FINANSIJSKA ANALIZA PREDUZEA Pojam i predmet finansijske analize

FINANSIJSKA ANALIZA PREDUZEĆA

- Pojam i predmet finansijske analize - Ciljevi finansijske analize Vrste finansijske analize Pretpostavke finansijske analize - - Formalne pretpostavke fin. analize Materijalne pretpostavke fin. analize Racio analiza - Pokazatelji likvidnosti, aktivnosti, finansijske strukture, rentabilnosti, tržišne vrednosti

Pojam i predmet analize § Pojam analiza potiče od grčke reči "analysis" koja označava raščlanjavanje, rasklapanje ili rastavljanje nekog složenog objekta na njegove konstitutivne elemente. § Pri tome, ovaj pojam se jednako koristi u prirodnim i društvenim naukama u istom smislu - označava postupak dekomponovanja neke celine na sastavne delove u cilju upoznavanja njene strukture ili sastava. § Nakon raščlanjivanja celine na delove, uobičajno je da sledi detaljno istraživanje radi identifikovanja odnosa između konstitutivnih elemenata celine.

§ 1) Šire tumačenje pojma analiza nameće potrebu isticanja dva osnovna postupka, to su: postupak raščlanjivanja čiji je cilj identifikovanje konstitutivnih delova analiziranog objekta, a koji čini tzv. kvalitativni aspekt analize, i 2) postupak komparacije ili upoređivanja čiji je cilj utvrđivanje odnosa ili relacija između identifikovanih konstitutivnih delova analiziranog objekta, a koji čini tzv. kvantitativni aspekt analize.

§ Osnovni smisao svake analize sastoji se u tome da se na bazi utvrđenog kvaliteta i kvantiteta analiziranog objekta pruže informacije o njegovom bonitetu ili trendu razvoja. § Takve informacije predstavljaju polaznu osnovu za preduzimanje određenih korektivnih akcija usmerenih na popravljanje boniteta i trenda razvoja analiziranog objekta. § Navedeni zaključak odnosi se na svaku analizu, pa samim tim i na finansijsku.

§ Da bi se razumela suština finansijske analize neophodno je, pre svega, pravilno definisati pojam i predmetnu problematiku finansijske analize, kao i osnovne konstitutivne elemente finansijske analize. § Analogno tome, najpre treba reći da je za uspešno upravljanje finansijskim sistemom u preduzeću neophodna i aktivnost analize finansijskog poslovanja ili tzv. finansijska analiza. § Pri tome, kao što je finansijsko planiranje deo integralnog planiranja, a finansijska kontrola deo integralne kontrolne funkcije, tako je i finansijska analiza sastavni deo kompleksne poslovne analize preduzeća.

§ Da bi se uspešno mogao definisati pravi predmet finansijske analize neophodno je imati u vidu sledeće činjenice: (a) Finansijska analiza omogućava da se izgrađuju i afirmišu osnovne smernice finansijske politike preduzeća; (b) Finansijska analiza služi upravljanju finansijskim poslovanjem preduzeća; (c) Finansijska analiza je permanentno povezana sa finansijskom politikom preduzeća; (d) Finansijska analiza obezbeđuje relevantne informacije za potrebe menadžmenta preduzeća u cilju donošenja poslovnih odluka, iz čega proizilazi direktna veza finansijske analize sa finansijskom politikom.

§ Opredeljujući se za likvidnost kao polaznu tačku finansijske analize i držeći se ujedno opšteg principa da između likvidnosti i ostalih elemenata finansijskog sistema preduzeća vladaju odnosi uzajamnog uticaja i međusobne korelacije - proizilazi da se predmet finansijske analize može oblikovati i ispuniti sledećim sadržajem: 1. Analiza likvidnosti u širem i užem smislu, u cilju uspostavljanja dinamičke ravnoteže na relaciji: naplata potraživanja - priliv novčanih sredstava - isplata dospelih obaveza; 2. Analiza odnosa između finansijskog rezultata, prihoda i rashoda u cilju uspostavljanja dinamičke ravnoteže na relaciji: prihodi - rashodi - finansijski rezultat;

3. Analiza odnosa između poslovnog zadatka i sredstava, kao i između sredstava i izvora sredstava u cilju uspostavljanja dinamičke ravnoteže na relaciji: zadatak potrebna sredstva - odgovarajući izvori; 4. Analiza odnosa između finansijske politike i drugih segmenata poslovne politike u skladu sa dijalektičkosistemskim principom da se ni jedna kategorija, pa ni finansijska politika ne sme analizirati sama za sebe, već samo u povezanosti sa drugim međusobno zavisnim kategorijama.

