Grupe i vrste grupa Empirijski kriterijumi psiholoke grupne

Grupe i vrste grupa

Empirijski kriterijumi psihološke grupne pripadnosti (Šo, 1976) n n n Perceptivni Motivacioni Ciljni Organizacioni ili strukturalni Kriterijumi funkcionalne međuzavisnosti Kriterijumi interakcije

Rot: Osnovna podela prema strukturiranosti = organizovanost u funkcionisanju n Nestruktuirane (grupe u širem smislu) n Strukturirane (grupe u užem smislu) Struktura: organizovanost u funkcionisanju

Vrste grupa n Nestruktuirane n Publika, agregat, ili mnoštvo n n n Struktuirane n Male grupe n Organizacije Masa ili gomila Socijalni pokreti n Velike društvene grupe

Tri odlike koje karakterišu sve grupe (struktuirane i nestruktuirane): n n Grupu čini određen broj osoba Postoji neka vrsta povezanosti među njima (usmerenost interesa ka istom sadržaju ili bar privremeno isti cilj) n Uticaj članova jednih na druge - interakcija (slabija ili jača) n Psihološka identifikacija sa grupom

Nestruktuirane grupe (grupe u širem smislu) n n ne zasnivaju se na psihološkoj osnovi (bliskost, identifikacija, uzajamna važnost članova). . . ili na formalnoj osnovi (organizacija, porodica) . . . već na agregatu: na činjenici da se veći broj ljudi nalazi na istom mestu u isto vreme

Po stepenu nestrukturiranosti razlikuju se: n Publika, agregat, ili mnoštvo n Masa ili gomila n Socijalni pokreti

Publika, agregat, ili mnoštvo Ljudi okupljeni na nekom prostoru koji imaju delimično sličan ili isti cilj ali ne preduzimaju nikakvu zajedničku akciju u kojoj bi svaki član imao svoje mesto i svoj zadatak U najvećoj meri nestruktuirana

Agregat može da poprimi različite vrste grupisanja zavisno od. . . n intenziteta međusobnih interakcija n nivoa emocionalne uključenosti n nivoa aktivnosti

Masa ili gomila n n n okupljenost na jednom prostoru usmerenost pažnje ka nekom događaju veći stepen emotivne angažovanosti i interakcije neorganizovana aktivnost nepostojanje podele na uloge i položaje

Socijalni pokreti Spontano nastali skupovi ljudi čiji članovi imaju slična uverenja i ciljeve Najmanje nestruktuirana

Struktuirane grupe n n n isti i zajednički cilj ostvaruju ga međusobno povezanom i usklađenom aktivnošću svaki član (ili podgrupa) ima svoje mesto i ulogu

Struktuirane grupe (grupe u užem smislu) : n n n Male grupe – brojem ograničene (gore navedene karakteristike najviše dolaze do izražaja) Organizacije – složene strukturirane skupine koje se sastoje od više manjih struktruiranih grupa Velike društvene grupe – značajne za društveni život (klasa, nacija, država, regionalna zajednica (gore navedene karakteristike najmanje dolaze do izražaja)

Opšte osobine grupa U istraživanju grupe uobičajena su tri osnovna pristupa: n n n istraživanje populacije (socijalne i psihološke osobine članova) istraživanje strukture (organizacijski oblici međusobnih odnosa) istraživanje sintaliteta (ono što je jedinstveno za svaku grupu)

Specifične osobine grupa (Niz konkretnih osobina koje su značajne za grupno ponašanje i odnos pojedinca prema grupi) n n n n Homogenost grupe Stepen u kome grupa deluje kao celina Fleksibilnost Stabilnost grupe Otvorenost grupe Usredsređenost grupe Autonomija grupe Bliskost članova grupe Grupna kontrola Participacija Važnost Emocionalni naboj (hedonistički ton) Položaj pojedinca u strukturi grupe. Zavisnost pojedinca od grupe Kohezivnost grupe

Publika n Slučajna publika n Namerna publika n n Primarna Sekundarna

Masa Zvonarević, 1981: n “Kada smo u velikoj skupini a ponašamo se u skladu sa društvenim normama, zvaće nas “narod” a ako se u istoj takvoj skupini ponašamo protiv tih normi, nazvaće nas “masom”.

