FUNKCIJE JEZIKA Prof dr Vesna Radoman FASPER Jezik

FUNKCIJE JEZIKA Prof. dr Vesna Radoman FASPER

Jezik ne služi samo za sporazumevanje • Jezik osim ove važne funkcije ima i niz drugih • Nas interesuju i funkcije jezika povezane sa mentalnim aktivnostima , psihičkim i psihosocijalnim planom • Postoje brojni i različiti pokušaji da se namene i funkcije jezika klasifikuju ali nijedan od njih ne daje iscrpnu i potpunu sliku raznovrsnosti koja postoji

STANČIĆ V. i LJUBEŠIĆ M. : psihološki relevantne funkcije su • Semantička • Komunikaciona • Funkcija sticanja iskustva • Funkcija delovanja ___________ Knjiga: Jezik govor spoznaja, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb 1994.

Semantička funkcija • Reč je nosilac značenja, odnosno ona sadrži odredjeno značenje ili tačnije pobudjuje (predstavlja draž) odredjeno značenje. Istovremeno samo značenje determiniše koje ćemo reči izabrati kao odgovarajuće za njegovu prezentaciju. • Reč koja nema značenje /neki oblici afazije ili reč stranog jezika • Brojne su teorije značenja : Ozgudova, Skinerova, Ogden i Ričardsa (simbol, misao, referent)

Ogden i Ričards: misao simbol ----- referent

U trouglu referencije Veza između simbola i referenta se ostvaruje u ljudskom umu Odnos simbola i referenta je arbitraran (veza nije nužna) Na primer: -Sinonimi jednog jezika (glagol: ogovara, opada, opanjkava, otrcava) -Različ. reči različ. jez. (child, l`anfant, otrok ) -Gestovni ili ikonički znak (simbol)

Ideaciona funkcija • Jezik služi za saopstavanje naših ideja i misli • Primer: “Smatram da je govor fundamentalno važna i distinktivna karakteristika ljudske vrste”

Emotivna funkcija jezika • Jezik ne služi samo za emitovanje ideja • Jezik (govor)služi za emitovanje emocija tj. izražavanje našeg afektivnog i emotivnog odnosa prema onome o čemu govorimo ili pišemo • Primer: “Uvredjena sam zbog tako ružnih stvari koje mi imputiraš”

Rubinštajn, Džekson, Brajović • SMATRAJU DA JE EMOTIVNA FUNKCIJA GOVORA GENERIČKI PRIMARNA I NA NIŽEM NIVOU SLOŽENOSTI • NEUROLOG DŽEKSON KOJI SE BAVIO AFAZIJAMA UOČIO JE DA NEKI PACIJENTI NE MOGU DA IZGOVARAJU ALI MOGU DA OTPEVAJU • BRAJOVIĆ: TERAPIJA MUCANJA I DRUGIH GOV. POREMEĆAJA PEVANJEM

Konativna funkcija • Jezik može imati motivacionu tj. konativnu funkciju. Jezik u ovom slučaju služi za izražavanje spremnosti i volje da se učestvuje u nekoj akciji ili delatnosti. • primer: “Ja želim da mojim studentima napravim power point prezentaciju za slededeći čas predavanja jer im to pomaže u spremanju ispita”

Jezik služi za saopštavanje ili ekspresiju • Misli • Emocija • Namera kod sve tri nabrojane funkcije jezika: ideacione, emotivne i konativne

Fatička funkcija • Odnosi se na uspostavljanje i održavanje kontakta (neki autori dodaju i prekidanje kontakta) • Zadovoljava opšte ljudsku potrebu za društvenošću (Mek Dugal: gregarni instinkt) • Ima ulogu u svim oblicima zajedništva kao sto su ceremonije, obredi, neki porodični razgovori, ljubavni razgovori itd. • Primer: “Kako ste” – “Dobro sam”

Konstrukciona funkcija • Jezik je važno sredstvo mišljenja kojim se formiraju, konstruišu misli. Govor služi kao instrument pomoću koga se misli, dakle on konstruiše našu misao. • Vigotski: ( “Mišljenje i govor”) unutrašnji govor služi organizovanju, usmeravanju, kontroli mišljenja. Reč je okosnica za razvoj pojma pa tako i za razvoj pojmovnog, apstraktnog mišljenja.

