HIPERINFLACIJA Otvorena inflacija stalni i slobodni rast cena

HIPERINFLACIJA Otvorena inflacija- stalni i slobodni rast cena (preko 50% mesečno) -nekontrolisani rast cena • Kupovna snaga novca naglo pada- svakodnevni rast cena • Najčešće se javlja u ratu ili posleratnom periodu ← visoka budžetska potrošnja, finansiranje javnih potreba; ređe u mirno vreme- zbog stvaranja i monetarizacije visokog deficita budžeta • Razvija se duže vreme, dobija sve veće ubrzanje • Beg kapitala, ne plaća se porez • Dohodak se brzo troši, raste potrošnja- nestašice roba, BON raste, beg od domaćeg novca – plaćanja i obračuni u stranoj valuti i realnim dobrima – naturalna razmena • Slom monetarnog sistema- novac ne vrši ni jednu funkciju- haos u privredi- slom 1 ekonomskog sistema

Period Zemlje Istorijske i političke okolnosti 1921 -1924 Austrija (134%), Nemačka (29. 500%), Mađarska, Poljska, Rusija Prvi svetski rat, građanski rat, raspad država, ratne reparacije 1943 -1949 Grčka (13. 800%), Mađarska (4, 19 x 1016), Kina (2. 178%), Tajvan Drugi svetski rat, građanski rat, promena društvenog sistema 1985 -1991 Bolivija, Argentina, Peru, Brazil, Nikaragva Politička nestabilnost i ubrzanje inflacije posle serije neuspelih stabilizacionih programa 1989 -1994 Poljska, SFRJ, SRJ, Ukrajina Neuspeh socijalističkih društava, proces privatizacije, politička nestabilnost, raspad države i građanski rat 2000 -2008 Zimbabve (79, 6 x 109) Pogrešna ekonomska politika 2

VALUTNA (MONETARNA) REFORMA Zamena stare obezvređene valute novom novčanom jedinicom, koja treba da osigura vraćanje poverenja u novac, normalno funkcionisanje privrede i stabilnost cena. Ciljevi: 1. Stvaranje stabilne valute 2. Stabilnost cena 3. Smanjenje količine novca u opticaju i inflatornih pritisaka 4. Jačanje nacionalnog suvereniteta zemlje 5. Redistribucija bogatstva (konfiskatorne reforme) Sprovodi se posle: 1. hiperinflacije 2. ratova 3. raspada višenacionalnih zemalja 3

Vrste monetarnih reformi: • Tehnička reforma – denominacija i fiksni devizni kurs, – tehnička zamena- brisanje nula – sve se preračunava u istoj srazmeri – manje efikasna, česta kod zemalja sa hroničnom inflacijom – (SFRJ- 1989. godine) • Konverziona reforma – uvodi se nova valuta, utvrđuje kurs zamene stare – Nemačka 1924. godine – moguće potpuno ili delimično blokiranje depozita • Ekonomska (konfiskatorna) reforma – uvodi se nova valuta – konfiskacija dela novčane mase - selektivno – najjače monetarno delovanje- kada se monetarno steriliše oduzeti iznos • Uvođenje potpuno nove valute, kod novih država – postepeno uvođenje – šok pristup 4

Mere ekonomske politike • Monetarna politika – restriktivna-da ne ugrozi stabilnost nove valute • Politika deviznog kursa – Fiksni devizni kurs • veća monetarna disciplina • kredibilitet reformi • monetarni odbor, postojanje dovoljnih deviznih rezervi – Fleksibilni devizni kurs: • manja monetarna i fiskalna disciplina • aktivnija uloga centralne banke • primenjuju zemlje sa malim deviznim rezervama – Sistem pokretnih pariteta • čestim devalvacijama održava ravnotežni realni devizni kurs 5

• Fiskalna politika – restriktivna-nizak deficit budžeta – podrška restriktivnoj monetarnoj politici- kredibilitet mon. politike i stabilnost cena – Ključna sinhronizacija monetarne i fiskalne politike • prestanak finansiranja deficita budžeta iz primarne emisije • obustavljanje selektivnih kredita privredi od strane CB (za poljoprivredu i izvoz)- banke vrše kreditiranje • pozitivna realna kamatna stopa • prestanak pokrića gubitaka banaka i preduzeća kreditima CB • smanjenje javnih rashoda i poreska reforma • Strukturne reforme – sanacija banaka i preduzeća – privatizacija (povećanje efikasnosti, ukidanje mekog budžetskog ograničenja, priliv kapitala) – razvoj tržišta kapitala, rada, robe, deviza – finansijska i spoljnotrgovinska liberalizacija – ofanzivna izvozna strategija – nezavisnost CB 6

