EMOCIJE VI Oseanja besa tuge i radosti Kako

EMOCIJE VI Osećanja besa, tuge i radosti

Kako se manifestuje emocija besa/ljutnje i koju funkciju ona ima?

LJUTNJA/BES Osećanje koje doživljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaša na način koji ugrožava neku našu vrednost. ► Ljutnja, na komunikacionom planu, predstavlja zahtev za promenom ponašanja druge osobe. Ponašanje koje proističe iz osećanja ljutnje je agresivnost. ► Agresivno ponašanje čine neverbalni i verbalni signali, kao i fizički napad.

LJUTNJA/BES ► Neverbalni signali: mrštenje, krivljenje usta, stezanje vilice, odmahivanje, glavom, ispravljanje leđa, stezanje pesnica, ukrućivanje tela, stezanje pesnica. . . ► Postoje i neverbalni signali koji odražavaju pokušaj da se suzbije intenzitet ljutnje ili zaustavi napad: stiskanje usta, izbegavanje gledanja objekta, prestanak govora, povećanje telesne distane prema objektu, itd.

LJUTNJA/BES U ljutnji jačina glasa varira u odnosu na normalan intenzitet, bilo da se pojačava, bilo da se smanjuje, ali u oba slučaja drugome prenosi poruku o opasnosti. ► Fizički napad koji proizlazi iz ljutnje, treba razlikovati od nasilja koje proizlazi iz mržnje. ► ► Napad ljutite ili besne osobe je usmeren na promenu ponašanja druge osobe, a ne na njeno biće. Kada se postigne promena u ponašanju, ljutnja slabi, a agresivno ponašanje se gasi. ► Mržnja, s druge strane, ima za cilj da druga osoba pati, da bude uništena, tako da fizička destruktivnost ne prestaje kad drugi promeni svoje ponašanje.

LJUTNJA/BES ► Kada osoba proceni da bi direktno izražavanje ljutnje i agresivnosti bilo neprihvatljivo, svoje osećanje ona može da izrazi na pasivan način, indirektno – ćutanjem, izbegavanjem, sabotažom zajedničkih aktivnosti, zaboravljanjem, odlaganjem. . . ► Osoba može da usmeri svoju ljutnju na druge ljude, ali i na sebe samu, kada proceni da je svojim ponašanjem sebi ili drugim dragim osobama nanela štetu.

EFIKASNO I NEEFIKASNO IZRAŽAVANJE LJUTNJE ► Neefikasno izražavanje ne vodi promeni ponašanja druge osobe, već naprotiv, često pogoršava konflikt. Principi efikasnog verbalnog izražavanja ljutnje: - verbalna poruka uvek mora biti upućena na ponašanje druge osobe, a ne na njeno biće (» smeta mi kada razbacaš stvari po celom stanu « umesto » neuredan si, aljkav i nemaran «); ► - poruka mora biti jasno određena i razumljiva osobi kojoj je upućena (» Razbesnim se kada dođem umorna s posla i zateknem nered u kući « umesto » Na šta to liči, dokle ćete me tretirati kao magarca u ovoj kući «) ►

EFIKASNO I NEEFIKASNO IZRAŽAVANJE LJUTNJE - pored ponašanja koje izaziva ljutnju, potrebno je označiti ono ponašanje u kojem drugi treba da se angažuje (» Kada odlučiš da se vratiš kući ujutru, obavesti me telefonom, da se ne brinem « umesto » Izludeću od brige «) ► ► - svoje utiske i pretpostake treba prikazati kao takve, a ne kao činjenice o ponašanju druge osobe (» Čini mi se da tebi nije stalo da se angažuješ na ovom projektu « umesto » Tebe baš boli uvo za naš projekat «) - Poruka treba da je dovoljno snažna da kod drugog izazove minimalnu neprijatnost potrebnu za promenu ponašanja. Ipak, ako je poruka preterano snažna, drugi će se naljutiti zbog nepravedno snažne poruke i malo je verovatno da će promeniti ponašanje.

1. Setite se neke situacije u kojoj ste imali osećanje besa/ljutnje 2. izrazite svoj bes/ljutnju na efikasan način upotrebom principa efikasnog izražavanja ljutnje/besa

Miša ima 3 godine i ljut je. . . veoma ljut. Crven u licu od plača, on je besan jer mu je drug polomio igračku. Šta ćete Vi učiniti?

Odgovori na dečiji problem 1. Naređivanje, nalaganje, komandovanje 7. Hvaljenje, saglašavanje 2. Upozoravanje, opominjanje, kažnjavanje 8. Ismejavanje, posramljivanje 3. Prigovaranje, moralisanje, pridikovanje 9. Interpretiranje, analiziranje, postavljanje dijagnoza 4. Savetovanje, davanje gotovih predloga i rešenja 10. Umirivanje, saučestvovanje u jadima 5. Prigovaranje, podučavanje, navođenje logičkih argumenata 11. Ispitivanje, zapitkivanje 6. Optuživanje, kritikovanje, okrivljavanje 12. Odvlačenje deteta od problema

Ohrabrujem dete da to zaboravi – nije velika stvar. . . Kupićemo novu igračku ► Odbijanje emocija, njihovo minimiziranje i skretanje pažnje na nešto drugo Posledice: Deca počinju da zanemaruju ili da se plaše svojih emocija Deca počinju da zanemaruju ili da se plaše tuđih emocija

Pretvaram se da se ništa nije desilo i nadam se da će proći “Neka ide kako ide” ili “Laissez faire”: dopuštenje detetu da ispolji osećanja, ali se dete ne uči da reguliše svoje emocije Posledice: Dete proživljava emocije, ali ih ne razume i ne ume da ih reguliše

