FIZIOLOGIJA Prof Dr Milica Marinkovi Tomislav M Jovanovi

FIZIOLOGIJA Prof. Dr Milica Marinković

Tomislav M. Jovanović MEDICINSKA FIZIOLOGIJA Defektološki fakultet, Beograd 2004

Literatura 1. T. M. Jovanović. Medicinska fiziologija. Defektološki fakultet, 2004; Beograd 2. A. C. Guyton & J. E. Hall. Medical physiology, tenth edition. W. B. Saunder company 2000; Phyladelphia, Pensilvania, USA. Prevod: Savremena administracija 2003; Beograd 3. I. Anđelković, A. Stajkovac, A. Ilić. Anatomija i fiziologija (za prvi razred medicinske škole). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 2000; Beograd

Spremanje ispita PROGRAM PRIPREMANJA ISPITA IZ FOZIOLOGIJE (skriptarnica)

Ivo Andrić. Znakovi pored puta: “ SVI SE POLOŽENI ISPITI PO DRUGI PUT POLAŽU, I TO PO MNOGO TEŽIM MERILIMA.

KOD PRVOG POLAGANJA MOŽE I SREĆA DA POMOGNE, MOGU LJUDI KROZ PRSTE DA POGLEDAJU,

ALI KOD DRUGOG (Polaganja) - NIČEG OD SVEGA TOGA. IGRA SLUČAJA STANE, A SVI LJUDI SE PRETVORE U HLADNE, BEZOBZIRNE SUDIJE ILI NEUMOLJIVE SVEDOKE………. .

ZA TAJ DRUGI, ODLUČUJUĆI I STVARNI ISPIT TREBALO BI ZAPRAVO DA SE SPREMAJU………" Sa ovom preporukom pripremati “PRVI” ispit

PHYSIOLOGIA 1 Nauka o prirodnim zbivanjima, procesima u organizmima (biljke, žvotinje čovek) 1 Prvobitno značenje, nauka o prirodi-fizika

MEDICINSKA FIZIOLOGIJA NAUKA O FUNKCIONISANJU LJUDSKOG ORGANIZMA

LJUDSKI ORGANIZAM JE SKUP MEDJUSOBNO POVEZANIH ORGANSKIH SISTEMA

OSNOV FIZIOLOŠKIH FUNKCIJA “Ljudsko telo je precizno strukturiran* sadržaj HEMIJSKIH REAKCIJA. ” (!) * Structura (lat. ) : način građenja, sastav ustrojstvo, raspored

OSNOV FUNKCIJA (Bio)hemijske reakcije Izgradnje i razgradnje organskih materija Učešće neorganskih materija (voda, elektroliti)

Glavna karakteristika funkcije ljudskog organizma

HOMEOSTAZA

HOMEOSTAZA l l Postojanje i održavanje relativno KONSTANTNE sredine u organizmu održavanje zapremine, temperature i hemijskog sastava ekstracelularne tečnosti za svaku ćeliju

Unutrašnja sredina (sredina unutar organizma) Sredina (okolina) u kojoj žive i funkcionišu ćelije ljudskog organizma: Ekstracelularna tečnost Homeostaza: održavanje zapremine, temperature i hemijskog sastava ekstracelularne tečnosti za svaku ćeliju

MEHANIZMI održavanja homeostaze: NEGATIVNA povratna sprega Povećanje izaziva smanjenje POZITIVNA povratna sprega Povećanje izaziva povećanje

UVOD U ORGANIZACIJU TELA I OPŠTI FIZIOLOŠKI PRINCIPI

Organizacija

Organizacija V. LJUDSKI ORGANIZAM je skup medjusobno povezanih organskih sistema Organizam je svaka živa zasebna jedinica (jednoćelijska ili višećelijska)

Organizacija IV. SISTEM ORGANA grupa organa koja vrši ZAJEDNIČKU FUNKCIJU ili SET* funkcija. *Set- izvestan broj stvari koje su zajedno jer su slične ili komplementarne (jedna drugu dopunjuju) Usta, creva (dopunjuju)

ORGANSKI SISTEMI

POKROVNI

SKELETNI SISTEM

MIŠIĆNI glatki skeletni srčani

NERVNI PERIFERNI CNS (mozak i k. moždina) VEGETATIVNI

ENDOKRINI paratireoidne hipofiza tireoidea timus Nadbubrežna Kora (korteks) Srž (medula) pankreas Testisi / ovariumi

