Globalni proces revizije Definisanje opteg cilja revizije Cilj

Globalni proces revizije

Definisanje opšteg cilja revizije Cilj svakog revizijskog angažmana je prevashodno izražavanje mišljenja čime se okončava revizijski angažman. Cilj revizije finansijskih izveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje da li su finansijski izveštaji, u svim bitnim aspektima, sačinjeni u skladu sa utvrđenim ili uobičajenim okvirom finansijskog izveštavanja. Formulacije kao što su: . . . Daju istinit i fer i objektivan prikaz. . . po svim bitnim pitanjima prikazuju realno i objektivno. . .

Mišljenje - Primer

Definisanje opšteg cilja revizije - koncepti Postoje tri osnovna koncepta revizije: 1. Koncept rizika 2. Koncept značajnosti (materijalnosti) 3. Koncept dokaza Koncept rizika polazi od premise da svaki, pa i revizijski, angažman podrazumeva rizik formiranja pogrešnog mišljenja i trpljenja negativnih posledica zbog toga. U načelu, kod svakog revizijskog angažmana postoji rizik da se pogreši time što će se netačno prihvatiti za tačno a nasuprot tome, tačno za netačno što u konačnom može rezultirati izdavanjem pogrešnog mišljenja. Negativne posledice?

Definisanje opšteg cilja revizije - koncepti Uz rizik pogrešnog formiranja mišljenja idu i drugi rizici: - Rizik da se naiđe na nerešive probleme koji mogu uzrokovati povlačenje iz posla - Rizik da dođe do sudskog spora sa klijentom po raznim osnovama - Rizik da se ne naplati usluga i da je neophodno utuženje, itd. . Pre prihvatanja angažmana, neophodno je proceniti koji stepen rizik formiranja pogrešnog mišljenja može da izazove dati revizijski angažman. Uticaj rizika na cenu angažmana?

Definisanje opšteg cilja revizije - koncepti Koncept materijalnosti počiva na premisi da sve stavke na bazi kojih se formira revizijsko mišljenje nisu materijalne ili značajne na isti način i u istom rangu. Određene pozicije u dokumentaciji i poslovnim knjigama su materijalne, odnosno značajne, i na njih zbog toga treba obratiti posebnu pažnju. Suprotno tome, postoje pozicije koje nemaju velik materijalan značaj. Takve stavke naravno ne treba zanemariti ili potceniti, jer i za njih postoji poseban tretman. Zbog toga što je materijalnost ključna stavka pri određivanju obima posla za revizora, treba obratiti posebnu pažnju na određivanje njenog praga.

Definisanje opšteg cilja revizije - koncepti Koncept dokaza se zasniva na zahtevu da revizor obavlja pregled da bi prikupio dovoljno dokaza da može da formira i izrazi revizijsko mišljenje koje je u saglasnosti sa unutrašnjim sadržajem i prirodom poslovanja i finansijsih izveštaja o kojima se izražava revizijsko mišljenje. Sve ono što potkrepljuje neku činjenicu koja je obelodanjena bilo da je to pismeni, usmeni, video, ili neki drugi oblik tvrđenja ili dokazivanja može se smatrati dokazom. Obim i kvalitet revizijskih dokaza potrebnih za formiranje mišljenja je uslovljen procenjenim rizikom. Npr. kod rizičnih angažmana, potrebno je naći i veći broj dokaza, ali i bolji kvalitet.

Definisanje ciljeva revizije na osnovu izjava uprave Osnova za definisanje ciljeva revizijskog angažmana je izjava koju je uprava dala o finansijskim izveštajima. Uprava je ta koja je odgovorna za sastavljanje finansijskih izveštaja, i oni tvrde da su ti izveštaji istiniti, objektivni i tačni u svim pojedinostima. Zadatak revizora – da se uveri u tačnost tih tvrdnji. U tom postupku proveravanja ispravnosti izjava uprave, revizor treba da prođe kroz sledeće kategorije: Postojanje, prava i obaveze, nastanak poslovne transakcije, kompletnost, procena, vrednovanje, prezentacija i objavljivanje.

