GRANINI TROKOVI Vanost kvantitativne analize razvojnog toka graninih

GRANIČNI TROŠKOVI Važnost kvantitativne analize razvojnog toka graničnih (marginalnih) troškova u zavisnosti od stepena korišćenja kapaciteta proističe iz činjenice da su, kvantitativno posmatrano, oni fundamentalni pokazatelji dinamike ukupnih troškova. Izučavanje dinamike graničnih troškova posebno je važan segment analize dinamike troškova preduzeća. Prema opštoj ekonomskoj teoriji troškova uticaj graničnih na dinamiku ukupnih troškova opredeljen je prihvaćenim tumačenjem pojma i sadržine ove kategorije troškova. U ekonomskoj literaturi različita su tretiranja pojma i sadržine graničnih troškova. To uslovljava konkretne tokove razvoja graničnih troškova u odnosu na dinamiku ostalih kategorija troškova.

IZUČAVANJE DINAMIKE GRANIČNIH TROŠKOVA Ako se uzme kratkoročno stanovište analize dinamike graničnih troškova u zavisnosti od stepena korišćenja kapaciteta postojećih kapaciteta, tada samo varijabilni troškovi čine strukturu graničnih troškova. Međutim, ako se uzme dugoročno stanovište analize dinamike graničnih troškova u zavisnosti od stepena korišćenja rekonstruisanih i nanovo instaliranih kapaciteta preduzeća, pored varijabilnih, i troškovi fiksnog karaktera čine strukturu graničnih troškova. Minimum prosečnih ukupnih troškova naziva se tačkom optimuma troškova i leži u zoni proporcionalnosti troškova.

ZNAČAJ GRANIČNIH TROŠKOVA U POSLOVNJU PREDUZEĆA Granični troškovi, njihova visina i struktura, a time i njihov razvojni tok su esencijalni dinamički element razvoja ukupnih troškova u zavisnosti od rasta stepena korišćenja kapaciteta. Imajući u vidu da su granični troškovi dodatnog obima – sloja proizvodnje, te da se konkretna analiza odnosi na vremenski period uspostavljenih nepromenjenih kapaciteta, onda je jasno da odgovarajući granični troškovi sadrže isključivo dodatne varijabilne troškove. Značajne poslovne odluke na osnovu graničnih troškova: alternativno odlučivanje, odnosno izbor najpovoljnije poslovne alternative: proizvesti sam ili kupiti, nastaviti sa proizvodnjom određenog proizvoda ili ne, uvesti novu smenu ili ne, i slično, utvrđivanje najniže prodajne cene (koja ne bi smela da bude niža od graničnog troška), prihvatanje ponuđene cene ili ne, diferenciranje na pojedinim tržištima, i slično.

DINAMIKA UKUPNIH TROŠKOVA Struktura ukupnih troškova, odnosno zastupljenost pojedinih kategorija troškova kao njihovih komponenata, određuje samu dinamiku ukupnih troškova, njen karakter i intenzitet. Relativno učešće varijabilnih, odnosno fiksnih troškova, sa svojim zakonitostima u ponašanju u odnosu na promene obima proizvodnje, uslovljava karakter razvojnog toka i visinu graničnih troškova, a zatim, kumulativno suštinu i intenzitet dinamike ukupnih troškova. Remanentnost, rezistentnost, ireverzibilnost i histereza su sinonimi na koje se u literaturi troškova nailazi za pojam čija se suština podjednako objašnjava: ukupni troškovi ne opadaju istim intenzitetom kada stepen korišćenja kapaciteta opada, kojim su rasli kada je stepen korišćenja kapaciteta rastao. Opravdano je i potrebno posebno razmotriti zakonitosti dinamike troškova u slučaju rasta, odnosno u slučaju opadanja stepena korišćenja kapaciteta. Za slučaj opadanja stepena korišćenja kapaciteta vezana je pojava remanencije troškova o kojoj se uvek mora posebno voditi računa.

Reverzibilnost (povratnost) proporcionalno varijabilnih troškova

Remanentnost varijabilnih troškova degresivnog razvojnog toka

Remanentnost varijabilnih troškova progresivnog razvojnog toka

Reverzibilnost (povratnost)apsolutno-fiksnih troškova

Remanentnost ukupnih troškova

UKUPNI TROŠKOVI I ZONE NJIHOVE DINAMIKE Lociranjem analize na kratak vremenski period, period bez naknadnog investiranja u proširenje kapaciteta, tok dinamike ukupnih varijabilnih troškova u potpunosti opredeljuje tok dinamike ukupnih troškova. U zavisnosti od preovladavajućeg dejstva relativno fiksnih i komponenti varijabilnih troškova, odnosno njihovog progresivnog ili degresivnog razvojnog toka u odnosu na rast obima proizvodnje, zavisi razvojni tok ukupnih troškova. Specifična svojstva njihove dinamike karakterišu tri različite zone razvoja kroz koje prolaze ukupni troškovi u odnosu na rast obima proizvodnje. To su: zona degresije, zona proporcionalnosti (optimalnosti) i zona progresije.

UKUPNI TROŠKOVI I ZONE NJIHOVE DINAMIKE Lociranjem analize na kratak vremenski period, period bez naknadnog investiranja u proširenje kapaciteta, tok dinamike ukupnih varijabilnih troškova u potpunosti opredeljuje tok dinamike ukupnih troškova. U zavisnosti od preovladavajućeg dejstva relativno fiksnih i komponenti varijabilnih troškova, odnosno njihovog progresivnog ili degresivnog razvojnog toka u odnosu na rast obima proizvodnje, zavisi razvojni tok ukupnih troškova. Specifična svojstva njihove dinamike karakterišu tri različite zone razvoja kroz koje prolaze ukupni troškovi u odnosu na rast obima proizvodnje. To su: zona degresije, zona proporcionalnosti (optimalnosti) i zona progresije.

