FONETIKA GLASNOST GOVORA Glasnost govora je stepen auditivne

FONETIKA

GLASNOST GOVORA • Glasnost govora je stepen auditivne percepcije na osnovu koga se govoru može odrediti mesto na skali od tihog do glasnog i vike • Glasnost je jedno od obeležja auditivne fonetike koje u izvesnoj meri odgovara akustičkom obeležju intenziteta • Pored intenziteta, na slušaočev doživljaj glasnosti utiču i dugi faktori u govoru, a naročito frekvencija • Pri jednakom intenzitetu tonovi i šumovi niskih frekvencija doživljavaju se kao tiši, dok se tonovi i šumovi visokih frekvencija doživljavaju kao glasniji • Glasnost istraživanog zvuka meri se subjektivnim mernim instrumentom – fonometrom, tako što se sluhom upoređuje njegova glasnost sa referentnim zvukom frekvencije 1000 Hz.

INDIVIDUALNE KARAKTERISTIKE • • Glasnost je moguće analizirati sa dva stanovišta Sa stanovišta individualnih osobina govornika Sa stanovišta komunikativne situacije Sa individualnog stanovišta može se govoriti o tihim, umereno glasnim, glasnim i preglasnim govornicima • Odražava: - odlike temperamenta ili karakteristike ličnosti - lične navike - porodične navike - navike vezane za kulturološki milje u kome je osoba rasla ili milje u kome živi (različite kulturološke navike vezane su za ovaj suprasegment – prostor štokavskog narečja!)

GOVORNIK I GLASNOST • Promena glasnosti informiše sagovornika o govornikovom zdravstvenom i emocionalnom stanju • Zdravstveno stanje - preglasan govor i vika - specifične vrste (ne)raspoloženja. . . - promena glasnosti prema tihom govoru - umor, bolest, specifične vrste (ne)raspoloženja. . . • Emocije - preglasan govor i vika – ljutnja, radost u veoma izraženom stepenu do euforije, paničan strah. . . - promena glasnosti prema tihom govoru – tuga, bojazan. . .

KOMUNIKATIVNA SITUACIJA • Promena glasnosti u toku govorenja predstavlja jezičko izražajno sredstvo kojim se prenose značenjske razlike • Glasnije - fokus informacije • Reč na koju se skreće pažnja kako bi se smisao pomerio sa jednog aspekta poruke na drugi mogući aspekt • Promena glasnosti radi skretanja pažnje na fokus informacije ne mora biti samo pojačavanje jer u izvesnim komunikativnim situacijama i promena glasnog prema tišem govoru može sagovorniku skrenuti pažnju na određene delove poruke • Intenziviranje glasnosti do preglasnog i vike služi kao uobičajeno jezičko sredstvo za skretanje pažnje udaljenom sagovorniku, za razgovor u buci, za skretanje pažnje većem broju nezainteresovanih slušalaca koji razgovaraju međusobno. . .