Kategorije Postojanje – da li neko obaveza ili sredstvo postoje na određen dan. Popis. Prava i obaveze – da li su na dan iskazivanja postojali prava i obaveze preduzeća u iznosima koji su obelodanjeni. Nastanak poslovne transakcije – provera da li su stvarno nastali poslovni događaji koji se odnose na preduzeće. Kompletnost - provera da li su sva sredstva i sve obaveze i kapital koji se odnose na preduzeće uneti u poslovne knjige i iskazani u fin. izveštajima. Procena – provera da li su sredstva i obaveze preduzeća iskazane po fer ili realnoj vrednosti. Vrednovanje – provera da li su poslovne transakcije, te prihodi i rashodi iskazani korektno za pripadajući vremenski period. Prezentacija i objavljivanje – Da li je neka stavka objavljena, klasifikovana i prezentirana u skladu sa prihvatljivim okvirnim zahtevima izveštavanja u pogledu primenjenog računovodstvenog metoda.

Rizik i značajnost u postupku revizije U obavljanju revizije evidentne su dve vrste rizika. Prva vrsta rizika proističe iz mogućeg odnosa sa firmom klijentom. Druga vrsta rizika vezana je za posao revizije i u tom delu rizika sve je u rukama revizora. Postoji rizik da će on dati netačan izveštaj: Npr. Pozitivno mišljenje o pogrešno iskazanim fin. izveštajima ili suprotno. Ovaj tip rizika se naziva rizik revizije. Materijalnost, odnosno značajnost se uvek odnosi na toleranciju greške u radu revizora. Npr. Jedna materijalno značajna greška se može odraziti na kvalitet rada, ali jedna nematerijalna greška ne mora da utiče na kvalitet ukupnog rada.

Revizijski rizik Rizik u reviziji proističe iz činjenice da revizor ili njegovo preduzeće imaju odgovarajući stepen neizvesnosti u revizijskom angažmanu. Ta neizvesnost može biti posledica: - Mogućih nesporazuma sa personalom preduzeća klijenta i pored kvalitetnog rada Mogućih nesporazuma koji su posledica propusta obe strane i revizora i personala klijenta Nedostajućih informacija o preduzeću klijentu, njegovoj delatnosti i stanju u preduzeću Nesigurnosti u pogledu kompetentnosti dokaza koje revizor pribavi u toku svoga rada Nesigurnosti u pogledu verodostojnosti dokaza koje revizor pribavi u toku svoga rada, Neefikasnosti interne kontrole klijenta Nesigurnost u pogledu tačnosti i korektnosti finansijskih izveštaja, itd. . .

Revizijski rizik Osnovni cilj utvrđovanja revizijskog rizika je da se blagovremeno pre ulaska u angažman sagleda i vrednuje revizijski rizik da bi se: - Realnije sagledalo potrebno vreme - Realnije sagledala potreba u pogledu stručnog tima za rad - Realnije sagledali finansijski efekti angažmana - Realnije odredila cena revizijskog angažmana, itd. . . Kako se eksplicitno priznaje koncept rizika i materijalnosti? U paragrafu o delokrugu rada, formulacije tipa: . . . naša revizija obezbeđuje razumnu osnovu za naše mišljenje. . . ; ili, u paragrafu o mišljenu: . . po našem mišljenu, finansijski izveštaji predstavljaju. . . tačno u svakom materijalnom smislu, . . U skladu sa opšte prihvaćenim računovodstvenim principima. . .

Rizik revizije predstavlja rizik da će revizor pogrešno dati potvrdno (nekvalifikovano) mišljenje o finansijskim izveštajima koji sadrže materijalnu grešku. Poslovni rizik predstavlja rizik da će revizor pretrpeti gubitak ili štetu u svojoj stručnoj praksi zbog parnice ili nepovoljnog publiciteta u vezi sa revizijom. Izloženost poslovnom riziku je uvek prisutna bez obzira na to da li revizor reviziju sprovodi ili ne sprovodi u skladu sa ošte prihvaćenim standardima revizije. Prema opšte prihvaćenim standardima revizije, revizor ne sme prikupiti manje dokaza zbog toga što vrši reviziju klijenta sa minimalnim poslovnim rizikom. Prilikom procene, revizor bi trebao da proceni u kom delu finansijskog izveštaja najverovatnije postoji materijalna greška i u skladu sa tim planira dalju reviziju.