Međuodnosi dinamike prosečnih graničnih, varijabilnih i ukupnih troškova

IZRAČUNAVANJE PROSEČNOG TROŠKA Kako je međuzavisnost pojedinih troškova u strukturi ukupnih troškova jasnija posmatranjem njihovih prosečnih iznosa, to se oni obavezno utvrđuju. Znači: odnosno: i: tu = tf + tv

Međuzavisnosti dinamike troškova na primeru proizvodnog preduzeća /krivolinijski model razvojnog toka troškova / Međuzavisnost razvojnog toka varijabilnih, graničnih i ukupnih troškova najjasnije se iskazuje na bazi originalnih podataka proizvodnog preduzeća i njihovim prikazom u grafikonima. Razvojni tok varijabilnih, graničnih i ukupnih troškova, kako u ukupnom, tako i u prosečnom iznosu (TV*, TG*, TU*, odnosno tv*, tg*, tu*), utvrđuje se statističko matematičkim metodama. Što stepen korišćenja kapaciteta više odmiče od optimuma ukupnih troškova, njihova progresija postaje sve više izražena čak drastično ispoljena.

Međuzavisnosti dinamike ukupnih i prosečnih troškova

DINAMIKA TROŠKOVA U FUNKCIJI OPADANJA OBIMA PROIZVODNJE – REMANENTNOST TROŠKOVA Pojava remanentnosti troškova, kao ključnog faktora od uticaja na dinamiku troškova u slučaju opadanja stepena korišćenja kapaciteta, uslovljava specifičan karakter date analize, a razma tranje suštine, uzroka i posledica ove pojave čini neophodnim. Remanentnost, rezistentnost, ireverzibilnost i histereza su sinonimi na koje se u literaturi troškova nailazi za pojam čija se suština podjednako objašnjava: ukupni troškovi ne opadaju istim intenzitetom kada stepen korišćenja kapaciteta opada, kojim su rasli kada je stepen korišćenja kapaciteta rastao. Remanentnost je neposredno uslovljena različitom elastičnošću i ponašanjem pojedinih vrsta troškova u zavisnosti od pada stepena korišćenja kapaciteta. Pojedine vrste troškova sporije reaguju i teže se menjaju sa opadanjem stepena korišćenja kapaciteta.

Proporcionalni troškovi – troškovi srazmerni obimu proizvodnje i njegovim promenama (Kr=1), imaju, u fazi opadanja stepena korišćenja kapaciteta, dinamiku ekvivalentnu dinamici u fazi rasta stepena korišćenja kapaciteta. Relativno-fiksni i varijabilni troškovi degresivnog ponašanja, pri smanjenju obima proizvodnje zaostaju, sporije opadaju nego što su rasli pri porastu obima proizvodnje. Relativno-fiksni i varijabilni troškovi progresivnog ponašanja u odnosu na rast obima proizvodnje koje uslovljava visoki stepen korišćenja kapaciteta, odnosno forsiranje proizvodnje preko optimalnog obima, normalno je da se sa smanjenjem stepena korišćenja kapaciteta vraćaju na normalu, to jeste na svoj početni iznos. Apsolutno-fiksni troškovi, instaliranih postojećih kapaciteta, pri smanjenju stepena korišćenja kapaciteta ostaju isti, posmatrani u ukupnom iznosu. To je i razumljivo zbog toga što oni ne reaguju na promenu obima proizvodnje (Kr =0).

TROŠKOVI PREMA NAČINU OBRAČUNA PO PROIZVODIMA Gotov proizvod koji je nastao trošenjem elemenata proizvodnje konačan je nosilac troškova. Po kriterijumu vezivanja za nosioce, troškovi se dele na: pojedinačne, to jeste one koji se ponaosob odnose na proizvode i zajedničke, one koji su za više proizvoda. Ova podela neposredno je vezana za podelu troškova prema načinu njihovog obračuna po proizvodima pri čijoj proizvodnji su i nastali.

MESTA TROŠKOVA Funkcionalna područja preduzeća u kojima i preko kojih se obavlja aktivnost preduzeća su operativna mesta gde nastaju troškovi. Pri funkcionisanju preduzeća troškovi nastaju ne samo na “mestu” proizvodnje, već i pri nabavci, skladištenju, proizvodnji, prodaji, upravi i administraciji. Podela mesta troškova je na: proizvodna i neproizvodna, troškove izrade i troškove režije.

DIREKTNI I INDIREKTNI TROŠKOVI Sa stanovišta načina obračuna po proizvodima troškovi se dele na direktne i indirektne. Direktni troškovi mogu se bez posebnih računskih postupaka i jednostavnim metodološkim rešenjem vezati za proizvod koji ih je neposredno i izazvao. To su troškovi materijala za izradu, troškovi rada izrade i troškovi funkcionalno obračunate amortizacije. Inderektne troškove nije moguće neposredo vezati za proizvode, niti suštinski niti metodološki. Oni su zajednički za više proizvoda i njihovo zaračunavanje na proizvode kao nosioce troškova obavlja se putem posebnih metodoloških rešenja obračuna.