FEBRILNE KONVULZIJE Zdravstena njega u pedijatriji PROFESOR DR

FEBRILNE KONVULZIJE Zdravstena njega u pedijatriji PROFESOR: DR JADRANKA ĐURANOVIĆ-MILIČIĆ

FEBRILNE KONVULZIJE To su cerebralni napadi koji se javljaju u visokoj temperaturi kod dece kod kojih temperatura nije uzrokovana akutnom intrakranijalnom infekcijom. Cerebralni napadi su nagli, prolazni, motorički, psihički, senzorni, vegetativni simptomi kao posledica prolazne disfunkcije mozga. FK označavaju konvulzivne napade udružene sa povišenom temperaturom kod dece uzrasta od 6 meseci do 5 godina, a u odsustvu intrakranijalne infekcije, neuroloških abnormalnosti ili nekog drugog poznatog uzroka. Najčešće se javljaju od prvog, trećeg i šestog meseca, do pete ili šeste godine života.

Uzrok FV Uzrok febrilnih konvulzija se još uvek ne zna. Genetski faktori imaju značajnu ulogu. Nasleđuju se, najverovatnije, autozomno dominantno ili poligenetski.

Klinička slika febrilnih konvulzija ima veoma dramatičnu kliničku sliku: uplakana majka, usplahiren otac i dete sa toničko-kloničkim grčevima. FK se najčešće ispoljavaju kao tzv. generalizovani ili veliki napad u kojem dete okrene i ukoči očne jabučice u jednu stranu, izgubi svest i trza ručicama i nožicama, najčešće uz krkljanje i plavilo oko usana. U takvim napadima česte su duže pauze u kojima dete ne diše (tzv. apnoje) pa uplašeni roditelji pomisle da dete umire.

Febrilne konvulzije se ponavljaju kod 30 -40% dece. Najčešće se javljaju za vreme iznenadnog i brzog porasta telesne temperature, obično iznad 38, 5 -39, 5℃. Manifestuju se različito; najčešće je to podrhtavanje i grčenje celog tela (toničko-kloničke kontrakcije skeletne muskulature), ili samo kao grčenje (tonične), ili samo podrhtavanje (kloničke). Mogu da se ispolje kao iznenadna mlitavost deteta (atonične), napad trnjenja i bola (senzorni napad), zatim kao napad lučenja pljuvačke, povraćanja i preznojavanja (vegetativni napad) ili čak u obliku apsansa (mali napad).

Podela febrilnih konvulzija Tipične ili jednostavne konvulzije, znatno češće, kratkog trajanja i generalizovane, tzv. veliki napad. Klinički oporavak je brz i potpun. Neurološki status nakon konvulzija je normalan. Javljaju se u uzrastu od šest meseci do 4. godine. Javljaju se uz visoku temperaturu >38°C, jedan do dva puta u životu. Obično u familliji nema obolelih od epilepsije.

Atipične ili komplikovane konvulzije, javljaju se pre šestog meseca i posle pete godine života Javljaju se kod niže temperature (ispod 38°C), traju duže od 15 minuta, nakon njih se javlja Toddova paraliza. Ponavljaju se više puta u toku te febrilnosti, a javljaju se i kasnije. Dete ima neurološke i razvojne poremećaje. U familiji ima obolelih od epilepsije.

Dijagnoza Za postavljanje dijagnoze je osim anamneze, potreban detaljan neurološki pregled, laboratorijske analize, lumbalna punkcija, ako se sumnja na infekciju centralnog nervnog sistema i EEG.

Lečenje Dete u napadu treba položiti na bok ili pažljivo na trbuh da ne dođe do zapadanja jezika. Nije potrebno da se detetu silom otvaraju usta, što roditelji obično rade iz straha da se dete ne uguši. Od lekova se najčešće koristi Diazepam. Ako se da intravenski, polako 0, 2 mg/kg, deluje gotovo trenutno. Često se u toku napada ne može dati intravenski, i u tom slučaju se daje u vidu klizme, kada prekida napad za 10 minuta. Može se dati i fenobarbiton intramuskularno. Zatim se preduzimaju mere za snižavanje temperature, nadoknađuje se tečnost i leči osnovna bolest, koja je izazvala febrilno stanje.

Prognoza febrilnih konvulzija Prognoza jednostavnih konvulzija je dobra. Samo kod malog broja dece (do 5%) sa složenim febrilnim konvulzijama javlja se kasnije epilepsija. Epileptični status vremenski traje dovoljno dugo ili se dovoljno učestalo ponavlja, tako da dovodi do održavanja dugotrajnog konvulzivnog napada. Generalizovani konvulzivni status se definiše kao epileptični napad koji traje 30 ili više minuta, ili kao više napada u trajanju od 30 ili više minuta koji se ponavljaju u kratkim vremenskim intervalima, tokom kojih bolesnik ne dolazi svesti.

Najčešća forma epileptičnog statusa je tonično-klonični status i javlja se u 1 -5% obolelih od epilepsije. Učestalost febrilnog epileptičkog statusa među decom sa febrilnim konvulzijama iznosi oko 5%. Tonično-klonični epileptični status ima visoku stopu smrtnosti koja dostiže do 10%. Do smrtnog ishoda dolazi zbog komplikacija izazvanih konvulzijama, kao što su opstrukcija disajnih puteva nastala usled aspiracije povraćenog sadržaja, predoziranja lekovima ili zbog osnovne bolesti usled koje se javio epileptični status. Približno 2/3 dece koja su doživela epileptični status u trajanju dužem od 60 minuta imaće ireverzibilna neurološka oštećenja.

U lečenju febrilnih konvulzija potrebno je prvo smiriti napad, a zatim dete uputiti u bolnicu. Pri tome svakako poštovati osnovne ciljeve reanimacije: održavanje vitalnih funkcija po sistemu ABCD. Prekidanje napada konvulzija treba započeti pre ili u toku transporta do bolnice primenom Diazepama u dozi 0, 5 mg/kg rektalno ili Midazolom 0, 15 -0, 2 mg/kg i. m. Ukoliko konvulzije ne prestanu, ista doza se ponavlja nakon 5 minuta.

HVALA NA PAŽNJI!