FRANCUSKI POLUPREZIDENCIJALIZAM Predava Prof dr ZORAN KRSTI 3

FRANCUSKI POLUPREZIDENCIJALIZAM Predavač: Prof. dr ZORAN KRSTIĆ 3. decembar 2020. On-line, Zoom platforma, FPN

OPŠTE KARAKTERISTIKE DRŽAVE • Stanovništvo: 67, 8 miliona (2020. ) • Jezici: francuski 100% - brzo se gube regionalni dijalekti i jezici (bretonski, alzaški, korzikanski, flamanski, provansalski) • Religija: rimokatolika ima oko 63 -66%, muslimana 7 -9%, budista 0, 75% i jevreja 0, 75%, neopredeljeni 23 -28% (2015. god. )

OPŠTE ODLIKE POLITIČKOG SISTEMA • UNITARNO-CENTRALISTIČKA DRŽAVA • POLUPREDSEDNIČKA REPUBLIKA • VIŠEPARTIJSKA DEMOKRATIJA

OPŠTE ODLIKE FRANCUSKOG POLUPREZIDENCIJALIZMA - odsustvo monarha kao kohezionog faktora (duga i jaka republikanska tradicija) - jaka i centralizovana državna uprava - jak i sve jači položaj predsednika - tradicija jakih i uticajnih sindikata - veliki broj malih političkih partija - snažna sfera socijalne politike - relativno velika podrška birača

dalje. . . - veliki broj imigranata iz bivših kolonija - političko predstavništvo prekomorskih teritorija u nacionalnoj skupštini (Francuska Gvajana) - jaka regionalna i lokalna samouprava - jaka vojno-policijska tradicija - političko uređenje u Francuskoj je hibridno: parlamentarno jer nacionalna skupština može smeniti vladu, a predsednik može raspustiti skupštinu i predsedničko jer predsednik ne moze biti smenjen do isteka mandata

OPŠTA OBELEŽJA USTAVNOPOLITIČKE ISTORIJE FRANCUSKE 1. Turbulentnost, eruptivnost i diskontinuitet u političko -ustavnom razvoju a) od 1789. Francuska je promenila 15 ustava b) tri ustavne monarhije c) dve imperije (carevine) d) jednu semidiktaturu (Višijevski režim) e) pet demokratskih republika (u XIX i XX veku)

dalje. . 2. Dihotomizacija francuske istorije a) autoritarni model politike i političkog sistema (monarhijski, imperijalni i Višijevski režim) b) demokratski model politike i političkog sistema (pet republikanskih režima) Ova dva modela reflektuju “dve podeljene i distinktne Francuske”: 1. Crvenu Francusku (Francuska Revolucije) 2. Crnu Francusku (Francuska stare monarhije i crkve) 3. Centralizovano-hijerarhijska administrativna struktura

Neke važne istorijske prekretnice u političkom razvoju Francuske: 1791 -1792 Francuskom revolucijom ukinuta je monarhija i uspostavljena Prva Republika 1804 -1815 Vladavina Napoleona Bonaparte – Prvo carstvo 1815 -1830 Restauracija Burbonske monarhije (doba restauracije) 1830 -1848 Julska revolucija 1830. je dovela do abdikcije Šarla X Burbona i dolazak na presto Luja Filipa i Orleanske porodice 1848 -1852 Revolucijom iz 1848 uspostavljena je Druga Republika 1852 -1871 Državni udar Luja Napoleona, ukidanje republike i uspostavljanje Drugog carstva

1870 -1940 Poraz u francusko-pruskom ratu značio je kolaps imperije i nastanak Treće Republike 1940 -1944 Fašistička Višijevska Republika maršala Petena i Pierre Laval-a 1944 -1946 Provizorna vlada Šarla de Gola 1946 -1958 Četvrta Republika 1958 Pobuna vojske i kolonista u Alžiru ubrzali su pad Četvrte Republike i uspostavljanje Pete Republike 1962 Uveden neposredan izbor šefa države na predlog De Gola 1968 Studentske i radničke pobune (“The Events of May”) su skoro dovele do pada Pete Republike 1981 -1986 Izborom prvog socijalističkog predsednika i parlamentarne većine socijalista započele su važne socijalne i ekonomske reforme

