Finansijski izvetaji i kontni plan Osiguravajuih kompanija Blaen

Finansijski izveštaji i kontni plan Osiguravajućih kompanija Blažen Minić

Finansijski izveštaji • Standardan skup finansijskih izveštaja čine: Bilans stanja, Bilans uspeha, Izveštaj o novčanim tokovima i Beleške uz finansijske izveštaje. • Forma izveštaja propisana je kako lokalnim zakonima tako i Međunarodnim računovodstvenim standardima. • IFRS 4 (Međunarodni standard finansijskog izveštavanja) precizira i definiše set izveštaja i način njihovog sastavljanja jedne osiguravajuće kompanije

Bilans Stanja • Dvostrani knjigovodstveni pregled imovine i obaveza jedne osiguravajuće kompanije. • Sastoji se iz bazično tri kategorije: Aktiva (sredstva po svom obliku), Kapital i Obaveze. • Sredstva po svom obliku mogu biti stalna i obrtna. Suština stalnih sredstava je da je njihov životni vek duži od godinu dana i da u tom periodu odbacuju prinos, dok obrtna sredstva naplaćujemo u roku kraćem od godinu dana. • Kapital predstavlja sopstveni izvor finansiranja poslovanja, dok su obaveze pozajmljeni izvori finansiranja poslovanja. Obaveze mogu biti kamatonosne i nekamatonosne, takođe obaveze se dele na dugoročne i kratkoročne. • Opšte načelo bilansa stanja je načelo ravnoteže bilansnih kategorija odnosno: Aktiva = Kapital + Obaveze

Bilans stanja osiguravajuće kompanije • Bilans stanja osiguravajuće kompanije naziva se i bilansnom imovinom. Ova imovina pruža sigurnost osiguranicima u mogućnost izvršenja obaveza osiguravača. • Na osnovu pozicija iz bilansa stanja procenjuje se izloženost finansijskom i operativnom riziku, kao i riziku underwriting-a (preuzimanja rizika). Takođe bilans stanja služi za procenu solventnosti osiguravajuće kompanije. • Ali da bi se uključili u dublju analizu bilansa stanja neophodno je prvo da saznamo suštinu ovog finansijskog izveštaja

Bilans stanja osiguravajuće kompanije • Aktiva A Stalna imovina I Nematerijalna ulaganja II Osnovna sredstva III Dugoročni finansijski plasmani B Obrtna imovina I Zalihe II Potraživanja i kratkoročni plasmani III Gotovina i gotovinski ekvivalenti IV Dati avansi V Aktivna vremenska razgraničenja

Specifičnosti pozicija aktive osiguravajućih kompanija • • • Na klasi 0 kontnog plana osiguravajućih kompanija evidentiraju se Stalna sredstva i računovodstvo osiguravajućih kompanija ne poznaje nikakvu specifičnost u odnosu na uobičajenu računovodstvenu praksu. Na klasi 1 kontnog plana evidentiraju se zalihe i osnovna specifičnost računovodstva osiguravajuće kompanije ogleda se u postojanju tzv. “stroge evidencije” obrazaca, odnosno svih polisa osiguranja. Polise osiguranja predstavljaju de facto robu osiguravajuće kompanije i revizor ispituje ovu “strogu evidenciju” (početno stanje, primljeni obrasci, izdati obrasci, vraćeni neutrošeni obrasci i sl. ) U situaciji kada osiguravajuća kompanija preuzima vlasništvo nad ostacima osiguranih oštećenih stvari, tada se ona knjiže na kontu klase 13 koji pripada zalihama. Vrednost ovih zaliha se procenjuje po fer tržišnoj vrednosti što je u skladu sa MRS 2. Na zalihama se takođe iskazuje vrednost stalnih sredstava namenjenih prodaji i to na računima klase 14. Na kontima klase 15 iskazuju se dati avansi. Npr. Ukoliko se avansno isplati iznos posredniku osiguranja, tada to vidimo na klasi 15, odnosno u okviru zaliha.

