GEOGRAFIJA pripremila profesor geografije Milka Ivi MINERALI Minerali

GEOGRAFIJA

pripremila: profesor geografije Milka Ivić

MINERALI

Minerali su tela homogene mase, odre|enog hemijskog sastava i fizi~kih osobina. Naj~e{}i minerali u litosferi su kvarc i feldspat. Ametist Kvarc

FIZI^KE OSOBINE MINERALA 1. Tvrdo}a se odre|uje Mohsovom skalom od 10 stepeni (najve}u tvrdo}u ima dijamant i ozna~en je brojem 10).

2. Cepqivost Dijamant ima pravilan raspored atoma i dobru cepqivost u odnosu na grafit. Model gra|e dijamanta Model gra|e grafita

3. Specifi~na te`ina Najve}u specifi~nu te`inu ima platina (22 gr/cm 3), dok malu specifi~nu te`inu imaju sumpor, gips i so. 4. Opti~ke osobine su boja, sjaj i prelamawe svetlosti. Ove osobine zavise od hemijskog sastava minerala i na~ina kristalizacije. 5. Elasti~nost 6. Magnetna svojstva Minerali soli

HEMIJSKE OSOBINE MINERALA 1. Silikati spadaju u petrogene minerale (ulaze u sastav stena). To su jediwewa oksida silicijuma i oksida metala, aluminijuma i gvo`|a. Primer: feldspat, liskun i serpentin. Serpentin 2. Oksidi su jediwewa kiseonika sa drugim elementima. Primer: kvarc, hematit, kalcedon i opal. Hematit

3. Karbonati spadaju u petrogene minerale i nastali su uglavnom talo`ewem iz vode. Primer: kalcit, dolomit i magnezit. (Od kalcita i dolomita stvorene su naslage kre~waka, mermera i dolomitskih stena) 4. Haliti su kuhiwska i kamena so. 5. Samorodni minerali su zlato, srebro, platina, dijamant i grafit. Zlatna `ica

6. Minerali gline su nastali raspadawem stena. Glinoviti kre~wak 7. Sulfati su soli sumporne kiseline. Primer: galenit, gips i cinabarit. Od cinabarita se dobija `iva

8. Sulfidi su soli sumpor vodonika. Primer: pirit. 9. Fosfati su soli fosforne kiseline. Primer: fosforit i apatit. Pirit

STENE

Stene su prirodni mineralni skupovi ( agregati ), odre|enog hemijskog sastava i fizi~kih osobina. U prirodi se stene pojavquju u ~vrstom ( kamenite )i rastresitom stawu ( pesak, {qunak, ilova~a, glina, les, ugaq, nafta. . . ). Nauka koja se bavi prou~avawem stena naziva se petrologija. Stene sastavqene od jednog minerala nazivaju se monomineralne (mermer, kre~wak ), dok se stene sastavqene od vi{e minerala nazivaju polimineralnim (granit je sastavqen od kvarca, feldspata i liskuna ).

1. Magmatske stene su nastale hla|ewem i o~vr{}avawem lave na povr{ini ili magme u dubini litosfere. a) Dubinske ili plutonske stene su nastale sporim hla|ewem magme i wenom kristalizacijom na ve}im dubinama. Ovakve stene se odlikuju zrnastom strukturom a u prirodi se pojavquju u obliku batolita i lakolita. Primer: granit, diorit, sijenit, gabro. Granit

b) Povr{inske ili vulkanske stene su nastale hla|ewem lave na povr{ini zemqe. Tako nastaju vulkanske kupe, platoi i okameweni potoci lave. Primer: riolit, dacit, andezit, bazalt. Bazalt v) @i~ne stene su nastale utiskivawem magme u pukotine ve} postoje}ih stena. takva stena je kimberlit – jedina `i~na stena koja sadr`i dijamante. Kimberlit

2. Sedimentne stene nastaju talo`ewem i nagomilavawem razli~itog materijala mineralnog i organogenog porekla u vodenim basenima ili na kopnu. Sedimentne stene su najrasprostrawenije stene u litosferi. Po na~inu postanka mogu biti: - mehani~ke - organogene - hemijske. Na steni su vidqivi talo`ni slojevi

a) Mehani~ke stene su nastale talo`ewem materijala mineralnog porekla razli~itog sastava i veli~ine zrna. Takve su {qunkovite i peskovite stene (bre~a, konglomerat, pe{~ar i les). Bre~a Konglomerat

b) Organogene stene su nastale talo`ewem ostataka biqnog i `ivotiwskog porekla. Talo`ewem kre~wa~kih qu{tura morskih `ivotiwa nastali su kre~wak i dolomit. Posebna vrsta organogenih stena su kaustobioliti (ugaq, nafta, asfalt ). Kameni ugaq

v) Hemijske stene su nastale izlu~ivawem i talo`ewem iz rastvora. Tako su nastale: kuhiwska so, gips, {alitra i glinovite stene ( laporac, boksit, glina ) Boksit je ruda od koje se dobija aluminijum

2. Metamorfne stene nastaju metamorfozom ( preobra`ajem ) magmatskih i sedimentnih stena pod uticajem visoke temperature, pritiska, pare ili gasova. Po na~inu postanka mogu biti: - dinamo – metamorfne - kontaktno – metamorfne. a) dinamo-metamorfne stene su nastale preobra`ajem postoje}ih magmatskih stena zbog kretawa mase unutar zemqe i promene pritiska. Tako se granit preobrazio u kristalaste {kriqce – gnajs. Granit Gnajs

b) kontaktno-metamorfne stene su nastale preobra`ajem postoje}ih sedimentnih stena u kontaktu sa magmom ili lavom. Tako se kre~wak pod uticajem visoke temperature lave ili magme pretvorio u mermer. Kre~wak Mermer Vrste mermera