Rizik revizije - komponente Opšteprihvaćen je stav da rizik revizije poseduje tri komponente: 1. Inherentni rizik je rizik osetljivosti tvrdnje na materijalnu grešku, pod pretpostavlkom da nije bilo povezanih politika ili procedura strukture interne kontrole. Rizik takve greške veći je za neke tvrdnje u finansijskim izveštajima i povezanim bilansima ili klasama nego za ostale. Npr. Rizik materijalne greške u tvrdnji o prikazivanju i objavljivanju za složene transakcije, ili rizik materijalne greške u tvrdnji o osnovanosti za gotovinu. . . 2. Rizik kontrole predstavlja rizik da bi se materijalna greška mogla javiti u tvrdnji za saldo računa ili klasu transakcija, i ne bi se mogla pravovremeno sprečiti ili otkriti pomoću politika i procedura interne kontrole. Ovaj rizik predstavlja funkciju efektivnosti oblika i rada politika i procedura strukture interne kontrole koje su važne za reviziju i finansijske izveštaje preduzeća.

Rizik revizije - komponente 3. Rizik detekcije ili otkrivanja – predstavlja rizik da revizor neće otkriti materijalnu grešku u tvrdnji. Revizor može proceniti inherentni i kontrolni rizik ili zasebno ili zajedno. Ako on proceni da je inherentni i kontrolni rizik nizak, prihvatljivi nivo rizika otrkivanja je u tom slučaju veći. Obično nivo inherentnog i kontrolnog rizika nije dovoljno nizak da učini nepotrebnim sprovođenje supstantivnih testova za relevantne tvrdnje stanja na računu ili klasa transakcije. Međutim, određivanje rizika je subjektivan, stručni sud i teško ga je izmeriti.

Materijalnost, procena materijalnosti Procena materijalnosti treba da nam da odgovor na sledeća pitanja: - Koji obim revizijskog obuhvata je poželjan - Koje su to stavke koje treba ispitati - Da li neke vrednosti treba unapred favorizovati - Da li je potrebno vršiti testiranje na temelju statističkog uzorka - Da li primeniti slučajni ili stratifikovan uzorak, itd. . . Materijalnost (značajnost) zavisi od veličine stavke ili greške koje se procenjuju na osnovu konkretnih okolnosti u kojima je došlo do izostavljanja ili pogrešnog iskazivanja. Otuda materijalnost predstavlja pre neku vrstu praga ili tačke tolerancije, nego primarnu kvalitativnu karakteristiku koju informacija mora da ima ako pretenduje da bude korisna.

Primena koncepta značajnosti Kod predstavljanja računovodstvenih informacija, koncept značajnosti se primenjuje na tri načina: 1. Ako je značajna neka stavka računovodstvene informacije, treba je objaviti na način da bude relevantna i pouzdana 2. Ako je neka značajna stavka izostavljena ili pogrešno iskazana, neophodno je učiniti korekcije računovodstvenih informacija 3. Ako neka stavka računovodstvene informacije nije materijalna, nije neophodno njeno navođenje u izveštaju a u nekim slučajevima ne insistira se ni na korekciji, osim u slučaju kada to propisuje zakon ili nalaže profesionalna dužnost. Tri aspekta neke pozicije ili greške koji su bitni prilikom utvrđivanja da li bi mogli uticati na ekonomske odluke korisnika: veličina, priroda, i okolnosti.