Kratkoročna potraživanja i plasmani • Na klasi 2 kontnog plana prikazuju se kratkoročna potraživanja i plasmani. • Potraživanja se formiraju po osnovu nenaplaćene premije osiguranja, saosiguranja i reosiguranja kako za oblike životnog osiguranja tako i za osiguranje imovine. Takodje posebno se evidentiraju potraživanja od inostranih pravnih i fizičkih lica. • U okviru posebnih računa vode se ostala potraživanja kao što su: potraživanja za isplaćenu štetu od lica odgovornog za štetu, potraživanja od zaposlenih i sl. • Na računima grupe 23 iskazuju se deponovana i uložena sredstva, i ostali kratkoročni plasmani sa rokom dospeća godinu dana. Društva su dužna da obezbede posebnu analitičku evidenciju za životna i neživotna osiguranja.

Aktivna vremenska razgraničenja • Osiguravajuća kompanija obračuna prihod, ali nije ga fakturisala. Ovo ne može biti potraživanje, već se knjiži na kontima grupe 27, odnosno AVR. • Drugi slučaj knjiženja AVR su unapred obračunati troškovi koji se odnose na naredni obračunski period. • Prenosna premija koja pada na teret reosiguravača ili saosiguravača predstavlja AVR

Kapital osiguravajuće kompanije • Kapital se često definiše kao rezidualna vrednost aktive i obaveza osiguravajuće kompanije, ipak kapital je mnogo složenija i značajnija kategorija. On predstavlja “vazdušni jastuk” osiguravajuće kompanije i zato su standardi solventnosti bazirani na adekvatnosti kapitala. • Nama je od značaja tzv. adekvatnost kapitala bazirana na riziku (više kasnije). • Kapital se sastoji od: – – – Osnovni upisani (uplaćeni) kapital Zakonske i statutorne rezerve Revalorizacione rezerve Nerasporedjeni dobitak iz ranijih godina i tekuće godine Ostali dobici (gubici)

Obaveze osiguravajuće kompanije • Najznačajnija kategorija Bilansa stanja • Unapred poznate i procenjene. Obaveza čiji iznos i rok dospeća ne znamo sa sigurnošću predstvalja rezervisanje. • Najveći deo pasive odnosi se na različite oblike rezervisanja koja delimo na: – – – Matematičku rezervu životnih osiguranja Rezervisanja za učešće u dobitku Rezervisanje za izravnanje rizika Rezervisanja za naknade i beneficije zaposlenih Ostala dugoročna rezervisanja • Rezervisanja se u kontnom planu osiguravajuće kompanije vide na klasi 4, grupa 40. Kao kontra stavka rezervisanja knjiže se rashodi. • Rezervisanja procenjuju ovlašćeni aktuari i time štite interese: osiguranika, tržišta osiguranja i dobre prakse. Ukoliko su rezervisanja adekvatno procenjena, čak i u slučaju stečaja osiguravajuće kompanije, odštetni zahtevi osiguranika biće isplaćeni.

Obaveze po osnovu šteta • Sa aktuarskog aspekta bitan pokazatelj je i ukupan iznos obaveza po osnovu šteta, koji se beleži na grupi 43 kontnog plana osiguravajuće kompanije. Na potražnoj strani računa ove grupe knjiže se likvidirani odštetni zahtevi, neposredno posle izvršene likvidacije, na osnovu odgovarajućeg knjigovodstvenog dokumenta, a na teret računa rashoda. Na dugovnoj strani računa ove grupe knjiže se obaveze isplaćene po osnovu odštetnih zahteva, odnosno udela u štetama. • Kompanija je dužna da vodi i evidenciju šteta koja sadrži: broj štete, broj polise, period trajanja osiguranja, datum nastanka štete, datum prijave štete, vrstu osiguranja, datum podnošenja zahteva za nadoknadu štete, datum kompletiranja zahteva za nadoknadu štete, iznos štete, uzrok nastanka štete, vrstu štete, korisnika osiguranja, datum likvidacije štete, datum isplate štete i status štete.