Objektivne karakteristike mase n Veličina (broj ljudi) n Gustoća (odnos broja ljudi i prostora)

Psihološke karakteristike mase (Le Bon, Moscovici) - elitističko shvatanje- n Niveliranje individualnih razlika i opšta homogenost ponašanja (gubitak individualnosti) n Intelektualna inferiornost (neprihvatanje činjenica) n Povećana sugestibilnost n Promene u emocionalnom reagovanju-ekstremnost n Povećan osećaj moći (omnipotencije) n Opčinjenost voljom vođe n Osećaj anonimnosti (pa i nekažnjivosti) n Spremnost na nasilje i destrukciju (impulsivnost)

Brown (1954) sistematizacija masa: Gomila agresivna panična ekspresivna linč podrška rulja protest pogrom Publika slučajna namerna rekreacijska informacijska

Masa – prelazni oblik iz publike u gomilu Dva shvatanja: a. veliki broj ljudi na određenom prostoru (generički pojam) b. izjednačava se masa i gomila Masovno okupljanje ljudi utiče na njihovo ponašanje: - usmerenost pažnje - emocionalna napetost i interakcija

Gomila – masa u pokretu n brojne interakcije n visoka emocionalnost n akciono usmerena (nekritičnost) n ponašanje koje odstupa od normativnog

Ekspresivna gomila n da manifestuje svoje ideje, stavove n da protestuje protiv nečeg n razdragana gomila (proslave) n Karakteristike: dominacija emocija, odstupanje od uobičajenog ponašanja, oslabljena kontrola impulsa, napuštanje socijalnih konvencija, razuzdanost

Agresivna gomila n Rulja (ruši sve pred sobom) n Linč (usmerena na konkretnu osobu) n Pogrom (usmerena na pripadnike neke posebne grupe ili kategorije ljudi)

Panična gomila Opasnost za sve – izlaz samo za neke n n brani se ili beži pre nečim velika, nekorisna aktivnost dezorganizacija ponašanja bezobzirnost prema drugima

Male grupe

Simmel, 1950 razlika između dijade i grupe n n “U braku odlučujuća razlika postoji između monogamije i bigamije, dok je treća ili dvadeseta žena relativno nevažna za strukturu braka”. “Brak sa jednim detetom ima karakter potpuno različit od onoga bez dece, ali nije značajno različit u odnosu na brak sa dvoje ili više dece. . . ”

Za razliku od dijada. . . n n n izbacivanje jednog člana ne znači nestanak grupe moguće je stvaranje koalicija i podgrupa manja verovatnoća da se može uspostaviti potpuno jedinstvo raspoloženja i osećanja

Potvrda u istraživanjima n n Članovi dijada više teže pružanju podrške i izbegavanju nesaglasnosti, manje otvorenog nepijateljstva ali više napetosti nego u trijadama ili većim skupovima Zaključak: “Dvoje je dijada, troje je grupa”

n Mada mogu postojati neke sličnosti, ponašanje u malim grupama ne može da se shvati na osnovu jednostavne generalizacije iz dijadnih situacija: grupa od četiri osobe nije jednostavno dijada pomnožena sa dva.

n Troje je najmanja mala grupa, ali je manje jasno koja je to najveća mala grupa.

Šo (Shaw, 1976): najčešći kriterijumi psihološke grupne pripadnosti n perceptivni (pojedinci koji sebe opažaju ili definišu kao članove iste grupe) n motivacioni (pojedinci koji se udružuju da bi zadovoljili određene potrebe) n ciljni (pojedinci koji se udružuju da bi ostvarili neke zajedničke ciljeve) n n n organizacioni ili strukturalni (odnosi između pojedinaca su trajni, organizovani i regulisani sistemom različitih uloga i statusa i zajedničkih normi i vrednosti) kriterijum međuzavisnosti (pojedinci moraju biti u odnosu međusobne zavisnosti u ostvarivanju ciljeva, zadovoljavanju potreba, međusobne privlačnosti, i sl. ) kriterijum interakcije (pojedinci su u nekoj vrsti socijalne interakcije, komunikacije ili face-to face odnosa).

