FIZIOLOGIJA Prof Dr Milica Marinkovi Tomislav M Jovanovi
- Slides: 79
FIZIOLOGIJA Prof. Dr Milica Marinković
Tomislav M. Jovanović MEDICINSKA FIZIOLOGIJA Defektološki fakultet, Beograd 2004
Literatura 1. T. M. Jovanović. Medicinska fiziologija. Defektološki fakultet, 2004; Beograd 2. A. C. Guyton & J. E. Hall. Medical physiology, tenth edition. W. B. Saunder company 2000; Phyladelphia, Pensilvania, USA. Prevod: Savremena administracija 2003; Beograd 3. I. Anđelković, A. Stajkovac, A. Ilić. Anatomija i fiziologija (za prvi razred medicinske škole). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 2000; Beograd
Spremanje ispita PROGRAM PRIPREMANJA ISPITA IZ FOZIOLOGIJE (skriptarnica)
Ivo Andrić. Znakovi pored puta: “ SVI SE POLOŽENI ISPITI PO DRUGI PUT POLAŽU, I TO PO MNOGO TEŽIM MERILIMA.
KOD PRVOG POLAGANJA MOŽE I SREĆA DA POMOGNE, MOGU LJUDI KROZ PRSTE DA POGLEDAJU,
ALI KOD DRUGOG (Polaganja) - NIČEG OD SVEGA TOGA. IGRA SLUČAJA STANE, A SVI LJUDI SE PRETVORE U HLADNE, BEZOBZIRNE SUDIJE ILI NEUMOLJIVE SVEDOKE………. .
ZA TAJ DRUGI, ODLUČUJUĆI I STVARNI ISPIT TREBALO BI ZAPRAVO DA SE SPREMAJU………" Sa ovom preporukom pripremati “PRVI” ispit
PHYSIOLOGIA 1 Nauka o prirodnim zbivanjima, procesima u organizmima (biljke, žvotinje čovek) 1 Prvobitno značenje, nauka o prirodi-fizika
MEDICINSKA FIZIOLOGIJA NAUKA O FUNKCIONISANJU LJUDSKOG ORGANIZMA
LJUDSKI ORGANIZAM JE SKUP MEDJUSOBNO POVEZANIH ORGANSKIH SISTEMA
OSNOV FIZIOLOŠKIH FUNKCIJA “Ljudsko telo je precizno strukturiran* sadržaj HEMIJSKIH REAKCIJA. ” (!) * Structura (lat. ) : način građenja, sastav ustrojstvo, raspored
OSNOV FUNKCIJA (Bio)hemijske reakcije Izgradnje i razgradnje organskih materija Učešće neorganskih materija (voda, elektroliti)
Glavna karakteristika funkcije ljudskog organizma
HOMEOSTAZA
HOMEOSTAZA l l Postojanje i održavanje relativno KONSTANTNE sredine u organizmu održavanje zapremine, temperature i hemijskog sastava ekstracelularne tečnosti za svaku ćeliju
Unutrašnja sredina (sredina unutar organizma) Sredina (okolina) u kojoj žive i funkcionišu ćelije ljudskog organizma: Ekstracelularna tečnost Homeostaza: održavanje zapremine, temperature i hemijskog sastava ekstracelularne tečnosti za svaku ćeliju
MEHANIZMI održavanja homeostaze: NEGATIVNA povratna sprega Povećanje izaziva smanjenje POZITIVNA povratna sprega Povećanje izaziva povećanje
UVOD U ORGANIZACIJU TELA I OPŠTI FIZIOLOŠKI PRINCIPI
Organizacija
Organizacija V. LJUDSKI ORGANIZAM je skup medjusobno povezanih organskih sistema Organizam je svaka živa zasebna jedinica (jednoćelijska ili višećelijska)
