etvrta gimnazija u Beogradu OTROVNE PEURKE Stoi Ana

Četvrta gimnazija u Beogradu OTROVNE PEČURKE Stošić Ana IV-2 Mentor: Milka Kostić, prof. hemije Školska 2014/2015. godina

UVOD � U prošlosti su se trovanja pečurkama dešavala u sezoni branja, naročito leti i u jesen i to u kišnim periodima. U današnje vreme, zbog čuvanja u zamrzivačima, mogu se javiti u bilo koje doba godine. � Toksičnost, koja se ispoljava ako pojedemo otrovnu pečurku, zavisi od vrste pečurke, njene starosti (zrelosti), unete količine, načina pripreme ali i od osobina organizma.

UVOD � Broj različitih vrsta šumskih pečuraka i njihovih toksina, je veliki. Toksini se često ne mogu laboratorijski lako dokazati. Zbog toga se u praksi za postavljanje dijagnoze trovanja pečurkama uglavnom ne koriste analize kojima se dokazuju toksini u organizmu otrovanog, već se na osnovu određenih simptoma zaključuje o tome koje su pečurke u pitanju i kako lečiti pacijenta. Koristi se tkzv. klinička klasifikacija u određene toksične sindrome.

AMANITINSKI SINDROM je smrtonosno trovanje izazvano, najčešće, pečurkama iz roda Amanita � Amanita phalloides (zelena pupavka) � Svake godine kod nas umre preko 10 osoba zbog trovanja ovim pečurkama. Nakon obroka, u kome je ova pečurka, latetni (asimptomatski) period iznosi 6 -24 h. Tada se javljaju povraćanje, dijareja i bolovi u stomaku (dejstvo otrova faloidina). Zatim nastaje kratkotrajno poboljšanje. Trovanje dovodi do oštećenje jetre, bubrega i mozga (amanitini; α amanitin)

AMANITINSKI SINDROM nastaje od najotrovnija pečurka -zelene pupavke. Ona raste širom Evrope, uključujući i Srbiju. Zelena pupavka sadrži tri grupe otrova: Amanita phalloides (zelena pupavka) Amanita virosa (smrtonosni anđeo) � Amatoksine � Falotoksine � Virotoksine Koncentracija i odnos ovih otrova u pojedinim pečurkama zavisi od : - njene starosti (kod mladih ih ima manje) i - regiona u kome rastu.

Amanitinski sindrom Alfa-amanitin je najznačajniji toksin. Po hemijskoj strukturi spada u ciklične polipeptide Ovaj otrov deluje kao inhibitor sinteze RNK polimeraze, što dovodi do smrti ćelije. Nalazi se i u drugim pečurkama iz roda Amanita, kao što su A. virosa i A. bisporigera, i u vrstama Galerina marginata i Conocybe filaris Falotoksini i virotoksini su takođe ciklični polipeptidi, ali su u Galerina marginata manjoj meri značajni za kliničku sliku trovanja � Alfa amanitin Conocybe filaris

GIROMITRINSKI SINDROM Izazivaju pečurke iz roda Gyromitra. Posle 5 -12 h od obroka dolazi do: � povraćanja, � dijareje grčeva, kome, hemolize , oštećenja jetre i bubrega. Smrtnost je 15 -40% slučajeva. Giromitrin je nestabilan i u organizmu hidrolizuje u toksičniji monometilhidrazin Ako se ove pečurke kuvaju u puno vode, bez poklapanja, i ta voda baci, mogu da se jedu jer je toksin rastvorljiv i isparljiv. � � � Gyromitra esculenta Gyromitra infula � Giromitrin (C 4 H 8 N 2 O) Monometilhidrazin (C 6 N 2)

Muskarinski sindrom Simptomi počinju 15 do 30 min nakon obroka. Inocybe geophylla Tada se može javiti: povraćanje, proliv, usporen rad srca, pad krvnog pritiska, pojačano lučenje pljuvačke, sužene zenice (mioza), pojačano lučenje suza. Smrtnost je oko 5%. Izazivaju ga pečurke: Inocybe species, Clitocybe dealbata, Omphalatus species i pojedine vrste Boletus-a. Najvažniji otrov je muskarin koji je po hemijskoj strukturi kvaternarni amin Clitocybe dealbata Omphalotus illudens (C 9 H 20 NO 2)+