KARDIOVASKULARNI Mali Veliki sistemski plućni

LIMFNI limfotok Limfni čvorovi

RESPIRATORNI Gornji disajni Donji disajni putevi (Traheobromhijalno stablo)* *istim račvanjem prate ga krvni sudovi

DIGESTIVNI

URINARNI I REPRODUKTIVNI

III. ORGAN III. Grupa tkiva koja obavlja specifičnu funkciju primer: l želudac (vezivno, mišićno, epitelno, nervno tkivo)

II TKIVO Grupa ćelija iste gradje i funkcije zajedno sa ekstracelularnom tečnošću epitelijalno, vezivno, mišićno, nervno

I. ŽIVI NIVO ĆELIJA Najmanja živa strukturna i funkcionalna jedinica (najmanji organizam)

“ 0”. NEŽIVI NIVO HEMIJSKI ELEMENTI HEMIJSKE VEZE MOLEKULI

HEMIJSKI ELEMENTI Najprostiji nivo organizacije ljudskog tela (više od 20) Ugljenik (C) vodonik(H) kiseonik(O) azot (N) fosfor (P) kalcijum (Ca) sumpor (S) čine 99% TT

ZAŠTO OVI ELEMENTI? BELANČEVINE : C, H, O, N, / S, P MASTI : C, H, O, / P UGLJENIHIDRATI : C, H, O, NUKLEINSKE KISELINE : C, H, O, N, P Ca (Kosti, kogulacija, m. kontrakcije, lučenje neurotransmitera)

HEMIJSKI ELEMENTI Oligoelementi-mikroelementi gvoždje (Fe) bakar (Cu) nikl (Ni) kobalt (Co) cink (Zn) jod (J) molibden(Mb) silicijum (Si) rubidijum (Rb) čine 0. 01% organizma

MOLEKUL struktura sačinjena od više, najčešće različitih atoma, koja ima sasvim druge osobine od atoma koji je čine (H 2, O 2, = H 2 O) Atomi u molekulu su sjedinjeni pomoću HEMIJSKIH VEZA (privlačne sile)

ATOM najmanja čestica koja ima osobine elementa

HEMIJSKE VEZE

ZAŠTO HEMIJSKE VEZE? Procesi izgradnje = uspostavljanje veza Procesi razgradnje = kidanje veza

HEMIJSKE VEZE JONSKE KOVALENTNE VODONIČNE

JONSKE nastaju odavanjem elektrona jednog atoma i primanjem tih elektrona od drugog atoma, što uzrokuje elektropozitivnost prvih a elektronegativnost drugih, zbog čega se oni medjusobno privlače. Zastupljene u neorganskim jedinjenjima Na+ Cl-

KOVALENTNE veze u kojima dva ili više atoma imaju zajednički par elektrona. u organskim jedinjenjima. Zastuplenene

VODONIČNE veze, sile koje se javljaju u jedinjenjima u kojima je vodonik kovalentno vezan sa drugim atomima pa se ponaša kao slabo elektopozitivan, privlačeći slabo elektronegativne delove molekula (belančevine). Odgovorne za trodimenzionalnu strukturu jedinjenja koja omogućava ispoljavanje odredjenih funkcionalnih osobina (belančevine i DNK).

HEMIJSKE REAKCIJE (FORMIRANJE I RASKIDANJE HEMIJSKIH VEZA) IZGRADNJA (SINTEZA) RAZGRADNJA jedinjenja

NEORGANSKA JEDINJENJA

NEORGANSKA JEDINJENJA Voda Elektroliti gasovi

VODA 60 -75% ljudskog organizma, stalno se kreće i redistribuira

VODA Distribucija (raspored) l l 1. Intracelularna tečnost (ICT)* 65% telesne vode 2. Ekstracelularna tečnost (ECT)* 35% telesne vode • • • voda krvne plazme, limfe intersticijalna (izmedju ćelija) voda specijalizovanih odeljaka (CST, sinovijalna, očna vodica) *rastvor

VODA rastvarač Uloga l l l a. rastvarač b. oblaganje površina (rastvor) c. učešće u termoregulaciji (rastvor)