Pasivna vremenska razgraničenja • Grupa 49 – PVR. Na ovoj grupi obuhvataju se unapred naplaćeni ili obračunati prihodi koji se odnose na budući period (prenosne premije), kratkoročna rezervisanja (servisirane štete), obračunati troškovi koji nisu fakturisani i ostala razgraničenja. • Deo premije za koji se utvrđuje finansijski rezultat a pripada narednom obračunskom periodu iskazuje se na PVR i za taj iznos se smanjuju prihodi od premije. • Na PVR se knjiže i nastale prijavljene i neprijavljene štete koje nisu likvidirane do dana sastavljanja bilansa (kraj godine). Kao kontra stavka tangiraju se prihodi, ili rashodi. • Obračunati doprinos za preventivu i njegovo korišćenje se knjiže takodje na PVR.

Kratkoročne i dugoročne obaveze • Od ostalih obaveza osiguravajuće kompanije izdvajamo: – Kratkoročni krediti – Kratkoročne Ho. V – Obaveze prema zaposlenima – Dugoročni krediti – Dugoročne Ho. V – Finansijski lizing • Kod ovih obaveza skoro ne postoji nikakva specifičnost u odnosu na tradicionalno knjigovodstvo.

Bilans uspeha • Bilans uspeha predstavlja tabelarni pregled prihoda i rashoda sa ciljem utvrđivanja rezultata poslovanja osiguravajuće kompanije tokom jedne godine. • U okviru bilansa uspeha možemo izdvojiti tri podkategorije: – Rezultat iz poslovanja – Finansijski rezultat – Vanredni (ostali) rezultat • U kontnom planu pozicije rashoda nalaze se na klasi 5, a pozicije prihod na klasi 6.

Bilans uspeha osiguravajuće kompanije

Bilans Uspeha osiguravajuće kompanije

Bilans uspeha osiguravajuće kompanije

Bilans uspeha osiguravajuće kompanije

Prihodi • Prihodi se u kontnom planu knjiže u korist računa klase 6. Prihodi od premija osiguranja, retrocesija, saosiguranja se iskazuju po poslovima i vrstama osiguranja. Prihodi na računima grupe 60 se na dan sastavljanja godišnjeg računa koriguju za deo nezaradjene premije koji se odnosi na trajanje osiguranja u narednom obračunskom periodu (prenosna premija). Logička veza prihoda su potraživanja na klasi 2. • Dve kategorije u okviru prihoda su nam veoma bitne: 1. 2. • • Fakturisana premija Zaradjena premija Takodje treba imati u vidu i neto premiju (premija iz koje su izbačena saosiguranja i reosiguranja) Pored prihoda od preuzimanja rizika (underwriting-a) za osiguravajuću kompaniju značajni su i prihodi od plasiranja sredstava na finansijsko tržište. (investicioni dobici) Kod životnih osiguranja ovi prihodi procentualno čine veći deo nego kod neživotnih osiguranja

Rashodi • Rashode možemo podeliti na nekoliko grupa – Rashodi za dugoročna rezervisanja • Matematička rezerva • Doprinos za preventivu • Ostala rezervisanja i doprinosi – Naknade šteta, ugovorenih iznosa i premija saosiguranja i reosiguranja – Troškovi amortizacije i rezervisanja – Opšti troškovi • • • Materijal Gorivo Marketing Platnog prometa Ostali troškovi – Troškovi zarada – Finansijski rashodi – Ostali rashodi

Rashodi sa aspekta menadžerskog izveštaja • Sa aspekta menadžerskog izveštaja neophodno je dobiti informaciju o rashodima koji nastaju po osnovu: – Dugoročnih rezervisanja – Naknada šteta – Rezervisanih šteta – Troškova pribave osiguranja – Troškova uprave – Ostali rashodi

Racio analiza Bilansa stanja i bilans uspeha osiguravajuće kompanije • Racio analiza je osnova svake eksterne analize performansi neke kompanije. • Korisnost informacija je svakako značajna, ali se ne treba zadržavati na racio analizi. • Racio analiza je bolja za klasičan privredni sektor, dok je za osiguranje primenljivija dinamička finansijska analiza – DFA • Ipak odredjeni racio brojevi služe mnogim rejting kompanijama da procene bonitet osiguravajućih kuća

