GASOVITO STANJE Idealno gasno stanje Gasni zakoni Poglavlje

GASOVITO STANJE Idealno gasno stanje

Gasni zakoni Poglavlje 1. 1. 1 -1. 1. 3 Individualni gasovi Boyle-Mariotte-ov zakon Gay-Lussac-ov zakon Charles-ov zakon Jednačina idealnog gasnog stanja Smeše gasova Dalton-ov zakon Amagat-ov zakon Molska frakcija Srednja molarna masa

Idealno gasno stanje Razmatraćemo idealno gasno stanje kao hipotetično stanje. Gas u ovom stanju predstavlja skup materijalnih tačaka koje se neprekidno haotično kreću u svim pravcima (Braunovo kretanje): -Molekuli poseduju samo kinetičku energiju translacionog kretanja koja raste sa temperaturom. -Molekuli su na velikim međusobnim rastojanjima i interaguju samo u sudarima sa zidom suda u kome se nalaze i u međusobnim sudarima. Svi sudari su elastični. - Između molekula nema međumolekulskih sila (kao dipol-dipol, vandervalsovih i sl. )

Bojl-Mariotov zakon ROBERT BOYLE, (1627 -91) je bio “eksperimentalni filozof” ranog perioda Kraljevskog društva. Dao je važan doprinos razvoju koncepta idealnog gasnog stanja Pored toga je doprineo razvoju ideje o vakuumu kao i atomističke teorije materije.

Bojl je izveo na hiljade eksperimenata sa vazduhom zahvaljujući vazdušnoj pumpi koju je izumeo njegov asistent Hook. Korišćena je staklena cev za ispitivanje osobina vazduha. Živa je sipana u cev T i određena količina vazduha ostala je u zatopljenom delu J cevi. Kada je pritisak stuba žive dupliran, zapremina vazduha se smanjila na pola. Na osnovu ovog eksperimenta se došlo do Bojlovog zakona da je p. V=k pri konstantnoj temperaturi.

Bojl je sa Mariotom pokazao 1611 da je za određenu količinu gasa (n) pri konstantnoj temperaturi (T) zapremina gasa obrnuto srazmerna pritisku i obrnuto: P 2 V 2 P 1 V 1 T = const n = const

Izoterme, p u funkciji od V, su grafički prikaz Bojlovog zakona Svaka kriva odgovara određenoj temperaturi i naziva se izotermom Za zavisnost p od V izoterme su hiperbole Za zavisnost p od 1/V izoterme su prave linije

Razumevanje Bojlovog zakona Bojlov zakon važi strogo za idealno gasno stanje tj. za stanje gasa pri vrlo niskom pritisku kada ima mali broj sudara između molekula kao i sa zidom suda dok su međusobne interakcije zanemarljive. Ako zapreminu suda V u kome je gas smanjimo na pola, V/2, šta će se desiti sa pritiskom? Pritisak će se povećati za dva puta jer je broj udara molekula o zid suda dva puta veći.

Joseph Louis Gay-Lusac (1778 -1850) Završio Politehničku školu, sarađivao sa Lavoazijeom. Bavio se ispitivanjima gasova. U balonu napunjenom vodonikom popeo se na visinu od 7000 m i merio magnetne osobine, kao i pritisak, temperaturu, vlažnost i sastav vazduha u funkciji od visine. Bavio se i elektrohemijom. Najznačajniji rad 1802. “Širenje gasova pri zagrevanju”.

Gej-Lisakov zakon Za odredjenu količinu gasa postoji linearni porast zapremine sa temperaturom, , (merenom na Celzijusovoj skali) pri konstantom pritisku (izobarski proces) V = V 0 (1+ ) za P, n = const. gde je V 0 zapremina gasa pri 00 C konstanta =1/273

Grafički prikaz Gej-Lisakovog zakona Nagib izobara odgovara proizvodu V 0α i veći je za niži pritisak Odsečak izobare na ordinatnoj osi je V 0 i veći je za manje pritiske. izobare Vo Komentar: Zavisnost V od θ (u 0 C) ili T (u K) (pri konstantnom pritisku) je linearna pa grafički prikaz odgovara pravoj koja se zove izobara.

Gej-Lisakov zakon izobare Vo pošto je:

Razumevanje Gej-Lisakovog zakona T 2 V 2 T 1 V 1 P = const n = const Razumevanje Gej Lisakovog zakona Da bi pritisak (prosečna sila po jedinici površine zida suda u kome se gas nalazi) bio konstantan pri porastu temperature (kada raste srednja brzina kretanja molekula) mora rasti zapremina suda u kome se gas nalazi.

Idealno gasna apsolutna skala temperatura Ova skala temperature zasnovana je na relaciji: odnosno na osobini idealnog gasnog stanja da je za određenu količinu gasa na stalnom pritisku, odnos između zapremine i temperature konstantan. Ovako definisana skala zasniva se na pretpostavci da je odnosno 1/ konstantno i ima istu vrednost za gasove u idealnom gasnom stanju. Veza između temperature u apsolutnoj (T) i Celzijusovoj skali ( ) je:

Jacques Charles (1746 -1823) je bio francuski fizičar koji je 1783 napravio balon ispunjen vodonikom kojim se popeo na visinu od 2000 m. Poznatiji je po zakonu prema kome se pritisak svih gasova po većava pri konstantnoj zapremini za istu vrednost pri istom porastu temperature.