- USTAV FRANCUSKE iz 1958. godine – šesnaesti po redu, tehnički i kompoziciono gledano, je kratak sa 89 članova razmeštenih u 15 poglavlja - Peta Republika često nazivana i De Golova Republika - Načelo Republike je “vladavina naroda od naroda i za narod” - “Nacionalnna suverenost pripada narodu” i on je vrši preko svojih predstavnika

VERSKA I ETNO-NACIONALNA STRUKTURA FRANCUSKE a) Verska struktura francuskog društva (oko 66 miliona stanovnika): - 4/5 Francuza su rimokatolici (88%); - 3 miliona muslimana (5 -10%); - 1 milion protestanata (2%); - pola miliona Jevreja (1%). b) najstarija i najdublja podela u francuskom društvu je podela na antiklerikaliste i klerikaliste (koreni podela su daleko pre 1789); c) 1905. godine je konačno došlo do odvajanja crkve od države; d) 35% Francuza govori regionalne jezike e) Nacionalnosti koje su ostale distinktne i posle vekovnih pokušaja njihove integracije u francusko društvo su: Alsatians, Basques, Bretons, Catalans, Corsicans i Occitanians.

VERTIKALNA ORGANIZACIJA VLASTI UNITARNO-CENTRALISTIČKI KARAKTER DRŽAVE - Tradicionalno Francuska je najunitarnija država u Evropi - Francuska se, već u prvom članu Ustava definiše kao "jedna i nedeljiva, organizovana kao laička i demokratska država. Ona osigurava i garantuje svim građanima jednakost pred zakonom, bez obzira na njihovo poreklo, rasu ili veru. Država poštuje sve vere". - Ustav takođe ističe (član 2) da se u Republici upotrebljava francuski jezik (zastava je trobojka - plavo, belo, crveno, a nacionalna himna "Marseljeza". ) - Jedinstveni odnosno unitarni i demokratski karakter države je izražen u maksimi: SLOBODA, JEDINSTVO, BRATSTVO.

-Demokratski i nacionalni karakter države je izražen i u Preambuli koja ističe da "se francuski narod svečano opredelio za poštovanje prava čoveka i principa nacionalnog suvereniteta i to onako kako su oni izraženi u Deklaraciji iz 1789 godine, a kasnije 1946 i 1958. godine, koje su potvrđene odgovarajućim ustavnim promenama.

ADMINISTRATIVNO-TERITORIJALNA PODELA a) 27 regiona - 22 metropolitenska (nacionalna) regiona (uključujući “teritorijalni kolektivitet” Korzike) plus 5 prekomorska regiona (Francuska Gvajana, Reinion, Gvadelupe, Martinik i Majot-Indijski okean) b) 101 departman (96 metropolitenska + 5 prekomorska departmana (isti kao i regioni)

HORIZONTALNA ORGANIZACIJA VLASTI • Francusko predsedništvo predstavlja kombinaciju i simbola i realnosti moći, što je ekvivalent i kraljici Engleske i britanskom premijeru • Međutim, pozicija prilagođena potrebama jednog džina poput Šarla de Gola možda je jednostavno previše za bilo kog muškarca ili ženu pojedinca. Zapravo bi moglo biti da neuspesi novojih francuskih predsednika ukazuju na strukturalni problem u jezgru francuskog ustava, a ne samo na nedostatke onih koji su za njega nadležni.

OSNOVNA OBELEŽJA FRANCUSKOG SEMI-PREZIDENCIJALNOG POLITIČKOG SISTEMA a) Od 1962. Francuska ima hibridni, mešoviti parlamentarnopredsednički politički sistem b) Postojanje i delovanje asimetrične bicefalne egzekutive c) Neposredan izbor šefa države-predsednika od strane građanabirača na period od 5 godina sa pravom jednog reizbora (politička neodgovornost) d) Parlamentarna vlada koja odgovara za svoj rad Nacionalnoj skupštini e) U “partnerskoj igri” legislative i egzekutive prisutna je očigledna prevaga izvršne vlasti izražena institucijom “jakog predsednika”

