http nobel etf bg ac rs OPTIKE MREE

http: //nobel. etf. bg. ac. rs/ OPTIČKE MREŽE Odsek za FIZIČKU ELEKTRONIKU i Odsek za TELEKOMUNIKACIJE I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE (smer Sistemsko inženjerstvo) OPTIČKE MREŽE © 2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

OPTIČKE MREŽE SADRŽAJ PREZENTACIJE: 1 Šta su optičke mreže? 2 Gde se koriste? 3 Perspektiva Nastavni plan i 4 program predmeta 5 Pravila polaganja ispita © 2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

http: //nobel. etf. bg. ac. rs/ OPTIČKE MREŽE ŠTA SU OPTIČKE MREŽE? 1 OPTIČKE MREŽE su telekomunikacione mreže u kojima se informacije prenose optičkim putem. 2 PREDMET PROUČAVANJA: -optoelektronske komponente neophodne za optički prenos informacija, -topologije i dizajn optičkih mreža, -mogućnosti za korišćenje “praktično beskonačnog” propusnog opsega © 2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

http: //nobel. etf. bg. ac. rs/ GDE SE KORISTE? OPTIČKE MREŽE 1 INTERKONTINENTALNE VEZE → Dugodometne mreže SLIKA: Interkontinentalna veza SAD (istočna obala) Zapadna Evropa © 2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

http: //nobel. etf. bg. ac. rs/ GDE SE KORISTE? OPTIČKE MREŽE 2 MREŽE SA MULTIPLEKSIRANJEM TALASNIH DUŽINA → WDM mreže SLIKA: Primer komunikacionog lanca © 2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

http: //nobel. etf. bg. ac. rs/ GDE SE KORISTE? OPTIČKE MREŽE 3 GRADSKE MREŽE → METRO mreže SLIKA: Funkcija Metro mreža © 2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

http: //nobel. etf. bg. ac. rs/ OPTIČKE MREŽE MOGUĆNOSTI PRIMENE 4 MREŽE DO KRAJNJEG KORISNIKA → FTTH, PON → LAN SLIKA: Okosnica LAN mreže © 2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

http: //nobel. etf. bg. ac. rs/ MOGUĆNOSTI PRIMENE OPTIČKE MREŽE 4 MREŽE U SLOBODNOM PROSTORU → WON SLIKA: Bežični optički link © 2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

http: //nobel. etf. bg. ac. rs/ OPTIČKE MREŽE BUDUĆNOST A JEDNA OD NAJPERSPEKTIVNIJIH GRANA TELEKOMUNIKACIJA, SA DOMINANTNIM UTICAJEM NA RAZVOJ INFORMACIONOG DRUŠTVA (BILO GDE, BILO KAD, BILO KOLIKO INFORMACIJA). B ZASNOVANA NA MODERNOJ TEHNOLOGIJI – OPTOELEKTRONICI, ČIJI DINAMIČNI RAZVOJ U PERSPEKTIVI MOŽE OMOGUĆITI I OBRADU SIGNALA U OPTIČKOM DOMENU (potpuno optičke mreže) C ŠIROKE MOGUĆNOSTI PRIMENE U TELEKOMUNIKACIONOM SEKTORU. D PREDVIĐA SE DA ĆE U DRUGOJ POLOVINI XXI VEKA OPTIČKE MREŽE ČINITI VIŠE OD 50% UKUPNOG BROJA SVIH TELEKOMUNIKACIONIH MREŽA. © 2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

http: //nobel. etf. bg. ac. rs/ OPTIČKE MREŽE NASTAVNI PLAN I PROGRAM PREDMETA 1 UVOD Motivi za širenje i razvoj optičkih mreža (OM). Trend razvoja OM. Hijerarhija OM. 2 KOMPONENTE U OPTIČKIM MREŽAMA Delitelji i sabirači, cirkulatori, optički pojačavači (SOA, EDFA, Ramanovi), konvertori talasnih dužina, multiplekseri/ demultiplekseri, Add-Drop multiplekseri, OXC, specijalne WDM komponente. 3 PODELA OM - Klasifikacija. Dizajn OM. TDM optičke mreže. SONET/SDH mreže. WDM mreže – osobine i varijante. OTDM. Solitonske komunikacije. Perspektive razvoja OM. Mreže sa optičkim paketskim rutiranjem signala. © 2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

http: //nobel. etf. bg. ac. rs/ OPTIČKE MREŽE NASTAVNI PLAN I PROGRAM PREDMETA 4 UPRAVLJANJE I KOMUTACIJA U MODERNIM OPTIČKIM MREŽAMA. - GMPLS i OBS. 5 VRSTE OM Mreže dalekog dometa. WAN. Metro mreže. Optičke pristupne mreže. PON. FTTx. Bežične optičke mreže - optičke komunikacije u slobodnom prostoru. LAN mreže. Testiranje LAN mreža. 6 Merenja u optičkim mrežama. Merenje slabljenja i disperzije. OTDR. BER. © 2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

http: //nobel. etf. bg. ac. rs/ OPTIČKE MREŽE PRAVILA POLAGANJA ISPITA A ISPIT NOSI 6 KREDITA (3 časa predavanja i 2 časa računskih vežbi) B UKUPNO 100% • 50% KOLOKVIJUM • 50% ZAVRŠNI ISPIT C Kolokvijum i završni ispit su iste forme, samo pokrivaju odgovarajuće polovine gradiva. Sastoje se iz računskih zadataka i pitanja. D Moguće je do 10% ocene obezbediti preko domaćeg zadatka koji podrazumeva samostalnu izradu težeg računskog zadatka (samo u prvom ispitnom roku). © 2006 Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu