Fizika buducnosti NEVENA KOKONESEVIC Ukratko o prezentaciji U

Fizika buducnosti NEVENA KOKONESEVIC

Ukratko o prezentaciji �U ovoj prezentaciji cemo pricati o poznatom fizicaru Mičio Kaku i o jednoj od njegovih knjiga “ Fizika budućnosti”.

O Mičio Kaku je rođen 24. januara 1947 u San Hozeu. On je japansko-američki teorijski fizičar, futurolog i popularizator nauke. Profesor je teorijske fizike na Gradskom Koledžu NJujorka. Kaku je napisao nekoliko knjiga o fizici i sličnim temama, često gostuje na radio i televizijskim programima. Takođe se pojavljuje u filmovima i piše članke za blogove i internet portale.

� Napisao je 3 NJujork tajms bestselera: Fizika nemogućeg (2008), Fizika budućnosti (2011) i Budućnost uma (2014). Kaku je voditelj nekoliko emisija na raznim kanalima kao što su Diskaveri i Histori.

Fizika buducnosti �Teško je poverovati da će neko od „nas“ da doživi 2100. godinu. Naročito ako redovno pratite najnovije vesti. Ipak, nije loše preleteti pogledom optimističnu knjigu fizičara Mičija Kakua, u kojoj posle razgovora sa 300 visokopozicioniranih naučnika sumira utiske na temu istraživanja budućnosti.

Buducnost racunara �Prema Murovom zakonu, snaga računara dr udvostručuje svakih 18 meseci. To znači da će za desetak godina čipovi koštati oko jedan peni. Računari u današnjem obliku više neće postojati, ali će ipak biti svuda i na svakom mestu, neizbežni, ali skriveni, poput struje i tekuće vode. Pratiće nas tiho i neprimetno, ispunjavajući nam želje uvek i svuda.

�Kada internet bude dostupan posredstvom kontaktnih sočiva, pored lica osoba s kojima razgovaramo moći ćemo da vidimo njihovu biografiju, a u slučaju da govore stranim jezikom, na raspolaganju će nam biti titlovani prevod. Kontaktna sočiva sa pristupom internetu uneće revoluciju u živote glumaca, političara, hirurga, turista, vojnika i astronauta, jer će biti dovoljno da trepnu okom da bi im na raspolaganje bili stavljeni mape, scenarija, govori, biografije itd.

�U bliskoj budućnosti upravljaćemo računarima mislima, a ne mišem. Evropska unija i SAD ulažu stotine miliona dolara u mapiranje nervnih putanja u mozgu. Ovaj veliki naučni projekat mogao bi da olakša muke mentalno obolelima i da omogući paralizovanim osobama da pomoću misli upravljaju kompjuterima, invalidskim kolicima i mehaničkim udovima, ali i da koriste kućne aparate i igraju video igre.

�Posredstvom telepatije (kontakt mislima) i telekineze (pokretanje predmeta uticajem volje) moći ćemo da aploudujemo sećanja, napravimo “mozak-net” i beležimo misli, pa čak i snove.

�Kada budemo mogli da stavimo misli na internet, nezaposleni ljudi će jednoga dana moći da se prekvalifikuju i nauče nove veštine a studenti će pohađati predavanja dok spavaju.

�Činjenica da će svako znati sve o nekom proizvodu, usluzi i kupcu doprineće razvoju “savršenog kapitalizma”. Svi ćemo tačno znati gde postoji ponuda, a gde potražnja, pa će tržište biti znatno efikasnije.

Vestacka inteligencija �Veštačka inteligencija polako osvaja svakodnevicu. “Robodoktori” i “roboadvokati” uskoro će u svakom trenutku razumljivim jezikom pružati korisne savete koji se mogu brzo primeniti.

�Automobili bez vozača sa GPS upravljanjem krstariće ulicama, a “saobraćajna nesreća” i “saobraćajna gužva” postaće zastareli izrazi.

�Robotička industrija mogla bi da postane razvijenija nego današnja autoindustrija. U uslovima kada društvo postaje sve starije, Japan, koji prozivodi 30 odsto svetskih robota, već pravi robotičke bolničarke. Mehaničke spremačice, kuvari, muzičari i pomoćnici postaće sastavni deo “opreme” u našim domovima.

Medicina �Oboleli i stari delovi tela moći će da se zamene, baš kao delovi automobila danas. Naučnici već uzgajaju kožu, hrskavicu, noseve, krvne sudove, bešike i dušnike od ljudskih ćelija. U budućnosti, razvijaće složenije organe, kao što su jetra i bubreg. Izraz “otkazivanje organa” biće izbačen iz upotrebe.

�Za nekoliko decenija roditelji će moći da biraju genetske karakteristike svoje dece. Za manje od 100 dolara, moći ćemo da registrujemo svoje gene. Oštećeni i nefunkcionalni geni u našem genomu moći će da se izleče posredstvom genske terapije. Naučni su već izolovali gene “pametnog miša” i “moćnog miša” od kojih mogu da se naprave miševi sa izvanrednim pamćenjem i snagom, a ekvivalenti tih gena postoje i kod ljudi.

�Proces starenja mogao bi da se uspori. Danas znamo da starenje nastaje kao posledica spleta grešaka na nivou gena i ćelija. Ako nam pođe za rukom da otklonimo pogrešne spojeve u mehanizmima koji se obično odigravaju u ćelijama, naš životni vek bi mogao da se produži.

�DNK čipovi postavljeni u WC šolji ili na ogledalu u kupatilu mogli bi da prepoznaju sumnjive tragove proteina ili kolonije bakterija odgovornih za širenje raka mnogo godina pre nastanka tumora.

�Minijaturni senzori koji neprekidno i neprimetno analiziraju telesne tečnosti doprineće da reč “tumor” nestane iz našeg rečnika. Nanotehnologija omogućiće ciljano uništavanje ćelija raka, zahvaljujući ćemu bi hemoterapija jednoga dana mogla da postane izlišna.

Buducnost energije �jedinjene Američke Države planiraju da za samo 15 godina počnu proizvodnju neograničene količine ekološke energije, koja neće biti škodljiva za prirodu i čoveka. Novi vid energije prekinuće čovekovu potrebu za skupim fosilnim gorivima i pozitivno će se odraziti i na klimatske promene, prenosi „Njujork post”.

�Ma koliko da ova izjava deluje neverovatno, nije nemoguće da se taj cilj i ostvari. Plan poznatog Tehničkog instituta u Masačusetsu (MIT) jeste da pokrene saradnju sa kompanijom „Komonvelt fuzioni sistemi” da bi lakše i brže došli do novih naučnih otkrića.

�Za nuklearnu fuziju smatra se da je „majka” svih energija jer se njenom upotrebom, teoretski, može dobiti neograničeno nove energije bez neželjenih efekata. Nema ispuštanja ugljen-dioksida u atmosferu, kao što je to slučaj kod korišćenja fosilnih goriva, niti stvaranja radioaktivnog otpada u nuklearnim centralama tokom stvaranja nuklearne fisije.

Neki od najzanimljivijih predvidjanja �– internet u kontaktnom sočivu koji će prepoznavati ljudima lice, prikazivati njihove biografije i čak prevoditi njihove reči u vidu titlova; �kontrolisaćemo kompjutere i kućne uređaje preko sićušnih senzora koji reaguju na naše misli;

�– senzori u odeći, kupatilu i kućnim uređajima pratiće naše zdravstveno stanje, a nanoboti će nam skenirati DNK i ćelije u potrazi za znacima opasnosti, što će omogućiti drastičan produžetak životnog veka; � radikalno novi svemirski brodovi koji koriste laserski pogon moći će da zamene današnje skupe hemijske rakete. Imaćemo priliku da se popnemo liftom stotinama kilometara u svemir jednostavnim pritiskom na dugme za „gore“.

-Hvala na paznji-