IZBOR, POLOŽAJ I FUNKCIJE PREDSEDNIKA FRANCUSKE A) Predsednik se bira apsolutnom većinom od ukupnog broja glasalih, a ukoliko se ne izabere u prvom krugu, što je najčešće slučaj, održava se drugi krug izbora, u kojem učestvuju samo dva kandidata koja su u prvom krugu osvojila najviše glasova. Izabran je kandidat koji osvoji najveći broj glasova. B) Mandat predsednika do 2000. godine bio je 7 godina sa pravom jednog reizbora. Sedmogodišnji mandat u Francuskoj je uveden 1873. Ustav ne propisuje nikakva ograničenja u pogledu mogućnosti ponovnog izbora – reizbora. C) 2001. godine mandat predsednika je skraćen na 5 godina

PREDSEDNIK REPUBLIKE - Kohabitacija - na vlasti predsednik koji pripada jednoj političkoj grupaciji, a predsednik vlade pripada drugoj političkoj grupaciji (ne stranka nego levica-desnica) - biraju ga građani direktno, mandat 5 godina (ranije je bilo 7) - ima pravo da raspusti skupštinu i raspiše nove izbore - on je stvarni arbitar političkog života u Francuskoj - Predsednik Ministarskog saveta (vlada) - poseduje znatnu zakonodavnu inicijativu - odlučije o ratu i miru

dalje. . - propisuje ukaze o proglašenju zakona koji su usvojeni u - nacionalnij skupštini ili ih osporava i pokreće pitanje ustavnosti bira predsednika i 3 člana Ustavnog saveta (suda) potpisuje međunarodne sporazume i propise EU postavlja i imenuje ministre koje predlaže mandatar imenuje ambasadore imenuje posebna savetodavna tela koja mu pomažu u vršenju vlasti odlučuje o uređenju u vojsci i policiji imenuje perfekte departmana dodeljuje ordenje i odlikovanje

dalje. . . - komanduje legijom stranaca - nije u sastavu francuske - vojske, plaćenička, gde su francuski nacionalni interesi ugroženi a nema osnove da pošalje regularne trupe vodi i kreira spoljnu politiku i jednom godišnje koordinira rad Francuskih ambasadora predstavlja Francusku u EU, kad on ne može, može i premijer ni jedna odluka francuske vlade ne može biti sprovedena bez izričite saglasnosti predsednika raspisuje referendume ima specifičnu i svu vlast u vanrednim okolnostima gotovo kraljevska ovlašćenja i od njega je po tome snažniji samo predsednik SAD

FUNKCIJE FRANCUSKOG PREDSEDNIKA: Ustavna ovlašćenja koja ima predsednik Republike veoma su velika, a mogu se svrstati u dve grupe: a) Prvu grupu čine uobičajene nadležnosti koje su po prirodi imanentne šefu države bez obzira da li je reč o predsedničkom, parlamentarnom ili polu-predsedničkom sistemu. Te nadležnosti iz tzv. prve korpe su: 1. Pravo imenovanja na niz najvažnijih funkcija u zemlji. Dok neke funkcionere visokog ranga postavlja samostalno, poput dela članova Ustavnog saveta, za druge je potrebno da je odluka doneta u Ministarskom savetu (vladi) – na primer, državni savetnici, Veliki kancelar Legije časti, ambasadori, članovi Glavne kontrole, prefekti, generali, rektori akademija i univerziteta, direktori broje administracije – a pod određenim uslovima svoje ovlašćenje imenovanja može delegirati na premijera; 2. Predsednik Republike je vrhovni komandant oružanih snaga i u toj funkciji on predsedava sednicama Visokog saveta i Komiteta za nacionalnu odbranu;

3. Predsednik Republike rukovodi spoljnom politikom, vodi pregovore i ratifikuje međunarodne ugovore, a mora biti informisan i o svim pregovorima koji neće biti podvrgnuti ratifikaciji kao što su tzv. “džentlmenski sporazumi” (gentleman`s agreement), kojima se utvrđuje buduća politika ili ponašanje država potpisnica tog sporazuma. 4. Predsednik Republike proglašava zakone, vrši pomilovanja, ima pravo inicirati pitanje ustavnosti pojedinih zakona pre njihovog proglašavanja pred Ustavni savetom.