Šarlov zakon Za odredjenu količinu gasa postoji linearni porast pritiska sa temperaturom (merenom na Celzijusovoj skali), , pri konstantoj zapremini (izohorski proces) P = P 0 (1+ ) za V, n = const. P = P 0 T/273, 15 merenom u apsolutnoj skali temperatura

Šarlov zakon T 2 P 2 T 1 P 1 V = const n = const Razumevanje Šarlovog zakona Što je temperatura veća za gas u sudu konstantne zapremine to je srednja brzina molekula veća pa je i broj sudara kao i sila kojom molekuli udaraju u zid suda veća pa je veći i pritisak.

Ako se izobare prikažu u f-ji temperature u Celzijusovoj skali prave presecaju apscisu pri θ=-273, 150 C (a). To znači da je na ovoj temperaturi zapremina gasa nula. Slično važi za izohore gde bi trebalo da je P=0 pri T=0 K (b) (a) Pri ekstremno niskim temperaturama materija se ponaša drukčije i gasni zakoni ne važe jer je masa neuništiva.

Avogadrov zakon Jednake zapremine svih gasova na istoj temperaturi i istom pritisku imaju jednak broj molekula. To znači da su molarne zapremine na određenoj temperaturi i pritisku iste za sve gasove bez obzira na njihovu prirodu ako se nalaze u idealnom gasnom stanju

Uslovi sredine Standardna temperatura i pritisak (STP) T=273, 15 K, P=1 bar Standardni ambijentalni temperatura i pritisak (SATP) T=298, 15 K, P=1 bar , Vm=22, 789 L mol-1 Normalni temperatura i pritisak (NTP) T=273, 15 K, P=1 atm, Vm=22, 414 L mol-1

Kombinovanje gasnih zakona Početno stanje: P 0, T 0 i V 0 za 1 mol Krajnje stanje: P, T i V za 1 mol Među stanje: P 0, T i V´ I proces izobarsko zagrevanje: II proces izotermsko širenje: → I II

Jednačina idealnog gasnog stanja Vrednosti molarne gasne konstante R 8, 31447 JK-1 mol-1 0, 08205 L atm K-1 mol-1 8, 31447 10 -2 Lbar K-1 mol-1 8, 31447 Pa m 3 K-1 mol-1 62, 364 L Torr K-1 mol-1 1, 98721 cal K-1 mol-1 Alternativni oblici:

Grafički prikaz jednačine idealnog stanjapovršine stanja Jednačina idealnog gasnog stanja može da se grafički prikaže za određenu količinu gasa trodimenzionom površi mogućih stanja što znači da gas ne može biti u stanju van ove površi Presek površi sa ravni: T=const. , P=const. ili V=const. daje izotermu, izobaru ili izohoru.

Odstupanja od idealnog gasnog stanja Amaga je pokazao da je za većinu gasova Bojl-Mariotov zakon samo gruba aproksimacija. Kubni koeficijent širenja različitih gasova Gas /(1/0 C) vazduh 0, 003665 vodonik 0, 003667 CO 2 0, 003688 SO 2 0, 003845 0, 0036609, P 0

Smeše gasova-Daltonov zakon Pokazano je da ako pojedini gasovi zadovoljavaju jednačinu idealnog gasnog stanja onda će i gasna smeša zadovoljavati ovu jednačinu. Pri tome stanje odnosno uslovi smeše nekoliko gasova neće samo zavisiti od P, T i V već i od sastava smeše, koja se najčešće izražava brojem molova svake od komponenata u smeši. T=const. Daltonov zakon tvrdi da je na konstantnoj temperaturi ukupan pritisak gasne smeše u konačnoj zapremini jednak sumi individualnih pritisaka koje bi pokazivao svaki gas da sam zauzima ukupnu zapreminu: P=P 1+P 2+. . . = Pi. n 1 n 2 n 3 n 4 n 5 Parcijalni pritisak

John Dalton (1766 -1844) Engleski naučnik koji je prvi ukazao na bolest slepila za boje od koje je i sam bolovao a koja se po njemu zove daltonizam. Bavio se opsežnim ispitivanjem atmosfere i ponašanja gasova. Njegov najveći naučni doprinos je utemeljivanje atomistička teorija materije.

Molska frakcija Za svaku komponentu i gasne smeše molska frakcija predstavlja odnos količine te komponente, izražene u molovima prema ukupnoj količini gasne smeše: Parcijalni pritisak gasne smeše je: Parcijalni pritisak pojedinog gasa je:

Odnos parcijalnog pritiska pojedinog gasa i pritiska smeše je: jednak molskoj frakciji. Parcijalni pritisak je:

Smeše gasova-Amagov zakon n 2 V 2 n 1 V 1 T = const P = const

Smeše gasova-Srednja molarna masa Molarna masa je relativna molekulska masa izražena u g/mol (kg/kmol) Relativna molekulska masa je broj koji pokazuje koliko je masa jednog molekula veća od mase 1/12 atoma ugljenikovog izotopa 12 C