Helenistikorimska epoha i filozofija Poinje smru Aristotela 322

Helenističko-rimska epoha i filozofija Počinje smrću Aristotela 322 g. p. n. e Završava smrću Hipatije 415 g. n. e.

Helenizam – kulturno istorijski period obeležen mešanjem značajnih kultura starog veka i širenjem uticaja grčkog duha na ostale narode. Pored velikih istorijskih pokreta naroda velike su naučne i kulturne promene u helenizmu. Koine grčki – κοινὴ διάλεκτος - opšti helenistički jezik aleksandrijski, helenistički, patristički, zajednički ili biblijski grčki – korišćen u Novom zavetu i prevodu Starog – osnova modernog grčkog. . .

Aleksandrija, Antiohija, Pergam. . . centri kulture i obrazovanosti helenističkog sveta Aleksandrija Uz Atinu – novi

ISTORIJSKE OKOLNOSTI Osvajanjima Aleksandra Velikog stvorena je svetska država na tri kontinenta i - umesto polisa Grci su sada živeli u jednoj ogromnoj državi – imperiji.

ISTORIJSKE OKOLNOSTI Jednu imperiju smeniće druga – Avgustovim osnivanjem rimskog carstva 31. g. p. n. e. – započela je epoha rimske dominacije

PROCVAT POSEBNIH NAUKA Doba velikih naučnika i razvoja posebnih naučnih oblasti. Aleksandrijska biblioteka - najveća riznica znanja Starog veka. * Aleksandrija – stecište i rodno mesto nekih najznačajnijih naučnika Starog veka. Euklid, Eratosten, Arhimed, Ptolomej, Hipatija – živeli u Aleksandriji. . . * / Nekoliko puta je paljena: Cezar, hrišćani i navodno muslimani

PROCVAT POSEBNIH NAUKA Doba velikih naučnika i razvoja posebnih naučnih oblasti. Euklid rođ. oko 300 g. p. n. e. – Elementi / geometrija Eratosten - 276. - 194. p. n. e. Izračunao obim zemlje – “otac geografije” Arhimed - 287. 212. p. n. e. Veliki matematičar i pronalazač Aristarh - 310. 230. p. n. e. Astronom – heliocentrički sistem

PROCVAT POSEBNIH NAUKA Doba velikih naučnika i razvoja posebnih naučnih oblasti. Hiparh - 170 – 125 g. p. n. e. Astr. – katalog zvezda Ptolomej - 83. 161. n. e. Astr. “Megale sintaksis” Galen - 129. – 200. n. e. lekar – anatomija Hipatija - 370. 415. n. e. Astronom i matematičar

Hipatija – kraj antičke epohe Doba velikih naučnika i razvoja posebnih naučnih oblasti. Razbesnela rulja hrišćana - pristalica aleksandrijskog patrijarha Kirila, skinula je sa kola u prolazu novoplatoničarku i poslednju upravnicu Biblioteke, svukla je do gola, odvukla do obližnje crkve i divljački iskasapila oštrim školjkama.

FILOZOFIJA U DOBA HELENIZMA opšte karakteristike Nakon Aristotela filozofija se u helenizmu okreće etičkim pitanjima i individualizmu. U nemiru sveta koji se najčešće povodio za silom gubio se interes za pitanjim opšte sreće u okviru opštih normi, institucija i običaja. Temeljno pitanje postaje pitanje sreće pojedinca i kako se uz pomoć filozofije kao mudrosti življenja može ostvariti duševni mir - nepomućenost duše – ataraksiju i nezavisnost od ostalog sveta – autarkeju. Pored individualizma ovaj period karakteriše i kosmopolitizam.

FILOZOFIJA U DOBA HELENIZMA U helenističko – rimskoj filozofiji razlikuju se obično dve glavne orijentacije: • Etička • Stoička, • epikerejska • i skeptička škola • Religiozna • Jevrejska filozofija religije • novoplatonizam • Filozofija hrišćanstva / patristika

STOICIZAM • Stoičku školu osnovao je Zenon (334 – 264 g. p. n. e. ) sa Kipra u Atini • Ostali značajni predstavnici su Hrizip, Kleant. . . i Rimljani – Seneka, Epiktet i Marko Aurelije • Škola je dobila je naziv po ukrašenom tremu – stoa poikile. Seneka 465 g. , senator i Neronov vaspitač Epiktet 60 – 140, rob Marko Aurelije 121 – 180, rimski imperator

STOICIZAM Podela filozofije: • Logika i • fizika i • etika. - Fizika je osnova a cilj filozofije jeste etika – mudrost koja otkriva kako ispravno voditi život. Logika / dijalektika treba da odbrani dostignutu mudrost. - Stoičko shvatanje sveta je heraklitovsko i panteističko – sve prožima logos – kosmički um koji se može izjednačiti sa bogom. On je materijalan, sveprožimajući. Sve je određeno nužnom zakonitošću – koju stoici zovu još i Zevs / fatum / sudbina.