b) Druga gupa ustavnih ovlašćenja se posebno manifestuju i realizuju u organizaciji odnosa predsednika s vladom, kao i odnosa predsednika i parlamenta. 1. Predsednik ima ustavno pravo da dekretom otvara i zaključuje vanredna zasedanja parlamenta koji se sastaje na vanredno zasedanje na zahtev prvog ministra ili većine članova Nacionalne skupštine. Zahtev prvog ministra pretpostavlja saglasnost predsednika Republike. 2. Predsednik proglašava zakone u roku od 15 dana od kada je vladi upućen konačno usvojen tekst zakona, ali Ustav predviđa da pre isteka tog roka može zahtevati od parlamenta da pojedine odredbe prihvaćenih zakona ponovo raspravi što parlament ne može odbiti (čl. 10. ) 3. Predsednik ima pravo da se obrati parlamentu porukama ili poslanicama u vezi s nekim pitanjem, a koje deluju kao značajan politički instrument. U slučaju da zasedanje parlamenta nije u toku kad mu se predsednik Republike obraća, on se tada specijalno sastaje u te svrhe (čl. 18). Predsedničke poruke obično izražavaju stavove predsednika Republike u vezi s nekim važnim opštim ili posebnim pitanjem.

4. Donosi odluku o raspuštanju Nacionalne skupštine, nakon čega se raspisuju izbori. Ovu odluku predsednik Republike donosi samostalno (nije potreban su-potpis prvog ministra), po vlastitoj oceni. Jedino je obavezan da pre toga traži mišljenje prvog ministra i predsednika domova parlamenta. No, ta mišljenja imaju savetodavni karakter. Akt o raspuštanju Nacionalne skupštine može doneti ne samo kad je vladi izglasano nepoverenje već i u svakoj drugoj situaciji kad to oceni potrebnim; 5. Pravo raspisivanja referenduma o predlogu određenih zakona. Raspisivanje referenduma nije isključivo u rukama predsednika Republike niti ga može sprovesti na vlastitu inicijativu, već samo ako to predloži ili vlada ili na zajednički predlog oba doma parlamenta: Nacionalne skupštine i Senata. 6. Vanredna ovlašćenja na osnovu čl. 16. Ustava koja mu omogućavaju ne samo da koncentriše u svojim rukama ovlašćenja drugih organa državne vlasti već da sam “preduzima mere koje zahtevaju okolnosti” i samostalno odlučuje u ime nacije. Da bi se predsednik Republike odlučio na primenu čl. 16. nužno je da budu istovremeno ispunjena dva uslova: a) da su “institucije Republike, nezavisnost nacije, teritorijalni integritet ili izvršavanje međunarodnih obaveza ozbiljno i neposredno ugroženi”, i b) da je ta ugroženost takva da je “narušeno redovno funkcionisanje Ustavom predviđenih javnih vlasti” (čl. 16).

VLADA - čine je premijer, ministri i državni sekretari - ministri se dele u 4 grupe: 1. državni ministri - brinu o najvažnijim resorima (odbrana, spoljna politika, ekonomija) 2. resorni ministri - za svaku oblast života (sport, kulturu, omladinu) 3. delegirani ministri - pomažu premijeru 4. državni sekretari za oblasti za koje ne postoje ministarski resori - vlada zaseda jedanput nedeljno u plenarnom sastavu (Ministarski savet) - Ministarski savet jednom nedeljno na njima predsedava predsednik Francuske i tom prilikom on obavestava premijera da predsedava ostalim sednicama vlade

Dalje. . . - premijer je šef vlade, imenuje ga predsednik a ne parlament - premijer predlaže ministre, a predsednik ih imenuje i stara se o sprovođenju ustavnih zakona - predsednik se na može smeniti dok vrši funkciju, ima imunitet, nije odgovoran za svoj rad, odgovara samo ako učini krivično delo - mandator je šef najjače stranke

PARLAMENT - Sastoji se iz NACIONALNE SKUPŠTINE I SENATA - Nacionalna skupština se bira na neposrednim izborima - Mandat poslanika je 5. godina, 577 poslanika, od kojih su 555 izabrani u metropoli, a 22 u prekomorskim departmanima i teritorijama - Nacionalna skupština može izglasati nepoverenje vladi, ali ne i predsedniku, a on njima može - Usvaja zakone zajedno sa Senatom - Zaseda u Burdonskoj palati

dalje. . . dalje - SENAT – je slabije telo od Nacionalne skupštine i bira ga elektorski koledž (indirektni izbori) kojega čine: - poslanici Nacionalne skupštine (577) - članovi opštih veća departmana (3. 700) - delegati veća opština (gradskih saveta) – 110. 000 UKUPNO: 114. 277 - senatori se biraju na 9 godina s tim da se 1/3 bira svake 3 godine - 348 senatora zaseda u Luksemburškoj palati - na zajedničkoj sednici u Versaju glasaju o zakonima i budžetu - u slučaju smrti predsednika, do izbora novog njegovu ulogu preuzima predsednik Senata