Organizacija IV. SISTEM ORGANA grupa organa koja vrši ZAJEDNIČKU FUNKCIJU ili SET* funkcija. *Set- izvestan broj stvari koje su zajedno jer su slične ili komplementarne (jedna drugu dopunjuju) Usta, creva (dopunjuju)
ORGANSKI SISTEMI
POKROVNI
SKELETNI SISTEM
MIŠIĆNI glatki skeletni srčani
NERVNI PERIFERNI CNS (mozak i k. moždina) VEGETATIVNI
ENDOKRINI paratireoidne hipofiza tireoidea timus Nadbubrežna Kora (korteks) Srž (medula) pankreas Testisi / ovariumi
KARDIOVASKULARNI Mali Veliki sistemski plućni
LIMFNI limfotok Limfni čvorovi
RESPIRATORNI Gornji disajni Donji disajni putevi (Traheobromhijalno stablo)* *istim račvanjem prate ga krvni sudovi
DIGESTIVNI
URINARNI I REPRODUKTIVNI
III. ORGAN III. Grupa tkiva koja obavlja specifičnu funkciju primer: l želudac (vezivno, mišićno, epitelno, nervno tkivo)
II TKIVO Grupa ćelija iste gradje i funkcije zajedno sa ekstracelularnom tečnošću epitelijalno, vezivno, mišićno, nervno
I. ŽIVI NIVO ĆELIJA Najmanja živa strukturna i funkcionalna jedinica (najmanji organizam)
“ 0”. NEŽIVI NIVO HEMIJSKI ELEMENTI HEMIJSKE VEZE MOLEKULI
HEMIJSKI ELEMENTI Najprostiji nivo organizacije ljudskog tela (više od 20) Ugljenik (C) vodonik(H) kiseonik(O) azot (N) fosfor (P) kalcijum (Ca) sumpor (S) čine 99% TT
ZAŠTO OVI ELEMENTI? BELANČEVINE : C, H, O, N, / S, P MASTI : C, H, O, / P UGLJENIHIDRATI : C, H, O, NUKLEINSKE KISELINE : C, H, O, N, P Ca (Kosti, kogulacija, m. kontrakcije, lučenje neurotransmitera)
HEMIJSKI ELEMENTI Oligoelementi-mikroelementi gvoždje (Fe) bakar (Cu) nikl (Ni) kobalt (Co) cink (Zn) jod (J) molibden(Mb) silicijum (Si) rubidijum (Rb) čine 0. 01% organizma
MOLEKUL struktura sačinjena od više, najčešće različitih atoma, koja ima sasvim druge osobine od atoma koji je čine (H 2, O 2, = H 2 O) Atomi u molekulu su sjedinjeni pomoću HEMIJSKIH VEZA (privlačne sile)
ATOM najmanja čestica koja ima osobine elementa
HEMIJSKE VEZE
ZAŠTO HEMIJSKE VEZE? Procesi izgradnje = uspostavljanje veza Procesi razgradnje = kidanje veza
HEMIJSKE VEZE JONSKE KOVALENTNE VODONIČNE
JONSKE nastaju odavanjem elektrona jednog atoma i primanjem tih elektrona od drugog atoma, što uzrokuje elektropozitivnost prvih a elektronegativnost drugih, zbog čega se oni medjusobno privlače. Zastupljene u neorganskim jedinjenjima Na+ Cl-
KOVALENTNE veze u kojima dva ili više atoma imaju zajednički par elektrona. u organskim jedinjenjima. Zastuplenene
VODONIČNE veze, sile koje se javljaju u jedinjenjima u kojima je vodonik kovalentno vezan sa drugim atomima pa se ponaša kao slabo elektopozitivan, privlačeći slabo elektronegativne delove molekula (belančevine). Odgovorne za trodimenzionalnu strukturu jedinjenja koja omogućava ispoljavanje odredjenih funkcionalnih osobina (belančevine i DNK).
