FINANSIJSKI IZVETAJI 1 BILANS STANJA 2 BILANS USPEHA

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI 1. BILANS STANJA 2. BILANS USPEHA 3. IZVEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU 4. IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU 5. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE 6. NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE FINANSIJSKA ANALIZA USMERENA JE, PRVENSTVENO, NA BILANS STANJA, BILANS USPEHA I NA IZVESTAJ O NOVCANIM TOKOVIMA.

FINANSIJSKA ANALIZA - POCECI FINANSIJSKE ANALIZE VEZUJU SE ZA 30 -TE GODINE PROSLOG VEKA. - SRACUNATA JE NA: - 2. PRIBAVLJANJE INFORMACIJA RELEVANTNIH ZA DONOSENJE POSLOVNIH ODLUKA KOJE SU USMERENE NA ODRZANJE I RAZVOJ PREDUZECA. - FINANSIJSKA ANALIZA PREDSTAVLJA SPOJ PROSLOSTI, SADASNJOSTI I BUDUCNOSTI - NE POSTOJE JEDINSTVENI I AUTONOMNI CILJEVI ANALIZE, VEC SU OPREDELJENI INTERESIMA FINANSIJSKIH ANALITICARA I KORISNIKA REZULTATA ANALIZE. 1. OCENU RANIJIH ODLUKA U VEZI SA UPRAVLJANJEM POSLOVANJA PREDUZECA

FINANSIJSKA ANALIZA - Da bi se donele racionalne investicione i finansijske odluke (o ulaganju u sredstva preduzeca i nacinu finansiranja tih ulaganja) finansijska analiza treba da omoguci: - 1. procenu tekuce finansijske pozicije preduzeca - 2. procenu potreba prosirenja poslovne aktivnosti (dodatnih sredstava) - 3. procenu potreba za dodatnim izvorima finansiranja.

FINANSIJSKA ANALIZA – predmet analize - FINANSIJSKI IZVESTAJI PROIZASLI IZ RACUNOVODSTVA, KAO INFORMACIONE OSNOVE, KROZ REDOVAN ZAKLJUCAK POSLOVNIH KNJIGA. - Pre otpocinjanja analize neophodno je: - 1. pripremiti finansijske izvestaje za analizu - 2. razmotriti upotrebljivost bilansnih podataka (kvalitet) - 3. izvrsiti klasifikaciju bilansnih podataka - 4. izabrati adekvatne instrumente analize

UPOREDNI BILANSI STANJA AKTIVA 2010. 2011. PASIVA OSNOVNA SREDSTVA 100. 000. 120. 000. AKCIJSKI KAPITAL (IVOS) - 10. 000. -22. 000. REZERVE 2010. 2011. 100. 000. 5. 000. 9. 000. MATERIJAL 20. 000. 32. 000. DUGOR. KREDITI 55. 000. 71. 000. GOTOVI PROIZVODI 40. 000. 50. 000. OST. DUG. OBAVEZE 20. 000. 50. 000. 15. 000. DOBAVLJACI 40. 000. 100. 000. NEDOVRSENA PROIZVODNJA 5. 000. KUPCI 45. 000. 75. 000. HOV 10. 000. 15. 000. GOTOVINA 10. 000. 45. 000. UKUPNO: 220. 000. 330. 000. UKUPNO: 220. 000. 330. 000. U 2010. GOD. AKCIJSKI KAPITAL = 100 KOM * 1000 DIN = 100. 000. U 2011. GODINI BROJ AKCIJA OSTAJE ISTI. TC akcija u 2011. godini iznosi 1300 din.

UPOREDNI BILANSI USPEHA RASHODI 2010. 2011. PRIHODI 2010. 2011. TROSKOVI MATERIJALA 10. 000. 25. 000. PRIHODI OD PRODAJE 80. 000. 160. 000. TROSKOVI AMORTIZACIJE 10. 000. 22. 000. KOREKCIJA VREDNOSTI ZALIHA 20. 000. TROSKOVI ZARADA 30. 000. 40. 000. POSLOVNI PRIHODI 100. 000. 180. 000. TROSKOVI PROIZVODNIH USLUGA 10. 000. 15. 000. FINANSIJSKI PRIHODI 2. 000. 4. 000. 8. 000. 14. 000. 110. 000. 198. 000. NEMATERIJALNI TROSK. 5. 000. 8. 000. OSTALI PRIHODI FINANSIJSKI RASHODI 15. 000. 20. 000. OSTALI RASHODI 20. 000. 50. 000. NETO DOBITAK 10. 000. 18. 000. UKUPNO: 110. 000. 198. 000. UKUPNO: NAPOMENA: NETO DOBITAK RASPODELJEN TAKO DA ½ PRIPADA AKCIONARIMA U OBLIKU DIVIDENDI, A ½ POVECAVA REZERVE PREDUZECA.