NACIONALNA SKUPŠTINA – 577 članova Bira se neposredno - Nacionalna skupština (Donji dom) francuskog parlamenta ima 577 poslaničkih mesta. Od ukupno 577 izbornih jedinica, 555 ih je u Francuskoj, a 22 u prekomorskim departmanima. - Oko 39 miliona Francuza ima biračko pravo - Glasanje u najvećem delu zemlje traje od 8 do 18 časova, dok je u Parizu i regionalnim centrima duže za dva sata i završava se u 20 časova.

• Kandidat koji osvoji više od 50% glasova u prvom krugu osvaja i poslaničko mesto. Ukoliko to nije slučaj, pristupa se drugom izbornom krugu u kome učestvuju samo oni kandidati koji su u prvom krugu osvojili najmanje 12, 5% glasova, odnosno za koje je glasalo najmanje 12, 5 % upisanih birača. Tada je pobednik onaj sa najviše dobijenih glasova, čak i ako ne osvoji apsolutnu većinu. Dakle, za pobedu u drugom krugu nije potrebna apsolutna, već samo relativna većina glasova birača. • U drugi izborni krug ulaze samo “najveći” kandidati: pravilo zvano “ 12, 5 procenata” (uvedeno u zakon 1976. godine), eliminiše već u prvom krugu sve “male kandidate”, one koji ne dobiju pomenutih 12, 5 % glasova upisanih birača.

SENAT – 331 član bira se posredno • Prema Ustavu, Senat je "predstavništvo teritorijalnih zajednica" i bira se posredno preko izbornog kolegijuma, odnosno posebnog izbornog tela koga čine: 1. Poslanici Nacionalne skupštine (577) 2. Predstavnici opštinskih, departmanskih i regionalnih veća (oko 150. 000 ljudi)

- Prema članu 72. Ustava "Teritorijalne zajednice Republike su opštine, departmani i prekomorske teritorije". - Izbori za 331 senatora se obavljaju po departmanima tako što se ukupan broj senatora deli po departmanima srazmerno broju njihovih stanovnika - Ukoliko se u departmanu bira manje od 5 senatora, izbori su većinski, a ako se bira više od 5 (to je slučaj samo u 15 najvećih departmana) primenjuje se sistem proporcionalne reprezentacije.

• Senatori se biraju posredno iz izbornih jedinica departmana na 6 godina (polovina njih se bira svake treće godine, po novom sistemu usvojenom 2003) • Senat se, za razliku od Nacionalne skupštine, nikada ne raspušta • Sadašnji sastav Senata ima 331 člana od kojih se 319 bira prema napred navedenoj proceduri, dok 12 senatora predstavljaju francuske građane koji žive u inostranstvu.

USTAVNI SAVET (SUD) - Ustavni savet kao ustavni sud sastoji se od 9 članova, predsednik republike bira predsednika i još 3 člana, ostala 3 imenuje predsednik Nacionalne skupštine, 3 predsednik Senata - biraju se na 9 godina i brinu se o poštovanju ustavnosti i zakonitosti

IZBORNI SISTEM FRANCUSKE • regionalni svakih 6 godina po proporcionalnom sistemu • parlamentarni svakih 5 godina, po većinskom izbornom sistemu u 2 kruga • za Senat većinskim izbornom sistemom • predsednički svakih 5 godina, po većinskom izbornom sistemu u 2 kruga • evropski izbori (za evropski parlament) po proporcionalnim izbornom sistemu na 5 godina