Ocena boniteta osiguravajućih kompanija • Osiguravajuće kompanije su izložene sledećim vrstama rizika u svom poslovanju: – – Rizik osiguranja (preuzimanja rizika) Finansijski rizik Operativni rizik Rizik neadekvatne strukture aktive. • Usled svih ovih rizika neophodno je analizirati jačinu bilansa stanja i iznos kapitala. Ukoliko je kompanija visoko leveridžovana ili slabo kapitalizovana, može postići velike stope prinosa na kapital, ali može biti vrlo izložena visokom riziku i nestabilnosti. Konzervativni pristup omogućava polje upravljanje vanrednim rizicima.

Poslovni rizici • Underwriting rizik se generiše iz tri izvora: tekućih premija, reosiguranja, i rezervisanja. Kako bi se izmerio ovaj rizik često koristimo racio: 1. 2. 3. • • • Bruto (neto) fakturisane premije/Kapital Analiza reosiguravača Neto dug/Kapital Finansijski leveridž predstavlja odnos pozajmljenog i sopstvenog kapitala Operativni leveridž odnosi se na finansiranje proizvoda kroz zaduživanje, cash flow koji proizvod generiše trebalo bi da bude dovoljan da pokrije kamatu i otplati glavnicu duga. Rizik neoptimalne aktive predstavlja kumulativni rizik: promena kamatnih stopa, cena akcija na berzi i kreditnog rizika.

Racio analiza 1. deo - Kapitalizacija • Procentualna promena neto fakturisane premije – da li je rast održiv, ukoliko nije osiguravač dospeva u krizu likvidnosti. • Neto fakturisana premija/Kapital - ovo je mera rizika pogrešno utvrdjenih tarifa u kompaniji. Sa povećanjem ovog racija menja povećava se i rizik. • Neto obaveze/Kapital – ovaj racio meri potencijalni gubitak kompanije usled pogrešno obračunatih obaveza (posebno rezervisanja) • Neto leveridž se dobija kao zbir prethodna dva racia.

Racio analiza – Test rezervisanja • (Likvidirane+rezervisane štete)/Kapital – ovaj racio meri rizik neadekvatno obračunatih rezervisanja • Stopa rasta kapitala • Stopa rasta neto zaradjene premije (i poredjenje sa stopom rasta rezervisanih šteta)

Racio analiza - Likvidnost • Likvidnost predstavlja sposobnost kompanije da u najkraćem roku izmiri svoje dospele obaveze prema osiguranicima i ostalim kreditorima. • Ključni racio pokazatelji likvidnosti su: – Quick Liquidity: Neto obaveze/(Cash+ utržive Investicije) – Tekuća likvidnost – Neto obaveze/(raspoloživi cash + investicije) – Opšta likvidnost – neto obaveze/ukupna aktiva – Operativni novčani tok

Racio analiza - profitabilnost • Racio Šteta – nastale štete/Neto zaradjena premija (ovo je možda i najčešće korišćen racio i postoje brojne diskusije kako ga koristiti) • Racio troškova – Troškovi sprovodjenja osiguranja/Neto fakturisana premija • Kombinovani racio – zbir dva prethodno navedena • Operativni racio – Odnos operativnog profita uvećanog za investicione aktivnosti i Neto zaradjene premije • Stopa dobiti pre oporezivanja • Stopa prinosa prosečno investiranih sredstava (stopa prinosa od investiranja/prosečna investirana aktiva) • Promene u kapitalu • ROE

Analiza kompanije • Struktura prihoda (iznos, vrsta, geografska distribucija, volatilnost, . . . ) • Pozicija na tržištu, SWOT analiza u odnosu na konkurenciju • Kvalitet menadžmenta • Rizik tržišta osiguranja – sistemski rizik • Rizik dogadjaja

Racio analiza praktični primeri