HORIZONTALNA ANALIZA - HORIZONTALNA ANALIZA PODRAZUMEVA POREDJENJE PROMENA VREDNOSTI BILANSNIH POZICIJA U ODREDJENOM PERIODU. - CILJ ANALIZE JE PRACENJE DINAMIKE PROMENA BILANSNIH POZICIJA. - KAO GODINA ZA UPOREDJENJE OBICNO SE KORISTI PRETHODNA GODINA. (2010). - APSOLUTNA PROMENA = TEKUCA – PRETHODNA GODINA ZA POTREBE HORIZONTALNE ANALIZE, MOZE SE SASTAVITI SINTETICKI BILANS KOJI POKAZUJE PROMENE U APSOLUTNIM BROJEVIMA I PROCENTIMA (SINTETIČKI RACUNI) RELATIVNA PROMENA = (TEKUCA – PRETHODNA) / PRETHODNA GODINA

HORIZONTALNA ANALIZA AKTIVA 2010. 2011. APS. PR OMENA OSNOVNA SREDSTVA*** 90. 000. 98. 000 ZALIHE*** 65. 000. 97. 000 32. 000 POTRAZIVANJA *** 55. 000. 90. 000 35. 000 GOTOVINA 10. 000. 45. 000. 35. 000 220. 000 330. 000. UKUPNO: 110. 000 % PASIVA 8, 88 SOPSTVENI KAPITAL*** 49, 23 DUGOROCNI POZAJMLJENI KAPITAL*** 63, 64 KRATKOROCNE OBAVEZE (DOBAVLJACI) 2010. 2011. APS. PR OMENA % 105. 000. 109. 000. 4. 000. 3, 80 75. 000. 121. 000. 46. 000. 61, 33 40. 000. 100. 000. 60. 000. 150 350 50% UKUPNO: 220. 000. 330. 000. 110. 000. 50%

- HORIZONTALNA ANALIZA BILANSA STANJA – UKRATKOUkupna imovina i kapital preduzeca porasli su u periodu od godinu dana za 50%. Porast imovine duguje se, prvenstveno, znacajnom povecanju gotovine (350%), što ukazuje na nagli porast novcanih sredstava, ali i porastu zaliha od 49, 23% i potrazivanja od za 63, 64%. Porast dugotrajne imovine iznosi samo 8, 88%. Na strani pasive, doslo je do naglog povecanja dugoročno pozajmljenog kapitala za 61, 33%, ali i visokog porasta kratkorocnih obaveza za 150%. Sopstveni kapital belezi rast od 3, 80%. - Zakljucci: - Preduzece je, u toku godine, imalo vrlo malo kapitalnih ulaganja (u osnovna sredstva). - Obrtna imovina (zalihe, potrazivanja i gotovina zbirno) porasla je za 78, 46%, ali su kratkorocne obaveze porasle za 150%, sto znaci da je doslo do opadanja likvidnosti, jer su kratkorocne obaveze vece u odnosu na obrtnu imovinu. - Sopstveni kapital je porastao za 3, 80%. Buduci da je dugorocna imovina porasla u znacajno manjem iznosu od dugorocnih obaveza, preduzece znacajan deo obrtnih sredstava pokriva iz dugorocnih izvora.

VERTIKALNA ANALIZA - VERTIKALNA ANALIZA STRUKTURNU ANALIZU BILANSA USPEHA. ODNOSI SE NA BILANSA STANJA I -U SLUCAJU BILANSA STANJA, UKUPNA AKTIVA OBELEZAVA SE SA 100%, A U BILANSU USPEHA POSLOVNI PRIHODI SE OBELEZAVAJU SA 100%, PA SE DRUGE POZICIJE USPOREDJUJU SA NJIM. - ZANIMAJU NAS PROMENE U STRUKTURI AKTIVE I PASIVE, ODNOSNO RASHODA I PRIHODA.