Antiholinergički (muscimolski) sindrom Amanita muscaria Posle 1 -2 h od obroka koji sadrži ovu javlje se psihička uznemirenost, delirijum, halucinacije, povraćanje, dijareja, proširene zenice, suva topla koža Smrtni slučajevi su retki. Najznačajniji otrovi ovih pečurki su muscimol i ibotenska kiselina. Ovi toksini se nalaze u : Amanita muscaria, A. pantherina, A. gemmata, Amanita multisquamosa, A. cothurnata), A. frostiana, A. crenulata, A. strobiliformus, Tricholoma muscarium. Amanita pantherina Tricholoma muscarium Muscimol (C 4 H 6 N 2 O 2) Ibotenska kiselina (C 5 H 6 N 2 O 4)

Orelaninski sindrom Cortinarius rubellus Cortinarius orellanus Ovaj sindrom je interesantan jer se trovanje može ispoljiti tek nakon više dana od obroka (od 2 do 20, prosečno oko 5 dana). Simptomi trovanja su: mučnina, povraćanje, učestalo mokrenje, glavobolja, poremećaji funkcije bubrega Pečurke: Cortinarius orellanus, C. rubellus (=C. orellanoides, C. speciosissimus, C. rainierensis), and C. gentilis. C. splendens, C. atrovirens, and C. venenosus Toksin orelanin je bipiridin dioksid čiji je stabilniji tautomerni oblik amin oksid Orellanin C 10 H 8 N 2 O 6

Koprinski sindrom Coprinus atramentarius Simptomi trovanja se javljaju od 2 do 72 h ukoliko se unese alkohol. Tada se javljaju: povraćanje, dijareja, ubrzan rad srca, trnjenje i žmarci u rukama i nogama, osećaj vreline, pojačano lučenje pljuvačke, glavobolja Smrtni slučajevi su retki. Pečurke: koje sadrže toksin koprin su: Coprinopsis atramentaria (=Coprinus atramentarius), C. insignis, C. quadrifidus, C. variegatus. Ukoliko se konzumira alkohol, dolazi do stvaranja acetaldehida koji ne može da se transformiše pa dolazi do trovanja. Koprin (C 8 H 14 N 2 O 4)

koprin glutaminska kiselina + 1 -aminociklopropanol

� Psilocybe stuntzii Psilocybe cyanescens Psilocibinski sindrom Simptomi trovanja se javljaju posle 15 do 30 min. Javljaju se halucinacije koje traju nekoliko sati u vidu poremećaja percepcije vremena “Gljive ludare” sadrže toksine koji su derivati indola (psilocibin, psilocin i drugi). Otkriveno je oko 20 vrsta ovih gljiva. Ovoj vrsti pripadaju: Psilocybe cyanescens, P. stuntzii, P. cubensis, P. semilanceata, Panaeolous species Gymnopilus species, Mycena, Pluteus, Conocybe, Inocybe. Psilocibin (C 12 H 17 N 2 O 4 P) Psilocin (C 12 H 16 N 2 O)

Gastrointestinalni sindrom Agaricus xantoderma Hebeloma crustiliniforme Najčešća trovanja potiču od pečurki: Agaricus xantoderma, A. Placomyces, rod Entoloma, Hebeloma, Hygrocybe, Lactarius. One sadrže različite toksine. Simptomi trovanja : � mučnina, � gađenje, � povraćanje, � bolovi u trbuhu se javljaju već posle 20 min. do 4 h od obroka.

ZAKLJUČAK Pojedine vrste šumskih pečuraka dovode do teških trovanja. Neka mogu biti smrtonosna. Najopasnije su pečurke iz roda Amanita, a naročito je toksična zelena pupavka (smrtnost iznosi 10 -50%). Svako trovanje gljivama zahteva pravovremenu dijagnostiku, identifikaciju toksičnog sindroma i odgovarajući tretman.

VEOMA VAŽNO ! ! ! Ukoliko iz bilo kog razloga sumnjate da bi se moglo raditi o trovanju pečurkama koje sadrže amanitin, NE ČEKAJTE da se pojave simptomi. Ne postoji antidot za trovanje amanitinom i najveća nada za otrovane je da brzo stignu u bolnicu gde se, adekvatnim merama, toksin može ukloniti pre nego što se u potpunosti apsorbuje i veže za ciljne ćelije u organizmu.