Kriterijumi pripadnosti maloj grupi Karakteristike struktuirane grupe uopšte: n Struktura (više-manje formalna: položaji i uloge) n Zajednički ciljevi n Grupne norme n Svest o grupnoj pripadnosti Posebne karakteristike: n Broj: ograničen broj članova n Interakcija: neposredna n Percepcija: uzajamno opažanje članova n Uzajamna zavisnost i uticaj n Jači afektivni odnosi

Kriterijumi grupne pripadnosti n n n n Broj Interakcija Percepcija: svest o grupnoj pripadnosti Ciljevi Norme Uloge Afektivni odnosi Osnovni kriterijum: Mogućnost neposredne interakcije Porodica, prijateljske grupe, najuža politička vođstva

Veličina grupe: n Male n Srednje n Velike

Kada se povećava broj članova. . . n neposredna interakcija otežana n grupa se sponatano struktuira n uspostavljaju se hijerarhijski odnosi n komunikacija postaje jednosmerna

Dalje povećanje broja članova grupe. . . n n n dolazi do izrazite podele na Vođu (uže rukovodstvo) i ostale svaka neposredna interakcija postaje nemoguća grupa se može opredeljivati samo prema unapred datim predlozima

Vrste malih grupa: Veličina grupe: Male Srednje Velike q q q Delatnosti: prema osnovnim ciljevima koje ostvaruju i aktivnostima koje obavljaju q q q Porodične Radne Vršnjačke Grupe za rešavanje problema Trening grupe Psihoterapeutske grupe

Broj Od 3 – 20; neformalne: 8 -10 Osnovni kriterijum male grupe: Mogućnost neposredne interakcije, kontakt licem-u-lice, uzajamni uticaj Među članovima grupe postoje akcije i reakcije, utiču jedni na druge i njihovo ponašanje je međusobno povezano i zavisno

Kada se povećava broj članova. . . n neposredna interakcija otežana n grupa se sponatano struktuira (položaji, uloge) n uspostavljaju se hijerarhijski odnosi n komunikacija postaje jednosmerna

Dalje povećanje broja članova grupe. . . n n n dolazi do izrazite podele na Vođu (uže rukovodstvo) i ostale svaka neposredna interakcija postaje nemoguća grupa se može opredeljivati samo prema unapred datim predlozima

Kriterijum delatnosti n n n Porodica Prijateljske grupe Radne grupe Laboratorijske grupe Grupe-zadataka (task-groups) Psihoterapeutske

Kriterijum bliskosti i sličnosti: n Primarne n Sekundarne n Referentne

Primarne grupe n postoji neposredna interakcija i intenzivni interpersonalni odnosi n postoji blizak odnos i saradnja, jaka emocionalna vezanost među članovima n jaka vezanost za grupu (ciljevi grupe i pojedinca identični osećaj MI n trajna (životna) interakcija između članova n spontanost ponašanja n jak uticaj grupe na ponašanje članova i njegovu ličnost (suštinske za socijalizaciju)

Sekundarne grupe n nema neposredne interakcije “licem u lice” nemaju lični karakter (određene su ugovornim odnosom među članovima) identifikacija sa njima nije cilj po sebi (već sredstvo za postizanje nekog drugog cilja) Primer: političke stranke, radne grupe

Referentne grupe Služe kao modeli i merila za upoređivanje i ocenjivanje vlastitog ponašanja Keli - dve funkcije referentnih grupa: n normativna funkcija (izvor vrednosti, stavova, normi koje usvajamo kao vlastite) n funkcija upoređivanja (informaciona funkcija): merilo za ocenu sopstvenih stavova – ne moramo da ih usvojimo) Kreč i sar. = grupe sa kojima se pojedinci identifikuju

Struktura grupe: Funkcija grupe određuje strukturu, pa time i interakciju n n Formalne (struktura određena spoljnim faktorom) Neformalne (strukturu određuju sami članovi)

Neformalne grupe n nisu propisima utvrđeni ciljevi i ponašanje (uloge, položaji, norme) odnosi i ponašanje na osnovu sličnosti potreba i interesovanja odnosi među članovima lični, a ne formalni

