Ideja podele vlasti Postavljanje problema n n Kljuno

Ideja podele vlasti

Postavljanje problema n n Ključno pitanje: kako organizovati državu da se u njoj pomire vlast i sloboda? Kako da država ne zapadne u anarhiju a da istovremeno ne postane tiranija? Problem je u tome što u ljudima postoji imanentna sklonost ka zloupotrebi vlasti Nagomilavanje vlasti u istim rukama može se oglasiti za samu definiciju tiranije (Lok) Odgovor na ključno pitanje: vladavina prava i podela vlasti n n Bezbednost i dobrobit građanima obezbeđuje samo jaka ali ne i tiranska vlast Tiraniju može da spreči samopodela vlasti Podela vlasti znači da je svaki organ vlasti opskrbljen sredstvima da se bori protiv drugog organa – ako ovaj pokaže sklonost ka tiraniji Znajući da svaki drugi organ ima sredstva da ga u tome spreči, nosioci vlasti u svakom organu staraće se o onome zbog čega su i dobili vlast – o bezbednosti i dobrobiti građana

Funkcije (grane, delatnosti) državne vlasti n n Podela vlasti je jedan od oblika državne vlasti Oblik državne vlasti nam govori nam kakvi su međusobni odnosi državnih organa koji obavljaju funkcije državne vlasti. Funkcija državne vlasti je metod, način delovanja države, državna delatnost Ona može biti: n stvaranje opštih normi (zakona) n izvršavanje opštih normi (donošenjem pojed. normi ili izvršenjem materijalnih radnji) n Rešavanje sporova povodom (ne)primene opštih normi n Zakonodavna, izvršna (egzekutiva) i sudska vlast n

Podela vlasti n Značenje teorijskog koncepta podele n n n organizaciona nezavisnost – organi jedne grane vlasti ne mogu da utiču na imenovanje ili razrešenje članova organa druge grane vlasti Funkcionalna nezavisnost – organi jedne vlasti ne mogu da donose odluke ili da menjaju ili poništavaju odluke druge dve vlasti Ipak s podelom se ne može terati do kraja n n Podela vlasti ne sprečava mogućnost da jedna grana vlasti ima delimični uticaj ili kontrolu nad delatnostima druge grane vlasti Nijedan organ ne treba da bude u stanju da prekorači svoje pravne granice a da ne bude zauzdan i ograničen od drugih

Istorija – primer mešovitog uređenja n n Sparta kao uzor Platonu, Aristotelu, Rusou. . . Mešavina tiranskog (efori), monarhijskog (dva kralja) aristokratskog (geruzija) i demokratskog (skupština) elementa.

Monteskje n n n Jedna želja: očuvanje individualne slobode u državi I jedan uvid: “Večito iskustvo je da je svaki čovek koji ima vlast sklon da je zloupotrebi i zloupotrebljava je dok ne naiđe na granice” Ukoliko se tri vlasti sjedine tad se individualna sloboda uništava: n “Kad su zakonodavna i izvršna vlast objedinjene u istoj osobi ili u istom telu slobode nema jer postoji bojazan da će taj monarh ili senat donositi tiranske zakone da bi ih izvršavao na tiranski način. Slobode nema ni kada sudska vlast nije odvojena od zakonodavne i izvršne vlasti. Ako bi bila spojena sa zakonodavnom, vlast nad životom i slobodom građana bila bi samovoljna, jer bi zakonodavac bio i sudija. Ako bi pak bila spojena s izvršnom vlašću, sudija bi moga imati snagu ugnjetača”

n n Stoga je politička sloboda u ograničenju one moći koju ima politička vlast A najbolje sredstvo za ograničenje vlasti je druga vlast – ograničiti drž. vlast kroz podelu vlasti i uspostavljanje ravnoteže moći. Engleski sistem cheks and balances kao uzor obuzdavanja vlasti za Monteskjea - najvažniji bio odnos zakonodavne i izvršne vlasti (koje se uzajamno ograničavaju) Svojevrsna ironija je da engleski sistem nije sistem dosledne podele vlasti - to će biti tek sistem ustanovljen ustavom SAD

Američki očevi osnivači n n n Medison: “za podelu vlasti dovoljno je učinjeno ako je svakoj vlasti onemogućeno da dobije pretežan uticaj na poslove druge vlasti” najveća opasnost za slobodu u republici je u neograničenoj vlasti (tiraniji) većine, jer u demokratiji je najveća moć u zakonodavnom telu otuda obuzdavanje zakonodavne vlasti (kroz podelu te vlasti na dva doma) i ojačavanje sudske i izvršne vlasti u SAD

n n Kalhunov koncept “konkurentske većine” kao još jedan način da se spreči “tiranija većine” On takođe ide za idejom da zaštiti fundamentalna prava manjine od odluka većine koje bi ta prava ugrozila. Manjinska grupa ima pravo veta na zakone koji ugrožavaju njena prava. Ovo se pre svega u praksi odnosilo na prava južnih država (kao manjih) da ponište u svom zakonodavnom telu federalne zakone (nametnute od strane mnogoljudnijeg Severa) kojima se zadire u njihove interese

n Predsednički sistem Zakonodavna vlast – u rukama dvodomog kongresa n n Izvršna vlast – u rukama predsednika n n n samo kroz budžet i zakone utiče na rad izvr. vlasti senat odobrava neka imenovanja i ratifikuje međun. ugovore ne može izglasati nepoverenje izvršnoj vlasti poluneposredan izbor (elektori) opoziv kroz impeachment sekretare departmana postavlja predsednik – bez veze sa Kongresom suspenzivni veto odnos prema Kongresu Sudska vlast – u rukama Vrhovnog suda n n ispitivanje ustavnosti zakona (negativna zakonodavna vlast) nezavisnost sudske vlasti (stalnost, nepokretnost)