Francuska revolucija Prosvetiteljstvo u Francuskoj Francuska je u

Francuska revolucija

Prosvetiteljstvo u Francuskoj • Francuska je u 18. veku bila preplavljena idejama prosvetiteljstva • One vode poreklo od naučnih i racionalističkih ideja 17. veka, koje su bile rezultat intelektualnog razvoja Evrope nakon renesanse • Medju prosvetiteljima bio je raširen deizam, učenje po kojem je Bog stvorio svet, koji se onda razvijao bez njegovog mešanja • Shvatanje čoveka kao razumnog bića, obdarenog slobodnom voljom, dovelo je do saznanja o jednakosti ljudi i težnje za slobodom pojedinca • Najznačajniji predstavnici prosvetiteljstva u Francuskoj, osim Voltera, bili su Šarl Monteskije i Žan Žak Ruso

• Šarl Monteskije se u svom delu “Duh zakona” zalagao za parlamentarnu monarhiju i podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, • Na podeli vlasti bazira se moderna parlamentarna demokratija • Žan Žak Ruso je u knjizi “Društveni ugovor”izneo shvatanje o narodnom suverenitetu • Sva vlast potiče od naroda i treba da bude podredjena opštoj volji

• Širenju prosvetiteljskih ideja veoma je doprinela Enciklopedija nauka, umetnosti i zanatstva, u 35 tomova, koju je pokrenuo Deni Didro • Ona predstavlja zbornih svih znanja do kojih su došli francuski naučnici 18. veka

• Žan Žak Ruso (17121778)

Uzroci francuske revolucije • Francuska je u 18. veku bila u velikoj ekonomskoj, političkoj i socijalnoj krizi • Uzroci krize bili su: • Brojni skupi ratovi Luja XIV i Luja XV i gubitak kolonija, koji su iscrpeli državne finansije • Situacija je otežana pružanjem pomoći američkim kolonistima u Ratu za nezavisnost • Veliki deo prihoda odlazio je i na raskošan život na dvoru • Najveći deo plemstva i sveštenstva bio je oslobodjen plaćanja porezak, tako da je ceo teret poreza pao na gradjanstvo i seljake

• U drugoj polovini 18. veka na vlasti u Francuskoj bio je kralj Luj XVI • Savetnici su mu predlagali štednju i povećanje budžetskih prihoda oporezivanjem plemstva, ali je on to oklevao da uradi; plemstvo se žestoko opiralo oporezivanju i gubitku privilegija • 1787. i 1788. god. Francusku je zahvatila glad, kao posledica slabih žetvi

• Luj XVI • Kralj Francuske 17741792. god.

Početak francuske revolucije • Pritisnut finansijskom krizom, Luj XVI je 1789. god. bio prinudjen da prvi put, nakon 175. god. sazove Skupštinu državnih staleža • Već na početku došlo je do sukoba medju staležima, oko načina glasanja • Plemstvo i sveštenstvo su zahtevali da se glasa po staležima, a treći stalež, koji je imao isti broj poslanika kao plemstvo i sveštenstvo, da se glasa pojedinačno • Poslanici trećeg staleža (gradjanstvo, seljaci, intelektualci) su sebe proglasili Narodnom skupštinom

“Sloboda predvodi narod” Ežen Delakroa, slika prihvaćena kao simbol francuske revolucije

• Odlučili su da se neće raspustiti dok ne donesu Ustav (Ustavotvorna skupština) • Uzbudjenje su izazvale vesti da kralj prikuplja vojsku da silom raspusti skupštinu • Gradjani Pariza su se suprotstavili vojsci i 14. jula 1789. god. zauzeli zloglasni zatvor Bastilju, simbol kraljevog apsolutizma • Markiz Lafajet postao je komandant Nacionalne garde • Revolucija se proširila Francuskom, seljaci su napadali feudalne zamkove, kralj je morao da prihvati nove revolucionarne institucije

Pad Bastilje

• Narodna skupština je nastavila sa zasedanjem • Tokom avgusta 1789. god. ona je donela dve značajne odluke • Ukidanje feudalizma • Donošenje Deklaracije o pravu čoveka i gradjanina, kojom su sloboda, jednakost, privatna svojina proglašeni neotudjivim pravima čoveka, utvrdjeno da svi ljudi, bez obzira na poreklo i stalež, imaju jednaku mogućnost na sve državne funkcije i javne položaje • Principi deklaracije su uvedeni u današnji Ustav Francuske • Deklaracija je predstavljala raskid sa uverenjem da kralj vlada po milosti Božijoj, izvorište suvereniteta je isključivo u narodu

• Slogan “sloboda, jednakost, bratstvo” postao je jedan od simbola revolucije • Crkva je odvojena od države, a njena imanja su proglašena državnom svojinom (država postaje sekularna) • Prvi ustav usvojen je 1791. god. Ovim ustavom Francuska je postala ustavna monarhija, sa podelom vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku • Zakonodavna vlast preneta je na Narodnu skupštinu • Biračko pravo bilo je ograničeno plaćanjem poreza • Nakon donošenja ustava, izabrana je nova Zakonodavna skupština