PARTIJSKI SISTEM FRANCUSKE - RPR (Okupljanje za republiku) degolisticka partija desnice (Nikola Sarkozi) - UDF (Unija za demokratsku Francusku) desna koalicija više malih partija, ocepljeno krilo degolističnog pokreta - PS socijalistička partija, socijal demokrata - PC komunistička partija, radnička partija levice - PRG radikalna partija levice - GE generacija ekologije, ekologistička partija umerene levice - ZELENI najjača politicka partija u Francuskoj, pripada centru - NACIONALNI FRONT ekstremna desnica (? ) - MDC građanski pokret, koaliciona grupacija građanske orijentacije

SAVREMENI PARTIJSKI SISTEM FRANCUSKE • Francusku levicu čine pet partija: socijalistička, komunistička, radikalna-socijalistička, zeleni i pokret građana. • Francusku desnicu čine: Okupljanje za republiku (RPR neodegolistička partija koju je 1975. osnovao Žak Širak) i Unija za demokratsku Francusku (UDF).

- Budžet za finansiranje stranaka 2002 iznosio je 80 miliona evra. - Polovina ove sume se deli proporcionalno, zavisno od dobijenih glasova u prvom krugu. - Druga polovina se takođe deli proporcionalno, ali po dobijenim poslaničkim mestima. - Ta suma se dobija svake godine dok traje mandat jednog parlamentarnog saziva.

- Tako su sve partije koje su učestvovale u izborima 1997. dobile 1, 66 evra po glasu i 45, 398 evra po poslaniku. - Neke partije ne bi mogle da prežive bez ove pomoći, pogotovo stranke koje nemaju nijednog poslanika u parlamentu. - Tako Nacionalni front, ali i mnoge male partije kao što su tri trockističke na levom krilu, dobijaju 701 hiljadu evra godišnje. - Postoje partije za koje većina Francuza nikada nije ni čula i za koje se veruje da su stvorene samo da bi se uzeo novac od države. - Partija Republikanske inicijative koja je 1997. dobila samo 29. 000 glasova svake godine iz državne kase uzme 48. 000 evra, partija "Raj, republika i demokratija" 32. 000, a stranka, ili sekta, "Prirodnog zakona" 22. 000 evra.

- Partije moraju da predstave najmanje 50 kandidata. - Izuzetak su prekomorske teritorije, ostatak bivših kolonija, gde to nije potrebno. - Tamo je postavljen i rekord: jedan kandidat je dobio samo dva glasa i stekao pravo da svake godine uzme od države 3, 33 evra.

- Zakon o finansiranju partija je dopunjen novim stavom po kome će se kažnjavati partije koje ne predstavljaju isti broj ženskih i muških kandidata. - To će više pogoditi udruženu desnicu, koja ima samo 19 odsto ženskih kandidata, nego levicu, gde, na primer, Socijalistička partija ima 36 odsto žena među kandidatima. - Velikim partijama je teško da brzo stvore odgovarajući ženski "potencijal", dok malim partijama koje nemaju poslanike ni šanse da ih ikada dobiju, ovo lakše polazi za rukom.

PARTIJSKA STRUKTURA SENATA • • • Union for a People's Movement. . . . . 156 Socialist Party (including Greens). . . . 97 Centrist Union. . . 33 Communist, Republican and Civic. . . . 23 Democratic and Social European Rally. . 15 Non of the above. . . 7

FRANCUSKE KOHABITACIJE • Prva kohabitacija: 1986 -1988. (premijer Žak Širak - degolista i predsednik Fransoa Miteran - socijalista) • Druga kohabitacija: 1993 -1995. (premijer Eduar Baladir – degolista i predsednik Fransoa Miteran - socijalista) • Treća kohabitacija: 1997 -2002. (premijer Lionel Žospen – socijalista i predsednik Žak Širak - degolista)

Zašto gori Francuska? • Francuski republikanski model ističe da svi francuski građani imaju isti kulturni identitet TRI KOMPONENTE OVOG MODELA izazvale su današnju krizu: 1. Klasična francuska republikanska zabrana prikupljanja podataka prilikom zvaničnog popisa o etnicitetu, religiji, pa čak i o društvenoj klasi 2. Klasično odbijanje francuskog republikanizma (uz zakonske norme protiv toga) bilo kakvog oblika “afirmativne akcije” ili pozitivne diskriminacije 3. Post-država socijalnog staranja koja garantuje svim zaposlenima jednu od najvećih minimalnih nadnica na svetu i visoke beneficije koje plaćaju poslodavci