Funkcija rasterećenja (abreakcija) • Oslobadjanje emocionalnog naboja koji može da stvara manje ili veće teškoće u funkcionisanju ličnosti postiže se i preko govorenja (pisanja). • Tako jezik može da ima i rasterećujuću funkciju • Primer: psovanje ili pričanje “golicavih” viceva

Funkcija emocionalnog rasterećenja u psihoterapiji • Govor pacijenta u psihoterapiji često ima funkciju EMOCIONALNOG RASTEREĆENJA • Pisanje takođe može poslužiti za emocionalno rasterećenje

Funkcija samopotvrdjivanja (samopodcenjivanja) ličnosti • Govor i jezik mogu imati ulogu pribavljanja osećanja važnosti, sigurnosti i samopouzdanja, uspostavljanja ličnog identiteta, integriteta, učvršćivanja self koncepta. • Samopotvrđivanje u iskazu dobrog govornika i samopodcenjivanje u iskazu lošeg govornika Primer: trogodišnji dečak kaže: ”Ja (sam) Marko, Marko dobar, Marko veeeliki, Marko jak”

Funkcija sticanja znanja i iskustva • Jezik se koristi kao sredstvo saznavanja o svetu oko nas, o ljudima, dogadjajima, činjenicama. • Posebna vrsta je školsko učenje i sticanje školskog znanja • Često se ostvaruje povezivanjem govornih informacija sa informacijama neposrednog perceptivnog iskustva ali i sa višim nivoima mišljenja • primer: reč “sto” ili “vatra” se slepom tumači rečima i njihovim povezivanjem sa informacijama iz iskustva stečenog drugim perceptivnim kanalima (npr. dodirom)

Funkcija sticanja znanjanastavak • Vrlo kompleksno područje koje je malo istraživano jeste kako se povezivanjem reči i njihovih značenja proširuje iskustvo, odnosno znanje, naročito kod apstraktnih sadržaja. • To je pitanje širenja saznanja koje započinje poznatim značenjima reči (pojmova) da bi se dostigli nepoznati pojmovi tj. duhovno osvajanje stvarnosti. • Primer : studenti npr. verbalnim sredstvima savladjuju koncepte “uslovnog refleksa” , I Q i drugih psiholoških pojmova

Funkcija kontrole sopstvenih postupaka • Korišćenjem verbalnih simbola upućenih sebi postajemo sposobni da organizujemo, koordiniramo i izvedemo niz aktivnosti i uspostavimo kontrolu nad njima • Primer: Kada pojedinac kaže sebi: “Sada se smiri, koncentriši i kreni da radiš polako -jednu po jednu stvar”

Funkcija sredstva delovanja • Čovek govori da bi uticao na druge, na njihovo mišljenje, osećanja, ponašanja, savest. • Molbe, traženje, zapovedanje, savetovanje drugog, nagovaranje, uveravanje, upozoravanje itd. (Posebno prisutna kod vaspitavanja dece, u odnosu terapeutklijent, politicari-glasači itd. ) • primer: prve reči deteta kao sto su “voda” “digni” itd. Najčešće nemaju karakter konstatacije nego zahteva ili zapovesti

Funkcija socijalizacije • Jezik može imati ulogu društvenog oblikovanja deteta ali i odraslog prenešenjem društvenih zabrana, normi, stavova koje utiču na novo intrapsihičko preoblikovanje (npr Super-ego)i na novo usvojeno društveno prihvatljivo ponašanje • Primer: “To nije lepo, to se ne sme raditi”

Funkcija izražavanja socijalnog identiteta • Upotreba jezika može ukazati na socijalno i geografsko poreklo, socijalno ekonomski status, obrazovanje i profesiju govornika • Primer: “Pigmalion” Eliza Dulitl i prof. Higins • Značaj za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju tj. logopediju: uticaj govornog treninga i habilitacije na promene u celokupnoj ličnosti

George Bernard Shaw Njegova poznata drama “PIGMALION” Govori o jezičkom podučavanju, od strane aristokrate, profesora engleskog jezika, jedne neobrazovane žene iz nižih društvenih slojeva koja govori “kokni”