Uobičajeni postupak revizije Revizija finansijskih izveštaja je sistemski proces koji počinje zahtevom klijenta revizorskom preduzeću sa davanjem ponude za obavljanje revizije finansijskih izveštaja, a završava se izražavanjem mišljenja revizora u formi izveštaja. Ponuda sadrži sledeće elemente, koji su neophodni za zaključenje ugovora o vršenju revizije: - Stručni tim Početak vršenja revizije Opis procesa revizije Okončanje revizjie Boravak na terenu i prisustvo popisima Cena Rokovi plaćanja Ostali elementi

Faze u reviziji Faza 1 – Prihvatanje klijenta Faza 2 – Planiranje revizije Faza 3 – Testiranje i provođenje dokaznih postupaka Faza 4 – Procena i izveštavanje

Faza 1 – Prihvatanje klijenta Cilj je utvrditi kako ćemo biti prihvaćeni od strane klijenta, koji su resursi neophodni, koji je rizik prihvatljiv, i po kojim uslovima i da li treba prihvatiti novog klijenta ili ne. Postupci: - Proceniti dostupne podatke o prošlosti i sadašnjosti klijenta i razloge za reviziju Kontaktirati prethodnog revizora Razmotriti potrebu za ekspertima izvan firme Ripremiti ponudu za vršenje revizije klijenta Pipremiti ugovor o reviziji ili pismo o angažovanju Formirati osnovnu dokumentaciju o klijentu (izvod iz sudskog registra, statut i drugu relevantnu pravnu dokumentaciju) Proveriti postojanje povezanih pravnih lica Prikupiti informacije o sudskim sporovima, Planirati stručni tim za vršenje revizije

Faza 2 – Planiranje revizije Cilj je odrediti nivo rizika koji zahteva revizijski angažman, potreban obim angažovanja, potrebne dokaze i revizijske tehnike kojima će se prikupiti potrebni revizijski dokazi koji su neophodni da bi revizor stekao uverenje da ne postoji značajno pogrešne tvrdnje u finansijskim izveštajima. Postupci: - - Dobiti informacije o prošlom poslovanju kompanije, o specifičnostima i okolnostima poslovanja u datoj preovlađujućoj privrednog grani ili delatnosti u kojoj je preduzeće klijent Proučiti zakonsku regulativu koja bi bila specifična za poslovanje preduzeća klijenta Obraditi zaključne listove, bilanse, i revizijske izveštaje za prethodne tri godine Obaviti preliminrne analitičke postupke Izvesti postupke radi prikupljanja podataka o radu interne kontrole Na osnovu planiranih dokaza, proceniti rizik i utvrditi prag materijalnsti Pripremiti program revizije.

Faza 3 – Testiranje i provođenje dokaznih postupaka Cilj – Testiranje radi sakupljanja dokaza koji podupiru istinitost, tačnost i objektivnost finansijskih izveštaja. Postupci: - Testovi funkcionisanja i sprovođenja kontrola u preduzeću - Dokazni testovi transakcija - Analitički postupci - Pribavljanje konfirmacija za određena stanja konta - Testovi salda računa - Kompletiranje pravne (vlasničke dokumentacije i ugovora) dokumentacije - Dobijanje pisanih izjava uprave o finansijskim izveštajima - Konačno kompletiranje dkaza i traženje neevidentiranih obaveza.

Faza 4 – Procena i izveštavanje Cilj – Okončati postupak revizije i izdati mišljenje. Postupci: - Izvršiti generalno sagledavanje prikupljenih dokaza, proceniti njihov kvantitet i kvalitet i definisati eventualne slabosti u obavljenoj reviziji - Ukoliko nema dovoljno kvalitetnih dokaza, odlučiti da se obavi dodatno prikupljanje ili okončati reviziju sa većim rizikom od planiranog - Ako postoji ograničenje u vršenju revizije, zauzeti stav o narednim aktivnostima i potezima - Izvesti postupke radi utvrđivanja naknadnih događaja - Proučiti finansijske izveštaje i prateće napomene i priloge te detektovati eventualne slabosti nevezane za dokaze

Faza 4 – Procena i izveštavanje Postupci: - Formirati predlog revizijskog mišljenja - Pripremiti bitna pitanja za razgovor sa partnerima u reviziji - Pripremiti bitna pitanja za razgovor sa direktorom preduzeća klijenta - Obaviti određena usaglašavanja - Dati odgovarajuće korekcije kao uslova za davanje odgovarajućeg revizijskog mišljenja i obaviti kontrolu primene istih u računovodstvu - Pripremiti izveštaj o reviziji finansijskog izveštaja ili obavestiti klijenta o povlačenju iz posla. - Prezentirati revizijski izveštaj skupštini akcionara preduzeća klijenta.

Pitanja?