Govorim mu da nije u redu da se ljuti – ne treba da bude ljut na svog druga Osuđivanje emocija: “Ne treba da se osećaš na taj način”, roditelji misle da su negativne emocije način da se postigne cilj, da treba kontrolisati emocije Posledice: U detetu raste uverenje da nešto nije u redu sa njim, oseća se usamljeno, gubi samopoštovanje, Ima teškoće da reguliše emocije i rešava probleme

Pokazujem detetu da saosećam sa njim i razgovaram sa njim Emocionalno podučavanje: Saosećati i voditi ► Pet koraka: 1. Biti svestan dečjih emocija 2. Shvatati emocionalne trenutke kao “magične” i kao priliku za intimnost i podučavanje 3. Slušati sa saosećanjem i odobriti osećanja deteta 4. Pomoći detetu da rečima označi emocije 5. Pomoći detetu da reši problem uz postavljanje granica Posledice: deca bolje regulišu svoje negativne emocije, imaju bolje odnose sa vršnjacima, uspešnija su u školi, manje oboljevaju od infektivnih bolesti ►

Budite strpljivi ► Budite iskreni ► Izbegavajte preterani kriticizam, ponižavajuće komentare ili ismevanje ► Izbegavajte da detetu dajete imena koja ga etiketiraju: lenj, sebičan, nerazuman. . . ► Pohvalite male uspehe deteta da biste mu podsticali samopouzdanje ► Budite svesni fizičkih i emocionalnih potreba svog deteta ► Izbegavajte da se udružite sa “neprijateljem” kada se dete oseća povređenim ► Osnažite dete dajući mu izbore i poštujući njegove želje ►

RADOST ► Radost se oseća kada procenjujemo da smo zadovoljili neku od svojih najvažnijih želja, odnosno da je snažno afirmisana neka od naših najviših vrednosti. Osećanje radosti stabilizuje i utvrđuje ono ponašanje koje je dovelo do ostvarenja želje. Radost se može izražavati ritualizovano i pretvoriti u veselje i slavlje, kada se radost deli sa bliskim ljudima. ► Osećanje radosti i sreće ljudi pokušavaju da ostvare ne samo ostvarivanjem postavljenih ciljeva i želja, nego ponekad i na načine koji nemaju uporište u realnom životu. ► Npr. korištenjem sredstava koja direktno stimulišu mozak i stvaraju osećanje snažnog zadovoljstva ili razvijajući autonomni doživljaj zadovoljstva i sreće potpuno odvojen od dešavanja u stvarnom svetu – oslobađanjem od želja i potreba. ►

TUGA ► Tuga ili žalost se oseća u situacijama u kojima procenjujemo da nepovratno gubimo nešto nam je vredno – dragu osobu, bilo da ona umre ili nas napusti na neki drugi način, neki predmet ili materijalno dobro, deo tela ili neku svoju telesnu funkciju, socijalni status ili životnu priliku. ► Objekat koji se gubi uvek ima pozitivno značenje i važnost. Tuga je po svojoj prirodi hronično osećanje jer ga subjekt održava specifičnim mislima i predstavama o izgubljenom objektu, ili drugim rečima, usled preokupiranosti predstavama o izgubljenom objektu.

TUGA Tuga ima tri funkcije: 1) omogućava proradu i razjašnjavanje vrednosnog sistema; 2) omogućava restrukturaciju vrednosnog sistema i adaptaciju na nove uslove življenja i ► 3) služi afirmisanju postojećih socijalnih veza pojedinca. ► ► ► Osećanje tuge pokreće proeispitivanje našeg vrednosnog sistema kako bismo shvatili šta nam je zaista važno i kako bismo pokušali da to, ako je moguće, povratimo ili u nekoj sličnoj budućoj situaciji tražimo i zadržimo. ► Društveni rituali koji prate žalovanje nakon smrti voljene osobe su primer treće funkcije – solidarnost rođaka i prijatelja ima funkciju podrške, utehe, nuđenja ljubavi zajednice i ukazivanja na preostale životne vrednosti. ►

TUGA ► Neadekvatno reagovanje na gubitak susreće se kod osoba za koje je izražavanje tuge dokaz slabosti i niže vrednosti ili koje se plaše da bi ih tuga preplavila i pretvorila se u hroničnu depresiju ili ih dovela do samoubistva. ► Takve osobe prigušuju tugu ili, što je štetnije, tugu negiraju i time blokiraju proces žalovanja i odvajanjai sprečavaju razrešenje tuge i novu adaptaciju.

TUGA ► Prigušivanje ili negiranje tuge se ogledaju u sledećim vidovima kontrole: - osećanje neprijatnosti se suzbija prijatnostima kroz unošenje hrane, intenzivnim društvenim životom, intenzivnom seksualnom aktivnošću, itd. ; - nastaje preokupiranost nekim drugim sadržajima u vezi s poslom, decom ili nečim trećim, s ciljem da se iz svesti istisnu sadržaji povezani s tugom - anestezira se osećanje tuge kroz alkohol, droge ili sedativne lekove.

PITANJA KOJA PRATE TEMU Kada nastaje osećanje besa/gneva? ► U čemu je razlika između besa i mržnje? ► Nabrojte postulate efikasnog izražavanja besa ► Kada nastaje osećanje besa kod dece? ► Regulisanje dečijeg besa ► Šta označava temper tantrum i kakav je njegov razvojni put ► Koje su dobiti od postavljanja granica u ponašanju kod deteta? ► Kada nastaje osećanje radosti? ► Kada nastaje osećanje tuge? ► Koje su funkcije tuge? ►

► Navedite stadijume normalnog tugovanja ► Ispoljavanje osećanja tuge kod dece ► Nabrojte detetove potrebe u procesu tugovanja