Hiperinflacija 1992 -1994 Uzroci: • Politički –raspad SFRJ –građanski rat –politička nestabilnost u Srbiji (demonstracije, politički i socijalni nemiri, 3 izborne kampanje) –nepovoljno međunarodno okruženje (sankcije, zamrznuto članstvo u međunarodnim institucijama, nepriznavanje države) • Političko- ekonomski –pogrešna ekonomska politika (ekspanzivna MP, veliki deficit budžeta, nekompetentnost) –izostanak tranzicije, insistiranje na očuvanju socijalnog mira –preraspodela nacionalnog bogatstva • Šokovi ponude i tražnje –raspad jugoslovenskog tržišta, prekid ekonomske saradnje i razmene –gubitak istočnoevropskog tržišta 7

• Ekonomski – monetarizacija deficita budžeta Godina 1990. 1991. 1992. 1993. 2014. Budžetski rashodi 49% 58% 43% 48, 5% Budžetski prihodi 46% 40% 23% 15% 41, 8% Budžetski deficit 3% 18% 20% 28% 6, 7% – (u 1993 skoro 95% javnih rashoda je finansirano iz emisije? ) – rast M 1 radi prikupljanja devizne akumulacije stanovništva – siva emisija • krediti za likvidnost poslovnih banaka • korišćenje obavezne rezerve • ulazak banaka u minus • fiktivno povećanje sredstava na žiro računima preduzeća • emitovanje čekova bez pokrića od strane građana 8

– deficit platnog bilansa, tražnja za devizama- rast DK – odsustvo tranzicije (privatizacije, sanacije banaka i preduzeća), socijalizacija gubitaka – neefikasna kontrola cena i plata – rast sive ekonomije – nestašice i manipulacije zalihama robe – delovanje špekulativnih banaka (Jugoskandik, Dafiment) Ogroman pad realne aktivnosti, lične i investicione potrošnje, rast javne potrošnje U toku trajanja Hi emitovane su 33 nove novčanice U periodu 10. 1993. -1. 1994 17 (preko 4 mesečno!) Životni vek novčanice je bio manji od 3 meseca, u završnim fazama kraći od 1 meseca 11 nula i to nakon denominacije krajem septembra 1993 kada je skinuto 6 nula! 9

1993. mesec Mesečna stopa inflacije Godišnja stopa Dnevna stopa inflacije Časovna inflacija Jul 431. 6 2. 2 x 106 5. 37 0. 23 Avgust 1881. 0 3. 2 x 107 10. 07 0. 40 Septembar 643. 2 1. 5 x 108 6. 69 0. 27 Oktobar 1856. 0 1. 9 x 109 10. 38 0. 41 Novembar 20290 2. 8 x 1011 18. 77 0. 72 Decembar 1. 78 x 105 3. 5 x 1014 28. 30 1. 04 Januar 1994. 3. 13 x 108 5. 2 x 1020 61. 83 2. 03 10

Mesec Prosečna plata u DEM Vrednost potrošačke korpe u DEM 1. 1992. 150 180 2. 1992. 150 245 3. 1992 110 160 4. 1992 110 180 5. 1992 95 190 6. 1992 110 220 9. 1992 150 255 12. 1992 120 195 2. 1993 60 150 4. 1993 110 245 6. 1993 62 250 8. 1993 38 160 10. 1993 30 150 11. 1993 15 -19 70 12. 1993 10 -15 60 1. 1994 5 -10 80 11

Monetarna reforma 1994. godine • 24. 1. 1994. uveden novi dinar – kurs zamene 12. 000: 1 – fiksiran DK (1: 1) • Cilj programa – zaustaviti hiperinflaciju, stabilnost cena, poverenje u dinar – reforma poreskog i finansijskog sistema – oporavak privrede - rast proizvodnje i izvoza – min. socijalne sigurnosti – tranzicija- privatizacija, razvoj tržišta – strategija izvozno orjentisanog rasta – uslovi za ukidanje sankcija • Valutni odbor (varijanta) – 100% pokrivenost emisije u devizama i zlatu – interna konvetibilnost – otkup deviza- kanal primarne emisije 12

• Monetarna politika – Ukidanje selektivnih kredita – Prestanak monetarizacije budžetskog deficita – Prekid sive emisije – Monetarna i finansijska disciplina, realno pozitivne kamate – Nezavisnost NBJ- kredibilitet reforme • Politika dohotka – kontrola cena prirodnih monopola, infrastukture i energetike – odsustvo zamrzavanja plata • Strukturna politika – sanacija banaka i preduzeća – donošenje socijalnog programa (prekid socijalne funkcije preduzeća, smanjenje socijalnih rashoda, razvoj tržišta rada- viškovi zaposlenih) 13

