Granina molarna provodljivost Pripremio Varga Itvan HEMIJSKOPREHRAMBENA SREDNJA

Granična molarna provodljivost Pripremio: Varga Ištvan HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA ČOKA varga. i@neobee. net

Granična molarna provodljivost �Razblaživanjem rastvora elektrolita molarna provodljivost (l) se povećava sve do granične vrednosti koja se zove molarna provodljivost pri beskonačnom razblaženju, a označava sa l∞ ili lo. �Kolrauš je empirijski došao do tzv. pravila kvadratnog korena:

“a” je konstanta za dati elektrolit. Pokazalo se da ovo pravilo linerarne zavisnosti važi za jake elektrolite, a lo predstavlja odsečak na ordinati. Za jake elektrolite l 0

�U slučaju slabih elektrolita zavisnost nije linearna, pa se lo kod njih određuje na osnovu Kolraušovog pravila o nezavisnom putovanju jona, po kome pri beskonačnom razblaženju svaki jon daje svoj doprinos molarnoj provodljivosti nezavisno od uticaja drugih jona. �Zavisnost se može prikazati sledećim izrazom: katjoni anjoni

�Što znači da je: molarna provodljivost nekog elektrolita pri beskonanom razblaženju jednaka zbiru molarnih provodljivosti pri beskonačnom razblaženju njegovih jona. Molarna provodljivost raste sa porastom temperature prema jednačini: - temperaturni koeficijent.

Arenijusova teorija elektrolitičke disocijacije (1887. ) �Pri rastvaranju baza, kiselina ili soli u vodi odigrava se spontana disocija molekula na katjone i anjone po reakciji: KA Kz+ + Az– �Katjoni i anjoni učestvuju u provođenju električne struje. Reakcija disocijacije je povratna i na nju se može primeniti zakon o dejstvu masa tako da se dolazi do konstante disocijacije:

ØArenijus je uveo pojam stepena disocijacije, α, i definisao ga kao odnos broja disosovanih molekula i ukupnog broja molekula pre disocijacije:

Ova jednačina povezuje stepen disocijacije i konstantu disocijacije i poznata je kao Ostvaldov (Ostwald) zakon razblaženja.

Stepen disocijacije a može da se izrazi i pomoću molarne provodljivosti elektrolita: v. Ovo znači da se na osnovu podataka za električnu provodljivost može određivati konstanta disocijacije slabih elektrolita.

Pokretljivost jona �Pri beskonačnom razblaženju svi elektroliti su u disosovanom stanju. �Pri istoj koncentraciji različiti elektroliti imaju različite vrednosti molarne provodljivosti pri beskonačnom razblaženju. �Ova činjenica se objašnjava različitom brzinom kretanja jona pri istim uslovima.

Prema tome, pokretljivost jona je različita, i zavisi od: Prirode jona, Vrste rastvarača, Jačine električnog polja i Temperature. Da bi se moglo vršiti poređenje između jona, posmatra se njihova pokretljivost pri istim uslovima, a to su: - Vodenom rastvoru, - Na temperaturi od 25 °C.

Pri identičnim uslovima pokretljivost jona predstavlja onu brzinu kojom se određena jonska vrsta kreće na 25 °C u vodenom rastvoru pri padu potencijala od 1 volta po metru.