Francuska Barokni klasicizam Barok u Francuskoj Luj XIV

Francuska: Barokni klasicizam

Barok u Francuskoj Luj XIV – kralj sunca Bio apsolutistički vladar Umetnost trebala da pokaže kraljevu moć

Barok u Francuskoj Umetnička dela nastala za vreme vladavine Luja XIII bila su veoma raznolika. Idvajale su se kritičke grafike i dokumentaristicke grafike Žaka Kaloa. Postojale su i meditativne, religiozne teme Žorža de la Tura Do 1640. godine francuskim barokom dominirao je spokojni klasicizam Nikole Pusena, slikara koji je, stvarajući u Rimu, zagovarao tezu da umetnici moraju da obrađuju “značajne” teme koje je odredila Francuska akademija, a to su bitke, junačka dela, religiozne teme i teme preuzete iz antike.

Žorž de la Tur Sveti Josif drvodelja, 1645, i detalj: Isus dete

Najcenjeniji slikar ovog perioda je Nikola Pusen (1594 -1665), sa očitim klasičnim uzorima, metodičnog, disciplinovanog i intelektualnog stila, koji se više obraća razumu nego osećanjima. Govorimo o « klasicizmu » francuske umetnosti ovog perioda. Pusen, “Et in Arcadia Ego”, 1637 -38 Pusen, Otmica Sabinjanki, 1634 -35

Barok u Francuskoj Francuska, sa svojim intelektualnim nasleđem humanizma i racionalizma, nikad neće stvarno prihvatiti uzbuđenje i dramatičnost italijanskog baroka. Ona razvija svoju specifičnu formu barokne umetnosti, uravnoteženiju i smireniju, u većoj meri zasnovanoj na « klasičnim » vrednostima Antike i Renesanse. Zato ćemo umetnost baroknog perioda u Francuskoj zvati « klasicizam » ali pošto taj klasicizam ima i neke odlike baroka, zvaćemo ga « barokni klasicizam » . Claude Perrault, istočna fasada Luvra, 1667 -70

INVALIDI - Pariz Jules Hardouin-Mansart, Paris, 1680 -1691

Barok u Italiji: Borromini (15991667

Klasiciczam u Francuskoj, Claude Perrault, Fasada Luvra, 1667 -70 Barok u Italiji: Maderna, Rim, 1607 -10

Luvr

• Istočno pročelje uradili: Šarl Lebren, Luj Le Vo i Klod Pero • Pročelje osmišljeno kao rasklopljen rimski hram

Umesto krivih linija, konveksnih i konkavnih ravni i maštovitosti italijanskih zdanja, u Francuskom baroknom klasicizmu imamo utisak monumentalnosti, . Sve je zasnovano na ravnoteži, jasnoći i racionalnosti pravih linija i naglašenim vertikalama i horizintalama Claude Perrault, Façade est du Louvre, 1667 -70

Fasada Luvra označava trijumf francuskog klasicizma koji se uspostavlja kao « kraljevski stil » , potpuno u skladu sa apsolutističkim ambicijama Luja XIV. Zato se barokni klasicizam još zove i « stil Luj XIV » . Louis XIV: buste par Coysevox, portrait en pied, Hyacinthe Rigaud, 1701

Najznačajnije arhitektonsko ostvarenje francuskog baroknog klasicizma je Versajski zamak, koji na mestu starije građevine proširuju arhitekte Luj l Vo et Žil Harduan-Mansar između 1669 i 1685.

Istorijat zidanja: http: //www. versailles 3 d. com/fr/en-video/de-louisxiii-a-la-revolution. html Virtuelni obilazak parka: http: //www. versailles 3 d. com/fr/envideo/des-jardins-aux-chateaux-de-trianon. html

Međutim, Luj XIV će ubrzo želeti više raskoši, i luksuzniji dekor za sebe i svoj dvor. Versaj tako preuzima barokni ideju da različite umetničke grane zajedno služe ostvarenju jedinstvenog cilja (poput kompozitnih scena baroka): ovde u službi potvrde moći, slave i apsolutne vlasti Luja XIV.

Slikar Lebran organizuje umetnike svih profila da u Versaju stvore impresivne ansamble, kao što je ovaj Salon Rata… Versaj, Salon Rata, reljefi Antoan Kojzvoks

…ili čuvena Galerija ogledala. I ovde, kao i u rimskom baroku, opšti utisak je značajniji od pojedinačnih dela.

Park koji se prostire sa zapadne strane je se nadovezuje na unutrašnji prostor, kao niz “spoljnjih dvorana”, luksuznih scena za kraljeva pojavljivanja, kao i za impresivne spektakle koje organizuje. VERSAJ

Park je primer formalnog savršenstva u uređenju parkova: njegov strogi geometrijski plan organizovan je simetrično u odnosu na liniju pogleda koja kreće iz odaja zamka. Ovakve parkove nazivamo klasičnim, ili francukim, parkovima « jardin à la française » .

Strogi geometrijski plan: simetrija, linija pogleda. . . Vrt se stepenasto spušta…

Velike vode površine basena su ogledala u kojima se ogleda nebo. “Zidove” formira vegetacija… Le bassin d’Apollon avec Apollon conduisant le char du soleil

Iza zidova od žive ograde, skrivena, tajnovita mesta mišljena kao pozorišni dekor, gde se daju pozorišni komadi (Molier), izvode koncerti (Lili). . . Bosquet des bains d’Apollon du chateau de Versailles

. . . u kojima se kriju skulpturalne grupe u kojima je kralj simbolički prikazan kao Apolon, bog povezan sa Suncem, umetnošću i lepotom. . Le bain d’Apollon

A vrhunac spektakla su igre vode, kompleksan sistem fontana sa vodoskocima, vodopadima, vodenim zavesama. . .

Film: Kralj pleše (Le roi danse), Gérard Corbiau, 2000, umetnost u službi uspostavljanja apsolutne monarhije Luja XVI • Izbor najboljih plasnih scena: http: //www. youtube. com/watch? feature=player_detailpage&v=B Mvpv. Dj. Fv. HA • Film: https: //www. youtube. com/playlist? list=PL 6835 EA 53783 A 1 E 0 C

Politički apsolutizam Luja XIV će se preneti i na umetnost: Luj XIV uspostavlja kontrolu nad umetnicima i novim konceptom školovanja, i 1648 osniva Kraljevsku akademiju slikarstva i skulpture, koja će nadalje zameniti tradicionalna učenja pri ateljeima starijih umetnika. Nikola Pusen je postavljen za prvog direktora. Program Akademije je zasnovan na strogo zasnovanom sistemu teorijskih pravila, i pokazaće se nesposobnim da proizvede značajnijeg umetnika… Poussin, 'Et in Arcadia Ego', 1637 -38

Versaj • Izgradnju započeo Luj Le Vo a završio Mansar • U središnjem delu palate se nalazi Dvorana s ogledalima, sa Salonom rata i njegovim pandanom, Salonom mira

Dvorana sa ogledalima

Salon rata