Politički klubovi • U okviru Zakonodavne skupštine, istomišljenici su se grupisali u političke klubove • Najpoznatiji su bili jakobinci, na čelu sa Maksimilijanom Robespjerom, pristalice republike • Srednje gradjanstvo se okupljalo oko žirondinaca, koje je predvodio Žan Pjer Briso • Sitno gradjanstvo i sirotinja bili su okupljeni u klub kordiljera, na čelu sa Žorž Žak Dantonom • Umereni monarhisti, koji su smatrali da je revolucija završena donošenjem ustava, nalazili su se u fejanskom klubu

• 1792. god. Francuska ulazi u rat protiv Austrije i Pruske (protivnici revolucije, veliki broj plemića je emigrirao iz Francuske) • Nakon nekoliko početnih poraza revolucija se našla u opasnosti, sve više je dominiralo nepoverenje prema kraljevskoj porodici • Stvorena je nova revolucionarna vojska, koja je ujesen 1792. god. porazila Pruse kod Valmija, što je ojačalo moral revolucionara • U vreme ovog revolucionarnog rata, nastala je i današnja francuska himna Marseljeza (dobila je ime po dobrovoljcima iz Marseja), koju je komponovao Klod Ruže De Lil

Proglašenje republike i zavodjenje diktature • Nepoverenje prema kralju dovelo je do toga da je narod, predvodjen jakobincima svrgnuo kralja ujesen 1792. god. • Nastala je nova Revolucionarna skupština (Konvent), koja je proglasila republiku • Luj XVI i Marija Antoaneta su pogubljeni 1793. god.

Bitka kod Valmija

Pogubljenje Luja XVI

• Nakon pogubljenja kralja, vlast su preuzeli Komitet za javnu bezbednost i Komitet javnog spasa, u kojima su jakobinci imali dominantnu ulogu • Oni su 1793. god. proterali žirondince i preuzeli svu vlast, tzv. Jakobinska diktatura • Praktično svu vlast imao je Maksimilijan Robespjer • Jakobinci su vladali uz pomoć tzv. revolucionarnog terora; oni su doneli čitav niz mera u korist najsiromašnijih, koji su bili njihov glavni oslonac

• Donet je novi ustav, 1793. god. , koji je predvidjao opšte pravo glasa, ali on nikada nije stupio na snagu • Usvojen je novi revolucionarni kalendar, koji je vreme računao od datuma ukidanja monarhije i proglašenja republike (20. septembar 1792. god. ) • Pogubljenje kralja i kraljice izazvalo je ogorčenje na evropskim dvorovima, u rat protiv revolucionarne Francuske ulaze Engleska, Španija, Portugal, Holandija • Englezi su zauzeli luku Tulon • Takodje je izbilo i više pobuna protiv republike, od kojih je najznačajnija bila monarhistička pobuna u Vandeji • Zbog odbrane zemlje uvedene su opšta mobilizacija i narodna vojska, koja je tokom 1793. god. zahvaljujući velikoj motivaciji uspela da porazi Austrijance i Pruse

• Maksimilijan Robespjer (17581794)

• Jakobinska diktatura predstavljala je vrhunac revolucionarnog terora, smatra se da je za svega godinu dana ubijeno oko 40. 000 neprijatelja revolucije • Ubrzo je medju jakobincima došlo do sukoba, pre svega izmedju Robespjera i Dantona; Danton je bio pogubljen • Pooštravanje terora je okrenulo članove Komiteta javnog spasa protiv Robespjera, on je uhapšen 1794. god. i pogubljen, čime je okončana Jakobinska diktatura

Termidorska reakcija • Posle svrgavanja jakobinaca usledila je tzv. termidorska reakcija (po mesecu termidoru, revolucionarnog kalendara, kada je pogubljen Robespjer, jul mesec po običnom kalendaru) • Na vlast se vratila bogata gradjanska klasa, koja je 1795. god. donela novi Treći revolucionarni ustav • Francuska je ostala republika, a izvršna vlast je prešla u ruke Direktorijuma, koji se sastojao od 5 direktora • Pravo glasa imali su samo bogati gradjani

Uspon Napoleona Bonaparte • U ratu protiv evropske koalicije Direktorijum je imao uspeha, okončavši uspešno ratove protiv Pruske, Španije i Holandije • U vreme Direktorijuma, počinje uspon Napoleona Bonaparte, koji je porazio Austrijance u Italiji i 1797. god. primorao ih na sklapanje mira u Kampo Formiju • Mirom u Kampo Formiju Francuskoj je pripala severna Italija, današnje Holandija i Belgija, Venecija je prestala da postoji kao država i pripala je Austriji

• 1798. god. on je sproveo invaziju na Egipat, sa ciljem da oteža britanski pristup Indiji, ali je pretrpeo poraz od britanske flote admirala Nelsona u bici kod Abukira (bitka na Nilu) • Francuska vojska bila je zahvaćena i epidemijama zaraznih bolesti, pa je Napoleon morao da odustane od daljeg pohoda

• Uz podršku nekih članova Direktorijuma, koji se pokazao neefikasnim i gubio je podršku, Napoleon je 1799. god. sproveo državni udar, kojim je vlast pripala trojici konzula • Novim ustavom iz 1799. god. velika ovlašćenja dobio je prvi konzul, Napoleon • 1802. god. Napoleon je postao doživotni konzul

• Napoleon Bonaparta (1769 -1821)

• Napoleonov grb