UNUTRŠNJA SREDINA EKSTRACELULARNA TEČNOST (RASTVOR) JE UNUTRAŠNJA SREDINA U KOJOJ ĆELIJE OBAVLJAJU SVOJE FUNKCIJE

GASOVI O 2 i CO 2

Ćelijsko disanje hrana KISEONIK (21% vazduha) Spoljašnja ćelija sredina (Višak CO 2= acidoza)

ELEKTROLITI (JONI) manjak (katjoni) ili višak elektrona (anjoni) u poslednjoj putanji Na+, K+ Cl-, PO 4 H+ , OH-

Koncentracija jona vodonika (p. H 0 -14) Kiseline povećavaju koncentraciju jona vodonika, p. H = 0 -7 (H+ -------) Baze smanjuju koncentraciju jona vodonika, p. H = 7 -14 (-----OH- )

Koncentracija jona vodonika Intracelularno p. H = 6. 8 U krvi 7. 35 - 7. 45, kompatibilno sa životom 7. 2 - 7. 9 p. H održavaju pluća, bubrezi i puferski sistemi

PUFERSKI SISTEMI Hemijsko jedinjenje ili par jedinjenja (kiselina i njena so), koji reaguju sa viškom H ili OH jona Belačevine NH 2 -C. . . . C-COOH Sa viškom OH jona Sa viškom H jona

Bikarbonati Višak OH jona Višak H jona

ORGANSKA JEDINJENJA Ugljeni hidrati (šećeri) Proteini (belančevine) Lipidi (masti) Nukleinske kiseline

ORGANSKA JEDINJENJA

UGLJENI HIDRATI (C, H, O) Monosaharidi : l l pentoze (C 5 H 10 O 4), riboza, dezoksiriboza, gradja DNK i RNK heksoze (C 6 H 12 O 6), glikoza, fruktoza, galaktoza, Energetske potrebe organizma Disaharidi: l sukroza, laktoza maltoza, dva monosaharida vezana kovalentnim vezama

UGLJENI HIDRATI Oligosaharidi l l 3 -20 monosaharida. Na spoljašnjoj strani ćelijske membrane, odredjuju antigeničnost ( napr. krvnih grupa A, B, AB)

UGLJENI HIDRATI Polisaharidi l l Hiljade molekula glukoze vezane na razluičite načine, različitih osobina. Glikogen i skrob razgranati molekuli l celuloza - prav molekul biljnog porekla, za čoveka nesvarljiv.

LIPIDI (C, O, H, P) Različiti tipovi jedinjenja koja se rastvaraju u organskim rastvaračima (etar, hloroform, benzin, aceton. . )

LIPIDI Proste, prave, masti su estri glicerola i masnih kiselina l l zasićene masne kiseline: palmitinska stearinska (tečne-čvrste na sobnoj t 0) Cn. H 2 n. COOH nezasićene: palmitoleinska, linoleinska, arahidonska. Imaju jednu, dve ili više dvogubih veza-dvostrukih kovalentnih veza izmedju ugljenikovih atoma (nezasićene), manjak vodonika

LIPIDI Voskovi Lipoidi pored glicerola i masnih kiselina sadrže druge sastojke npr. azotnu bazu- holin (acetilholin) Sterini (holesterol) - alkoholi Žučne kiseline (derivati holinske kiseline) važne za varenje i resorpciju masti i vitamina A, D, E, K

PROTEINI (C, O, H, N / S, P) makromolekuli koloidnih osobina u rastvoru sastoje se od aminokiselina + NH -R-C-H-COOH 2 vezanih peptidnom vezom NH 2 -COOH

PROTEINI Enzimi polipeptidi • proste ili složene belančevine koje imaju ulogu katalizatora teorija aktivnog mesta (deo strukture koji reaguje sa supstratom) • enzimsupstrat kompleks

NUKLEINSKE KISELINE DNK RNK NUKLEOTIDI

DNK Desoksiribonukleinska kiselina l l Fosfatna grupa desoksiriboza adenin-timin guanin-citozin nukleotid

RNK ribonukleinska kiselina • • fosfatna grupa riboza adenin-uracil guanin-citozin nukleotid

ATP adenozintrifosfat specijalizovani nukleotid: adenin-riboza(PO 4)3 razgradnja ATP-a energija za ćelijske procese