HEMIJSKE REAKCIJE (FORMIRANJE I RASKIDANJE HEMIJSKIH VEZA) IZGRADNJA (SINTEZA) RAZGRADNJA jedinjenja
NEORGANSKA JEDINJENJA
NEORGANSKA JEDINJENJA Voda Elektroliti gasovi
VODA 60 -75% ljudskog organizma, stalno se kreće i redistribuira
VODA Distribucija (raspored) l l 1. Intracelularna tečnost (ICT)* 65% telesne vode 2. Ekstracelularna tečnost (ECT)* 35% telesne vode • • • voda krvne plazme, limfe intersticijalna (izmedju ćelija) voda specijalizovanih odeljaka (CST, sinovijalna, očna vodica) *rastvor
VODA rastvarač Uloga l l l a. rastvarač b. oblaganje površina (rastvor) c. učešće u termoregulaciji (rastvor)
UNUTRŠNJA SREDINA EKSTRACELULARNA TEČNOST (RASTVOR) JE UNUTRAŠNJA SREDINA U KOJOJ ĆELIJE OBAVLJAJU SVOJE FUNKCIJE
GASOVI O 2 i CO 2
Ćelijsko disanje hrana KISEONIK (21% vazduha) Spoljašnja ćelija sredina (Višak CO 2= acidoza)
ELEKTROLITI (JONI) manjak (katjoni) ili višak elektrona (anjoni) u poslednjoj putanji Na+, K+ Cl-, PO 4 H+ , OH-
Koncentracija jona vodonika (p. H 0 -14) Kiseline povećavaju koncentraciju jona vodonika, p. H = 0 -7 (H+ -------) Baze smanjuju koncentraciju jona vodonika, p. H = 7 -14 (-----OH- )
Koncentracija jona vodonika Intracelularno p. H = 6. 8 U krvi 7. 35 - 7. 45, kompatibilno sa životom 7. 2 - 7. 9 p. H održavaju pluća, bubrezi i puferski sistemi
PUFERSKI SISTEMI Hemijsko jedinjenje ili par jedinjenja (kiselina i njena so), koji reaguju sa viškom H ili OH jona Belačevine NH 2 -C. . . . C-COOH Sa viškom OH jona Sa viškom H jona
Bikarbonati Višak OH jona Višak H jona
ORGANSKA JEDINJENJA Ugljeni hidrati (šećeri) Proteini (belančevine) Lipidi (masti) Nukleinske kiseline
ORGANSKA JEDINJENJA
UGLJENI HIDRATI (C, H, O) Monosaharidi : l l pentoze (C 5 H 10 O 4), riboza, dezoksiriboza, gradja DNK i RNK heksoze (C 6 H 12 O 6), glikoza, fruktoza, galaktoza, Energetske potrebe organizma Disaharidi: l sukroza, laktoza maltoza, dva monosaharida vezana kovalentnim vezama
UGLJENI HIDRATI Oligosaharidi l l 3 -20 monosaharida. Na spoljašnjoj strani ćelijske membrane, odredjuju antigeničnost ( napr. krvnih grupa A, B, AB)
UGLJENI HIDRATI Polisaharidi l l Hiljade molekula glukoze vezane na razluičite načine, različitih osobina. Glikogen i skrob razgranati molekuli l celuloza - prav molekul biljnog porekla, za čoveka nesvarljiv.
LIPIDI (C, O, H, P) Različiti tipovi jedinjenja koja se rastvaraju u organskim rastvaračima (etar, hloroform, benzin, aceton. . )
LIPIDI Proste, prave, masti su estri glicerola i masnih kiselina l l zasićene masne kiseline: palmitinska stearinska (tečne-čvrste na sobnoj t 0) Cn. H 2 n. COOH nezasićene: palmitoleinska, linoleinska, arahidonska. Imaju jednu, dve ili više dvogubih veza-dvostrukih kovalentnih veza izmedju ugljenikovih atoma (nezasićene), manjak vodonika
LIPIDI Voskovi Lipoidi pored glicerola i masnih kiselina sadrže druge sastojke npr. azotnu bazu- holin (acetilholin) Sterini (holesterol) - alkoholi Žučne kiseline (derivati holinske kiseline) važne za varenje i resorpciju masti i vitamina A, D, E, K
PROTEINI (C, O, H, N / S, P) makromolekuli koloidnih osobina u rastvoru sastoje se od aminokiselina + NH -R-C-H-COOH 2 vezanih peptidnom vezom NH 2 -COOH
PROTEINI Enzimi polipeptidi • proste ili složene belančevine koje imaju ulogu katalizatora teorija aktivnog mesta (deo strukture koji reaguje sa supstratom) • enzimsupstrat kompleks
NUKLEINSKE KISELINE DNK RNK NUKLEOTIDI
DNK Desoksiribonukleinska kiselina l l Fosfatna grupa desoksiriboza adenin-timin guanin-citozin nukleotid
RNK ribonukleinska kiselina • • fosfatna grupa riboza adenin-uracil guanin-citozin nukleotid
ATP adenozintrifosfat specijalizovani nukleotid: adenin-riboza(PO 4)3 razgradnja ATP-a energija za ćelijske procese