seminarski: Opšti: q ἓν οἶδα ὅτι οὐδὲν οἶδα 1) Hen oida hoti ouden oida q εν ἀρχῇ ἦν ὁ λόγος, καὶ ὁ λόγος ἦν πρὸς τὸν θεόν, καὶ θεός ἦν ὁ λόγος. En arche en ho logos. . . 2) q anqropos metron panqon 3) Anthropos metrov panthon Specijalizovani: q Argumenti su posluga za sve q Svako ima pravo na mišljenje, ali ne ume svako da misli (indukcija, princip kauzalnosti) q Kretanje duha-svesti (magijska svest, zdrav razum, um)