GLAVENI SKELET KIMENJAKA Glaveni skelet ptica i sisara

GLAVENI SKELET KIČMENJAKA Glaveni skelet ptica i sisara

Glaveni skelet kičmenjaka • Najsloženiji deo skeletnog sistema • Usložnjavanje građe mozga i koncentracija čulnih organa u glavenom regionu uslovila je stvaranje lobanje (neurocranium) • Prelazak na aktivan način ishrane usložnjavanje i diferencijaciju digestivnog trakta • Visceralni skelet (splanchnocranium) okružuje prednji deo digestivnog trakta • Visceralni skelet i lobanja se sjedinjuju u glaveni skelet (cranium)

• Lobanja štiti mozak i čulne organe glavene oblasti • 2 osnovna tipa lobanje: • PLATIBAZIČNA – široka osnova i rastavljene orbite između kojih je moždana masa (ajkule, vodozemci, zmije i sisari) • TROPIBAZIČNA – uska osnova, zbližene orbite i moždana masa koja je iza orbita (ribe, gmizavci, ptice) • Visceralni skelet nastaje nezavisno od lobanje u vidu lučnih elemenata • Metamerno raspoređeni visceralni luci koji se formiraju u zidu ždrela

• Kod svih osim kod kolousta, postoji 6 - 7 lukova • I je vilični (mandibularni), raščlanjen na gornju parnu palatoquadratum i donju parnu cartilago Meckelii • Vilični luk formira primarne vilice – najniže ribe • Ostali - sekundarna vilica (praemaxillaria, dentale) • Podjezični (hioidni) luk sastoji se iz parnog gornjeg dela hyomandibulare i neparnog donjeg dela hyoideum • Ovi elementi su kod nižih riba hrskavičavi • Ostali škržni luci služe kao potpora škrgama

• Kod tetrapoda, sekundarne snažne vilice vrše funkciju primarnih • Podjezični luk se redukuje • Hyoideum zajedno sa redukovanim škržnim lucima učestvuje u formiranju podjezičnog aparata • Hyomandibulare se preobražava u uzengiju (stapes)

Glaveni skelet ptica • • Tropibazična lobanja Tanke kosti od kojih su neke pneumatične Mala težina Osnovna i bočne potiljačne kosti obrazuju condylus occipitalis Veliki potiljačni otvor – foramen magnum okružuju četiri kostiju: Basioccipitale Occipitale laterale – exooccipitale (2) supraoccipitale

• Slušnu kapsulu formiraju 3 otičke kosti: prooticum, epioticum i opisthoticum • One srastaju međusobno i sa gornjom i bočnim potiljačnim kostima • U šupljini srednjeg uha nalazi se samo jedna kost – stapes • Dno lobanje čine: • Basisphenoideum, praesphenoideum i vomer • Basisphenoideum i praesphenoideumbasitemporale • Rostrum parasphenoidale • Vomer – sa strane su hoane - unutrašnji nosni otvori

• Nepčane kosti – palatinum povezane su sa viličnim i krilastim kostima - pterygoideum

• • Krov i bočne strane lobanje čine: Nasalia – parne nosne kosti Frontalia – parne čeone Parietalia – temene, sa čije bočne strane je squamosum • ORBITE: alisphenoideum i orbitosphenoideum, mesethmoideum • Prednji deo očne duplje ograničavaju lacrimalia

• Kljun je građen od natkljuvlja i potkljuvlja • Natkljuvlje čine praemaxillare i maxillare, koje su snažno razvijene i međusobno srasle • Za njih se bočno vezuju uzane i izdužene jugale i quadratojugale (jabučni luk) • Quadratojugale se zadnjim delom spajaju sa quadratum-om (zglobna površina za spajanje sa donjom vilicom

• Donju vilicu grade: os dentale, supraangulare, angulare i articulare • Pošto nepčane kosti nisu srasle sa lobanjom, natkljuvlje može da se podiže naviše – neognatno nepce • Kod nižih ptica, nepčane kosti srastaju sa sfenoidnim kostima i manje su pokretne – paleognatno nepce • Articulare i quadratum formiraju zglob

LOBANJA SISARA

• Platibazični tip lobanje • Opšte karakteristike: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Snažan razvoj moždane čaure Iščezavanje međuorbitalne pregrade Razvoj nosnih čaura Slušne čaure sa ventrolateralnim položajem Manji broj kostiju Dva potiljačna gležnja Ordo - Artiodactyla Subordo - Suiformes Family - Suidae Sus scrofa

• Potiljačni region : sve četiri kosti srasle u os occipitale • Dva potiljačna gležnja – condylus occipitalis • Otvor foramen occipitale magnum • Nastavak potiljačne kosti sa svake strane lobanje – processus paramastoideus • Baza lobanje : baza moždanog dela sastoji se iz neparnih klinastih kostiju - bazne klinaste i presfenoidne kosti • Basisphenoideum , praesphenoideum • Ralo – vomer • U nivou orbita se nalaze alisphenoideum i orbitosphenoideum

• U mirisnoj oblasti koja se nalazi ispred vomera, nalazi se rešetkasta kost – ethmoideum (odvaja lobanjsku od nosne duplje) • Na prednjem kraju je neparna hrskavičava ploča –lamina perpendikularis • Tu se nalaze i koštane lamele: ethmoturbinalia maxilloturbinalia i nasoturbinalia • One čine nosne školjke (conchae nasi) i uvećavaju mirisnu površinu

• Bočna strana lobanje sastoji se iz: • Zadnjeg bočnog dela – os squamosum, čiji izraštaj se naziva processus zygomaticus • U njegovoj bazi leži fossa glenoidea • Otičke kosti su srasle u parnu stenovitu kost os petrosum, u kojoj se nalazi unutrašnje uho • Kod sisara se javlja po prvi put i bubna kost os tympanicum, koja kod glodara i zverova gradi koštani mehur bulla osea (funkcija rezonatora)

• • • Sa stenovitom kosti, bubna kost spajanjem gradi spoljašnji slušni kanal (meatus auditorius externus) Kod majmuna, čoveka - os petrosum, os tympanicum i os squamosum srastaju u os temporale ili slepoočnu kost Krov lobanje se sastoji iz parnih pokrovnih kostiju, i to 1. Temene – parietalia 2. Interparietalia 3. Čeone – frontalia, koje u nivou orbita nose izraštaj processus orbitalis 4. Nosne – nasalia 5. Suzne – lacrimalia (u prednjem delu svake orbite), sa otvorom suzne žlezde 6. Jugalna kost – jugale (mešoviti jabučni luk)

• Visceralni deo lobanje čine: • Dno – palatinum i pterygoideum ispred kojih je vomer • Gornja vilica – parne predvilične praemaxillare i gornjovilične maxillare kosti, koje čine sekundarno tvrdo koštano nepce koje je tipično za sisare • Donja vilica – neparna zubna kost os dentale, koja na krajevima nosi dva nastavka – processus coronoideus i processus articularis • Zubi postoje i na donjoj i na gornjoj vilici – heterodontni zubni sistem • Incisivi, canini, premolares i molares

• Kod sisara postoji sekundarni zglob donje vilice koga čine dentale i processus zygomaticus u čijoj osnovi je zglobna jama – fossa glenoidea • Koščice unutrašnjeg uha su : 1. Stapes (uzengija), koji je nastao od hyomandibulare jos kod vodozemaca i naslanja se na ovalno okno unutrašnjeg uha 2. Incus (nakovanj), koji je nastao od quadratuma 3. Malleus (čekić), nastao od articulare. Malleus i incus se oslanjaju na bubnu opnu.