VERTIKALNA ANALIZA – BILANS STANJA U PROCENTIMA AKTIVA 2010. 2011. PASIVA OSNOVNA SREDSTVA 45, 45% 36, 36% AKCIJSKI KAPITAL (IVOS) - 4, 55% -3, 64% REZERVE MATERIJAL GOTOVI PROIZVODI NEDOVRSENA PROIZVODNJA 9, 09% 18, 18% 9, 70% 15, 15% OST. DUG. OBAVEZE 2, 27% 4, 55% 20, 45% 22, 73% HOV 4, 55% GOTOVINA 4, 55% 13, 62% UKUPNO: 100% KUPCI DUGOR. KREDITI DOBAVLJACI 100% UKUPNO: 2010. 2011. 45, 45% 30, 03% 2, 27% 2, 73% 25, 00% 18, 18% 9, 09% 21, 51% 18, 18% 30, 30%. 100%

VERTIKALNA ANALIZA - U 2011. godini doslo je do promene u strukturi aktive, jer su osnovna sredstva smanjila ucesce u aktivi sa 45% na 36%, a povecalo se ucesce obrtnih sredstava (najveci porast belezi gotovina). -U pasivi bilansa stanja, dolazi do opadanja relativnog ucesca sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu, dugorocni pozajmljeni kapital se zadrzava na istom nivou u strukturi, ali se znacajno povecava ucesće kratkoročno pozajmljenog kapitala sa 18, 8% na 30%.

BILANSNA PRAVILA FINANSIRANJA • HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA – STANDARDI ZA „ZDRAVE ODNOSE“ SREDSTAVA U AKTIVI I KAPITALA I OBAVEZA U PASIVI. • ZLATNO BANKARSKO PRAVILO - KRATKOROCNI IZVORI FINANSIRANJA KORISTE SE ZA ULAGANJA U OBRTNA SREDSTVA, A DUGOROCNI IZVORI ZA ULAGANJE U DUGOROČNA (OSNOVNA) SREDSTVA. Ako se kratkorocni izvori koriste prekomerno za dugorocna ulaganja nastupa insolventnost, a ako se dugorocni izvori koridste prekomerno za kratkorocna ulaganja nastupa nerentabilnost poslovanja. • BILANSNO PRAVILO U UZEM SMISLU- STALNA IMOVINA TREBA DA BUDE FINANSIRANA ISKLJUCIVO DUGOROČNIM KAPITALOM (SOPSTVENI + DUGOROCNI POZAJMLJENI), A OBRTNA IMOVINA KRATKOROCNIM IZVORIMA. • BILANSNO PRAVILO U SIREM SMISLU- STALNA IMOVINA I DEO TRAJNO VEZANE OBRTNE IMOVINE („GVOZDENE ZALIHE“) TREBA FINANSIRATI DUGOROCNIM KAPITALOM. Zbog teskoca u kvantifikovanju „gvozdenih zaliha“, koristi se iznos ukupnih zaliha. • PRAVILO FINANSIRANJA 1: 1 – ACID TEST- LIKVIDNA SREDSTVA (KRATKOROCNI PLASMANI, POTRAZIVANJA I GOTOVINA) BI TREBALO DA BUDU JEDNAKI IZNOSU KRATKOROCNIH OBAVEZA. Cilj je obezbedjenje likvidnosti. Pravilo nije garancija likvidnosti (npr. Veliki deo likvidnih sredstava cine potrazivanja koja se sporo naplacuju, a kratkorocne obaveze dospevaju u kratkom roku). • PRAVILO FINANSIRANJA 2: 1 –. PRAVILO ZAHTEVA DA OBRTNA SREDSTVA BUDU NAJMANJE DVA PUTA VECA OD VREDNOSTI KRATKOROCNIH OBAVEZA. Pravilo je odraz americke bankarske prakse. Cilj je obezbedjenje likvidnosti. Pravilo nije garancija likvidnosti (npr. Veliki deo obrtnih sredstava cine zalihe koje se sporo „obrcu“, odnosno pretvaraju u novac).

BILANSNA PRAVILA FINANSIRANJA • VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA – STANDARDI KOJI REGULISU ODNOSE U STRUKTURI IZVORA FINANSIRANJA (PASIVE). • PRAVILO ZA ODNOS SOPSTVENOG PREMA POZAJMLJENOM KAPITALU – PREMA JEDNOM BROJU AUTORA, TAJ ODNOS TREBA DA BUDE 2: 1 U KORIST SOPSTVENOG KAPITALA, A PREMA DRUGIMA ZAHTEVA SE JEDNAKOST SOPSTVENOG I POZAJMLJENOG KAPITALA. Ova pravila ne treba shvatiti previse kruto, jer ispunjenost zahteva zavisi od same situacije preduzeca ali i okruzenja. • PRAVILO ZA ODNOS REZERVI I NOMINALNOG (AKCIJSKOG) KAPITALA – OVAJ ODNOS SE, OBICNO, NORMIRA TAKO DA REZERVE BUDU JEDNAKE NAJMANJE ¼ NOMINALNOG (AKCIJSKOG) KAPITALA (25%). Sto je veci iznos rezervi prema nominalnom kapitalu, veca je sigurnost povrata ulozenog kapitala u slucaju likvidacije preduzeca. R • PRAVILO ZA ODNOS DUGOROCNOG I KRATKOROCNOG KAPITALA – OVO PRAVILO NIJE NORMIRANO. ODNOS JE ODREDJEN STRUKTUROM IMOVINE PREDUZECA. U TOM SMISLU, PREDUZECA SA VISOKIM UCESCEM STALNIH SREDSTAVA MORAJU OBEZBEDITI VISOKO UCESCE DUGOROČNOG KAPITALA U PASIVI. U tom slucaju, dugorocni kapital je znacajno veci od kratkorocnog. I obrnuto. Ovo pravilo izvodi se indirektno, u zavisnosti od strukture aktive.