Grupna struktura n Struktura = relativno stabilni odnosi između elemenata grupe (Elementi strukture: mogu biti pojedinci ili pozicije u grupi) suprotno tome: n Grupni procesi – odnose se na promene aktivnosti u toku vremena

Vrste grupnih struktura n Afektivna n Komunikaciona n Struktura moći

Afektivna struktura (dopadanja-nedopadanja) Metod » mapiranja « = sociometrijske tehnike; sociogram (psihijatar Jakob Moreno, 1934) n n (Preferencije, izbori, obrasci afekata u grupi: koga najviše vole, koga najmanje vole (» zvezde «, » žrtveni jarci «, “parije”, klike u grupi i sl. ) Moguća primena na probleme vođstva, konflikata, kooperacije u grupi, itd. Ograničena primenljivost: stavovi nisu isto što i stvarno ponašanje; izbori zavise od vrste aktivnosti (drugoga birate da sa njim provodite slobodno vreme, a drugog da učite sa njim)

Komunikaciona struktura n n Bavelas, 1950: proučavanje komunikacione strukture - laboratorijska istraživanja komunikacione mreže Kako različite komunikacione mreže utiču na uspešnost rešavanja zadataka, pojavu vođstva, zadovoljstvo članova grupe.

Vrste komunikacione mreže: n Krug: svako može neposredno da komunicira samo sa po dva n Lanac: jedan ima centralni položaj (komunicira neposredno sa n Mreža Y n Točak susedna člana dva suseda i još posredno sa dva druga) Tip komunikacije utiče na grupne procese

Male grupe

Kriterijumi grupne pripadnosti n n n n Broj Interakcija Percepcija: svest o grupnoj pripadnosti Ciljevi Norme Uloge Afektivni odnosi Osnovni kriterijum: Mogućnost neposredne interakcije Porodica, prijateljske grupe, najuža politička vođstva

Veličina grupe: n Male n Srednje n Velike

Kada se povećava broj članova. . . n neposredna interakcija otežana n grupa se sponatano struktuira n uspostavljaju se hijerarhijski odnosi n komunikacija postaje jednosmerna

Dalje povećanje broja članova grupe. . . n n n dolazi do izrazite podele na Vođu (uže rukovodstvo) i ostale svaka neposredna interakcija postaje nemoguća grupa se može opredeljivati samo prema unapred datim predlozima

Bliskost: n Primarne n Sekundarne

Primarne grupe n postoji neposredna interakcija i intenzivni interpersonalni odnosi n postoji blizak odnos i saradnja, jaka emocionalna vezanost među članovima n jaka vezanost za grupu (ciljevi grupe i pojedinca identični osećaj MI n trajna (životna) interakcija između članova n spontanost ponašanja n jak uticaj grupe na ponašanje članova i njegovu ličnost (suštinske za socijalizaciju)

Sekundarne grupe n nema neposredne interakcije “licem u lice” nemaju lični karakter (određene su ugovornim odnosom među članovima) identifikacija sa njima nije cilj po sebi (već sredstvo za postizanje nekog drugog cilja) Primer: političke stranke, radne grupe

Osnovne vrste malih grupa n n n Porodica Prijateljske grupe Radne grupe Laboratorijske grupe Grupe-zadataka (task-groups)

Referentne grupe Služe kao modeli i merila za upoređivanje i ocenjivanje vlastitog ponašanja Keli - dve funkcije referentnih grupa: n a. normativna funkcija (izvor vrednosti, stavova, normi koje usvajamo kao vlastite) n b. funkcija upoređivanja (informaciona funkcija): merilo za ocenu sopstvenih stavova – ne moramo da ih usvojimo)

Struktura grupe: Funkcija grupe određuje strukturu, pa time i interakciju n n Formalne (struktura određena spoljnim faktorom) Neformalne (strukturu određuju sami članovi)

Neformalne grupe n nisu propisima utvrđeni ciljevi i ponašanje (uloge, položaji, norme) odnosi i ponašanje na osnovu sličnosti potreba i interesovanja odnosi među članovima lični, a ne formalni

Grupna struktura n Afektivna n Komunikaciona n Struktura moći