§ Prethodno navedena četiri osnovna segmenta istraživanja predstavljaju predmet finansijske analize i oni se u skladu sa specifičnostima metodologije finansijske analize inverzno poklapaju sa osnovnim zahtevima i postavkama finansijske politike preduzeća. § Treba istaći da je ravnoteža likvidnosti uslovljena ravnotežom prihoda i rashoda, a isto tako i ravnotežom između zadataka i sredstava i između sredstava i izvora sredstava. Na osnovu ove postavke proizilaze dva zaključka koji su značajni za orentaciju istraživanja u finansijskoj analizi, to su:

1. § Ravnoteža likvidnosti predstavlja najvidljiviji i ujedno najmobilniji sloj finansijske ravnoteže preduzeća, ispod kojeg se rađaju ostali slojevi finansijske ravnoteže koji su dublje usađeni i koji su manje vidljivi i ujedno manje mobilni. Međutim, oni se sa ravnotežom likvidnosti nalaze u bližoj ili daljoj kauzalnoj povezanosti i uzajamnoj međuzavisnosti. Stoga, likvidnost treba uvek gledati u tesnoj povezanosti sa drugim segmentima (zonama) ili slojevima finansijske ravnoteže. Pri tome, poremećaji u bilo kojem sloju finansijske ravnoteže prete da ugroze i druge slojeve finansijske ravnoteže, pa ih treba u finansijskoj analizi obavezno tretirati u njihovom međusobnom jedinstvu.

2. U finansijskoj analizi treba stalno ispitivati i ocenjivati faktore i okolnosti koje mogu izazvati finansijsku neravnotežu na bilo kojoj liniji finansijskih procesa. Pri tome, glavni oslonac u takvim ispitivanjima jeste finansijski plan koji treba da bude dinamički projektovan. § Na osnovu do sada izloženog, nesumnjivo bi se moglo zaključiti da ravnoteža u finansijama podrazumeva, pre svega, stalno i realno planiranje u cilju dinamičke optimizacije finansijskog sistema preduzeća.

§ Kriterijumi koji determišu postojanje više vrsta finansijske analize: 1. Korisnici finansijske analize; 2. Metode finansijske analize; 3. Obuhvatnost finansijske analize; 4. Predmet finansijske analize; 5. Vremenska obuhvatnost analize; 6. Način pripreme analize; 7. Instrumenti finansijske analize.

1. Prema korisnicima finansijske analize razlikujemo internu i eksternu finansijsku analizu. 2. Prema metodama finansijske analize – razlikujemo kvalitativnu analizu (raščlanjavanje) i kvantitativnu analizu (merenje). 3. Prema obuhvatnosti finansijske analize razlikujemo kompleksnu i parcijalnu finansijsku analizu.

4. Prema predmetu finansijske analize razlikujemo analizu bilansa stanja (finansijskog statusa) i analizu bilansa uspeha (rezultata). 5. Prema vremenskoj obuhvatnosti finansijske analize - razlikujemo statičku analizu (analizu stanja) i dinamičku analizu (analizu razvoja). 6. Prema načinu pripreme finansijske analize razlikujemo analize prikazane u brojevima, tabelama i u formi grafikona.

7. Prema instrumentima finansijske analize razlikujemo nekoliko vrsta finansijske analize, to su: (a) vizuelna finansijska analiza, (b) finansijska analiza pomoću računa pokrića, (c) racio analiza, (d) analiza neto obrtnog fonda, (e) cash flow analiza, i (f) funds flow analiza.