INDEKSACIJA • • Proces stalnog prilagođavanja cena svih faktora proizvodnje stopi inflacije Cilj: zaštita dohotka od inflacije (plate, finansijski kapital-kamate, platni bilans-devizni kurs) – Uvodi se radi eleminisanja redistributivnih efekata inflacije – Nastojanje da se inflacija stavi pod kontrolu i očuvaju funkcije tržišta • Nedostaci: – Nema automatskog usklađivanja cena – vremenski jaz- inflacija izaziva velike preraspodele – Ne reaguju svi sektori istom brzinom- velika međusektorska prelivanja (privatni i javni sektor, sektori vezani za tržište i sektori preraspodele, sektori sa manjim ili većim udelom fiksnog kapitala odn. rada) – Proporcije u raspodeli ne mogu se zadržati – Ne štiti akumulaciju i investicije kao dohodak; akumulacija → dohodak → potrošnja; ugrožava razvoj privrede – Odvaja realnu i monetarnu sferu, dohodak od produktivnosti i rezultata rada → širi inflaciju troškova 14

• Poželjna: – Deo antiinflatorne politike – Programirana stopa inflacije- sprečava nekontrolisano kretanje cena – Uz restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku, politiku cena i dohotka – Pravna država i finansijska disciplina – Kratkotrajna 15

INFLACIJA I PLATNI BILANS • • • Izaziva deficit Rast robnih fondova < novčane tražnje → pritisak na domaćem tržištu → rast cena Deo nezadovoljene tražnje → rast uvoza Cene domaće su veće od cena inostrane robe → jeftiniji uvoz Izvoz se ne isplati – U zemlji je sigurna realizacija, nesigurna realizacija u inostranstvu – Gubici zbog precenjenog deviznog kursa Devizna kontrola (administrativna kontrola uvoza) – sprečava da se višak domaće tražnje realizuje na inostranom tržištu- dodatni pritisak na domaćem tržištu, izoluje domaću privredu u odnosu na svetsko tržište 16

DEVALVACIJA Intervalutna vrednost novca • Unutrašnja i spoljašnja vrednost novca • Devizni kurs- cena strane valute izražena u jedinicama domaće • Devizni kurs se određuje metodom pariteta kupovnih snaga- izjednačava domaće i cene na svetskom tržištu (kupovnu moć) inflacija i deflacija utiču na kupovnu snagu novca i devizni kurs • Inflacija smanjuje kupovnu snagu novca → DK postaje precenjen → devalvacija ili depresijacija 17

Direktni efekti Smanjenje vrednosti domaće valute u odnosu na njen standard -zlato ili drugu valutu do kojeg dolazi odlukom monetarnih vlasti • Cilj: uravnoteženje platnog bilansa- smanjenje uvoza i povećanje izvoza – Deflacija: zbog slabe elastičnosti cena i plata → smanjenje tražnje i potrošnje, stagnacija, nezaposlenost, nelikvidnost – Devizna kontrola: ne otklanja fundamentalnu neravnotežu u privredi • Uspeh zavisi od: – Elastičnosti domaće tražnje za uvozom – Elastičnosti domaće ponude izvoza – Elastičnosti inostrane tražnje za uvozom – Elastičnosti inostrane ponude izvoza 18

Indirektni efekti • • • Investicije iz inostranstva- jeftiniji domaći faktori – Zavisi od: stope devalvacije, odnosa na svetskom tržištu, kretanja kapitala, inflacije, očekivanja daljih promena DK, političke situacije Beg kapitala-devalvacija se sprovodi u tajnosti; repatrijacija Turističke usluge Dugovi prema inostranstvu Redistribucija dohotka od uvozno zavisnih ka izvoznim granama privrede • Valutni damping – Domaću robu čini konkurentnijom – Prikriva dugoročne slabosti i nestabilnost privrede • Podstiče inflaciju – Poskupljuju uvozni inputi i roba – Rast izvoza smanjuje ponudu na domaćem tržištu koju prati dodatna emisija novca – Pogoršava životni standard – Mora biti praćena drugim stabilizacionim merama (restriktivna monetarna politika, zamrzavanje cena) 19

Revalvacija Zakonsko povećanje intervalutne vrednosti domaće valute • Uvoz raste- jeftiniji, izvoz poskupljuje- smanjuje se • Mera protiv suviše aktivnog platnog bilansa- za smanjenje inflacije • Politički faktori i međunarodni ekonomski odnosi (1972. god- DEM) • Međunarodni prestiž (1925. god -funta) • Jugoslavija- 1925 -1931. sprovodila politiku snaženja dinara putem deflacijeogromni gubici u privredi 20