BILANSNA PRAVILA FINANSIRANJA • BILANSNA PRAVILA FINANSIRANJA (i horizontalna i vertikalna), U TEHNICKOM SMISLU, IGRAJU ZNACAJNU ULOGU U RACIO ANALIZI, ODNOSNO OLAKSAVAJU TUMACENJE POJEDINIH KOEFICIJENATA. • PRAKTICNI ZNACAJ PRAVILA • A) Svaki privredni subjekt unapred zna kako da oblikuje strukturu izvora i kako da postavi relacije između pojedinih delova sredstava i izvora, što mu sa aspekta finansiranja obećava sigurnost, nezavisnost, rentabilnost i likvidnost • B) U finansijskoj analizi pravila finansiranja imaju ulogu normale, što znači da se stvarno stanje upoređuje sa normalom i tako utvrđuje odstupanje od normale • C) Pri oceni kreditne sposobnosti budućeg dužnika od strane budućeg poverioca, pravila finansiranja imaju ulogu kriterijuma čije zadovoljenje uslovljava da se budući dužnik kvalifikuje kao kreditno sposoban

RACIO ANALIZA – NAJVAZNIJI INSTRUMENT FINANSIJSKE ANALIZE - RACIO PREDSTAVLJA ODNOS JEDNE VELICINE PREMA NEKOJ DRUGOJ VELICINI. - RACIO ANALIZA BAVI SE ISTRAZIVANJEM I ISKAZIVANJEM RELEVANTNIH ODNOSA IZMEDJU BILANSNIH I FINANSIJSKIH KATEGORIJA KAKO BI SE SAGLEDAO I OCENIO FINANSIJSKI POLOZAJ I RENTABILNOST PREDUZECA. - CILJ ANALIZE JE PREDVIDETI BUDUCNOST, NA OSNOVU SAGLEDAVANJA PROSLOSTI I SADASNJOSTI.

RACIO ANALIZA – NAJVAZNIJI INSTRUMENT FINANSIJSKE ANALIZE - KAKO BI MOGLI UPOREDITI DOBIJENE REZULTATE RACIO ANALIZE, NEOPHODNO JE UPOREDITI IH SA STANDARDIMA. - - podaci prethodnog perioda - planirane velicine racio brojeva - granski prosek ili podaci izabrane grupe preduzeca - lider u grani - mentalni standardi (iskustvo) - standardi predvidjeni bilansnim pravilima finansiranja - Racio brojevi moraju se ocenjivati kako u vremenu, tako i prostorno.

KLASIFIKACIJA RACIO BROJEVA - POKAZATELJI LIKVIDNOSTI - POKAZATELJI AKTIVNOSTI - POKAZATELJI STRUKTURE FINANSIRANJA - POKAZATELJI RENTABILNOSTI - POKAZATELJI TRZISNE VREDNOSTI

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI • LIKVIDNOST PREDUZECA JE SPOSOBNOST PREDUZECA DA MOŽE ODOGOVORITI NA OBAVEZE KOJE DOSPEVAJU U KRATKOM ROKU. • POKAZATELJI: • A) RACIO OPŠTE LIKVIDNOSTI • B) RACIO REDUCIRANE LIKVIDNOSTI • C) RACIO NOVČANE LIKVIDNOSTI • D) NETO OBRTNI FOND