STOICIZAM Etika mora da uzme u obzir fiziku. Cilj čovekovog života se ne može shvatiti bez razumevanja poretka. Etika – nauka mudraca - saznanje sveta i njegove nužnosti i svest o tome da je samo život u skladu sa njim ispravan. Svetom vlada nužnost – i ne preostaje nam ništa drugo nego da to prihvatimo bez ikakvih duševnih patnji i afekata. Živeti u skladu sa prirodom / poretkom / umom. Sloboda je tako samo prihvatanje nužnosti sveta i oslobađanje od bilo kakvih osećanja povodom toga i kao samo shvatanje nužnosti – ona je moguća samo u području svesti.

STOICIZAM “Sudbina vodi one koji hoće, a vuče one koji neće. ” Seneka Stoički mudrac slobodan je čak i u lancima. Glavni princip je razumeti razliku između - onog što od nas zavisi, što možemo menjati i na šta možemo uticati i onog što je - nužno – ono što ne zavisi od nas i to prihvatiti sa potpunom ravnodušnošću šta god da se dešava. . . To usklađivanje ljudske prirode sa božanskom jeste – život sa vrlinama – hrabrost, umerenost, pravednost i mudrost – suzbijanje svakog nereda u duši i postizanje duševnog spokojstva. Tako se postiže apatija – odsustvo svih strasti / odlika mudraca kome je vrlina dovoljna za sreću.

EPIKUREJSTVO • Epikur (342 – 270 g. p. n. e. ) Osnivač jedne zajednice istomišljenika koji je sa Samosa došao u Atinu i u jednom atinskom vrtu osnovao vlastitu školu. • Etika je glavna preokupacija kao i kod stoika a ideal jeste ostvarenje sreće u vidu ataraksije – blaženog života koji samo mudrac može postići. Fizika – učenje o prirodi - Epikurov atomizam Kao i stoici i Epikur smatra da fizika mora pružiti osnov etičkom učenju - moramo razumeti svet da bismo razumeli sebe.

EPIKUREJSTVO Epikur je materijalista ali ne i determinista. Epikur obnavlja Demokritov atomizam / sve, pa i duša se sastoji od atoma i praznine / ali sa jednom bitnom izmenom: Atomi se spontano / slobodno / sudaraju i kreću u prirodi ipak postoji područje slobode, samo ljudsko delovanje je slobodno. Ataraksija – spokojstvo je moguće jer možemo saznanjem prirode i razboritim životom dostići vrhovno dobro.

EPIKUREJSTVO ETIKA – ATARAKSIJA I HEDONIZAM Vrhovno dobro = zadovoljstvo / hedone. Zadovoljstvo je dobro ali potrebna je mudrost da ne bismo u predavanju zadovoljstvu izazvali bol jer bol je zlo. Glavna mudrost je da naučimo kako da vladamo našim zadovoljstvima koja ne mogu biti samo prostačka čulna zadovoljstva (Aristip) već i trajna duševna zadovoljstva koja nas vode spokojstvu. / ljubav, prijateljstvo. mudrost, pravednost. . . Zadovoljstvo je za Epikura – odsustvo bola.

EPIKUREJSTVO ETIKA – ATARAKSIJA I HEDONIZAM Zadovoljstvo je za Epikura – odsustvo bola. Dva su najvažnija izvora bola – duševni i telesni. I dok se telesni može izbegavati telesnim zdravljem dotle se za izbegavanje duševnog bola moramo suočiti sa njegovim izvorima. Strah od smrti je najveći izvor duševnog nespokojstva pa se sa njime treba suočiti. Saznanje sveta kao sklopa atoma i svest o odsustvu bilo kakvog bola u trenutku kada se naši atomi raspršuju i umiremo - su po Epikuru dovoljni argumenti da se otkloni svaki strah. “Dok smo mi, nema smrti, kad nastupi smrt tada više nema nas. ”

EPIKUREJSTVO BOGOVI Epikur je dosledno hteo da otkloni svaki strah od predrasuda i neznanja – u koji spad i strah od bogova. I bogovi sami ne samo što su sastavljeni od atoma, oni i ne žive u ovom svetu već u tzv. intermundijama / međuprostorima pa tako nemaju nikakve uticaje na ljude. . .