Emocije EMOCIJE Emocije prate sve nae doivljaje subjektivni

Emocije

EMOCIJE* • Emocije prate sve naše doživljaje - subjektivni vrednosni komentar na ljude, stvari, događaje. . . • Emocije su aktuelna, unutrašnja i uvek subjektivna stanja koja se manifestuju: a. FIZIOLOŠKIM PROMENAMA - ubrzan puls, širenje zenica, ubrzano disanje, pojačano lučenje adrenalina, povećanje nivo šećera u krvi. . b. SUBJEKTIVNIM DOŽIVLJAJEM specifičnog kvaliteta: sreće, tuge, stida. . c. SPECIFIČNIM PONAŠANJEM - spolja vidljive manifestacije emocija, tipične promene u ponašanju, stavu tela, gestovima, izrazu lica. . . • Emocija je, prema tome, složena fiziološkokognitivno-bihejvioralna reakcija koja ima dvojaku funkciju: adaptaciju i komunikaciju. • Emocije kod čoveka pobuđuju ne samo spoljašnji stimulusi nego i unutrašnje mentalne reprezentacije (prilikom sećanja ili zamišljanja, pri čemu ne moramo biti svesni tih reprezentacija). *prema Ristić 2014. *slika preuzeta sa: https: //www. theatlantic. com/

SLIČNI POJMOVI • Afektivni ton: bazični kvalitet, elementarno osećanje, jednostavni doživljaj prijatnog ili neprijatnog (koji prati emocije, misli, predstave. . . ) • Afekat: emocionalni doživljaj velikog intenziteta, burnog toka, sa izrazitim telesnim i psihičkim promenama, praćen “suženjem svesti”, smanjenom kontrolom, impulsivnim ponašanjem nakon kojeg može da sledi stid ili krivica (npr. Vujošević: Reagovao sam u afektu: http: //www. b 92. net/sport/kosarka/vesti. php? yyyy=2014&mm=06&dd=03&nav_id=856620) • Raspoloženje: manje intenzivna i trajnija emocionalna stanja Uzrok: dugotrajna izloženost nekoj situaciji ili hronična preokupacija nekim mentalnim sadržajima. Povezanost sa temperamentom: sangvinici su skloniji vedrom, a melanholoci tmurnom raspoloženju. • Sentiment: složena, stečena, relativno stabilna mentalna struktura koju čine emocije, stavovi usmereni ka određenom objektu (primer: ljubav, mržnja, krivica, . . . ) *prema Ristić 2014. *slika preuzeta sa: http: //aktuelno. net/

Dimenzije emocionalnog doživljaja • Fiziološka pobuđenost - nivo tenzije, uzbuđenost organizma • Valenca - psihološka komponenta, subjektivno prepoznavanje (prijatno ili neprijatno) • Intenzitet - raspon ispoljavanja (jake-slabe) • Stepen složenosti (primarne- sekundarne) • Teorija i neuro-fiziološke studije pokazuju da se kombinacijom nekoliko fundamentalnih dimenzija mogu opisati sva emocionalna stanja, a među njima su ključne: valenca koja govori o stepenu (ne)prijatnosti koju određena stimulacija izaziva, i pobuđenost (arousal) koja ukazuje na nivo tenzije i uzbuđenosti osobe u određenom emocionalnom stanju, a govori o stepenu neuralnog aktiviteta. • Negativne emocije podstiču kreativnost, dok je prevelika ili premala uzbuđenost sputava. *prema Ristić 2014. *slika preuzeta sa: https: //www. paulekman. com/

Osnovne (primarne) emocije • STRAH • TUGA / žalost • RADOST / sreća • BES / ljutnja, gnev • Iznenađenje • Gađenje V. Džejms navodi 4 primarne emocije P. Ekman navodi 6 Primarnih emocija

Osnovne (primarne) emocije • Procena njihovog broja varira od 2 – 11 kor različitih autora. Bitne i zajedničke odlike primarnih emocija : – Rano se javljaju tokom individualnog razvoja – Zajedničke su ljudima i višim primatima – Kulturalno su univerzalne, lako se identifikuju po izrazu lica – Imaju specifičnu fiziološku osnovu – Situacije koje ih izazivaju su relativno jednostavne Funkcije primarnih emocija: – Strah: bekstvo, zaštita od opasnosti, preživljavanje – Tuga: odvajanje od nekog ili nečega – Radost: prilaženje i povezivanje sa nekim – Bes: borba i napad; promena tuđeg ponašanja • Emocionalno grananje: stapanjem/mešanjem primarnih emocija nastaju složene sekundarne emocije. Na primer derivati straha su trema, zabrinutost, stid, krivica, ljubomora, traumatski strah, strahopoštovanje. . . Ili: prezir = ljutnja + gađenje (Plučik) *prema Ristić 2014.

FIZIOLOŠKE OSNOVE EMOCIJA • Koje fiziološke promene prate emocije? • Koji je odnos fizioloških promena i emocije, šta je starije odnosno prvo: da li bežimo jer smo se uplašili zato što bežimo? *slika preuzeta sa: r. wikipedia. org

FIZIOLOŠKE TEORIJE EMOCIJA: Džejms-Lange Emocije su doživljaj telesnih promena i svest o tim telesnim promenama (skup oseta koji potiču iz aktiviranih mišića i unutrašnjih organa). KRITIKA: Različite emocije su povezane sa istim ili skoro identičnim telesnim procesima; Mnogi telesni organi reaguju sporo, a osećanja mogu nastati neposredno po opažanju situacije; Telesne promene izazvane nekim drugim stimulusom ne dovode do emocija koje su povezane s tim promenama (primer: suze usled seckanja luka); Nakon presecanja senzornih puteva koji vode od visceralnih organa ka mozgu, životinje i dalje ispoljavaju emocije. *slika preuzeta sa: https: //psihologija 4 gimnazija. files. wordpress. com/2016/02/slide 171. jpg? w=736

FIZIOLOŠKE TEORIJE EMOCIJA: Kenon-Bard Istovremeno paljenje kore velikog mozga i vegetativnog sistema. Telesne promene nisu uzrok emocija (one su nespecifične!), već njihov izraz (dešavaju se istovremeno). Talamička teorije: impulsi istovremeno dolaze ka kori velikog mozga i spolja i iznutra. Hipotalamus je centar regulacije emocija. KRITIKA: Bez telesne pobude nema ni emocije. KOGNICIJA JE POTREBNA, ALI NE I DOVOLJNA ZA POJAVU EMOCIJA! Veštački izazvane unutrašnje promene ne dovode do emocija? Nije dovoljno samo ubrizgati inekciju adrenalina. TELESNE PROMENE JESU NEOPHODNE ALI NE I DOVOLJNE ZA POJAVU EMOCIJA! *slika preuzeta sa: https: //psihologija 4 gimnazija. files. wordpress. com/2016/02/slide 171. jpg? w=736

FIZIOLOŠKE TEORIJE EMOCIJA: Šakter. Singer (dvofaktorska) • Za nastanak emocija potrebna su dva faktora: a. dovoljno jaka fiziološka pobuda b. tumačenje situacije u kojoj se takvo fiziološko stanje pojavilo. • Ako osoba ne vidi kauzalno objašnjenje za svoju pobudu, pribeći će interpretaciji signala koji su joj dostupni (znakovi iz socijalnog okvira). • Bez postojanja oba faktora – nema emocije. • Dva najpoznatija istraživanja na kojima se dvofaktorska teorija zasniva : – Suproxin studija – Capilano Canyon studija misatribucije