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI •

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI • NETO OBRTNI FOND • Neto obrtni fond ne predstavlja racio broj. Radi se o apsolutnom iznosu. • S aspekta imovine – razlika obrtne imovine i kratkoročnih obaveza. KOLIKO JE OBRTNE IMOVINE FINANSIRANO IZ DUGOROČNIH IZVORA. • S aspekta kapitala – razlika dugoročnog kapitala i stalne imovine. KOLIKA JE VREDNOST DUGOROČNIH IZVORA ZA FINANSIRANJE OBRTNE IMOVINE. • • NOF 10 = OBR. SR. – KRATK. OBAVEZE NOF 10 = 130. 000 – 40. 000 = 90. 000 NOF 11 = DUGOR. IZVORI – OSN. SR. NOF 11 = 230. 000 – 98. 000 = 132. 000 • Zaključci: • Dolazi do porasta kako likvidnosti, tako i solventnosti. • Iako je racio opšte likvidnosti opao (sa 3, 25 na 2, 32), NOF je porastao. Finansijska struktura preduzeca jaca, jer je porast NOF-a (za 42. 000) veci od porasta zaliha ( za 32. 000). • NOF se koristi kao dopuna u analizi racia opšte likvidnosti.

POKAZATELJI AKTIVNOSTI - POKAZATELJI AKTIVNOSTI MERE EFIKASNOST PREDUZECA. - SPOSOBNOST PREDUZEĆA DA SA ŠTO MANJIM ULAGANJIMA OSTVARI STO VECI OBIM AKTIVNOSTI. - POKAZATELJI: - A) KOEFICIJENT OBRTA KUPACA - B) KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAČA - C) KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA - D) KOEFICIJENT OBRTA SOPSTVENIH SREDSTAVA - E) KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH SREDSTAVA

POKAZATELJI AKTIVNOSTI •

POKAZATELJI STRUKTURE FINANSIRANJA Pokazatelji strukture finansiranja (imovine) sagledavaju se na bazi informacija bilansa stanja (pasive) ali i bilansa uspeha (neki pod pokazatelja). Ukupni kapital se može podeliti na: sopstveni i tudji (pozajmljeni) po vlasnistvu (pripadnosti) i na dugoročni i kratkoročni, po roku dospeća. Na bazi strukture finansiranja imovine dobijamo odgovor na dva pitanja: a) b) Kako preduzece finansira sredstva Da li preduzece odgovara obavezama po osnovu angažovanih sredstava.

POKAZATELJI STRUKTURE FINANSIRANJA •

POKAZATELJI RENTABILNOSTI - RENTABILNOST JE EKONOMSKI PRINCIP KOJI ZAHTEVA DA PREDUZECE, UZ STO NIŽA ULAGANJA (ILI ZA DATI NIVO ULAGANJA) TREBA DA TEŽI OSTVARENJU ŠTO VEĆEG POSLOVNOG I NETO DOBITKA. - POKAZATELJI: - A) PARCIJALNI – STOPA POSLOVNOG DOBITKA I STOPA NETO DOBITKA - B) GLOBALNI – STOPA PRINOSA NA UKUPNI KAPITAL I STOPA PRINOSA NA SOPSTVENI KAPITAL

POKAZATELJI RENTABILNOSTI •

POKAZATELJI RENTABILNOSTI -VAŽAN ZAKLJUČAK: - Buduci da je stopa prinosa na sopstveni kapital niza u odnosu na stopu prinosa na ukupni kapital, na iznos neto dobitka deluje negativni finansijski leveridz. U isto vreme kamatna stopa visa je u odnosu na stopu prinosa na ukupni kapital. . . Preduzece mora da poveca ucesce sopstvenog kapitala, prezaduzeno je. . Takva situacija posledica je i visokih ostalih rashoda. . - Vazi i obrnuta situacija.

POKAZATELJI TRZISNE VREDNOSTI -Ovi pokazatelji su karakteristični za preduzeca organizovana u formi AD. -Pokazatelji koriste informacije sa trzista kapitala (berzi) -Pokazuju prinosnu snagu kompanije i efekat prinosa na same vlasnike(kroz dividendu ili porast TC akcija).

POKAZATELJI TRZISNE VREDNOSTI •

KORISNICI RACIO ANALIZE -1. MENADZMENT -2. KREDITORI -3. OSTALI KORISNICI

OGRANICENJA RACIO ANALIZE - 1. Ne postoje opštevažeci standardi i uvek objektivni standardi - 2. Razlika u racunovodstvenoj praksi razlicitih preduzeca narusava mogunocst poredjenja - 3. Tesko je izolovati efekte inflacije zbog principa istorijskog troska - 4. Sezonska i ciklicna kretanja mogu uticati na valjanost racio brojeva - 5. staticnost bilansa stanja, u momentu izrade racio brojevi mogu drasticno biti povoljniji u odnosu na situaciju koja moze da nastupi vec sledeceg dana - 6. da li je odredjeni racio „dobar ili los“ ne zavisi iskljucivo od standarda vec i od vrste delatnosti preduzeca i vrste samog preduzeca.