Elementi tehnike organizacije osiguranja Julija Sekuli Tehnika organizacija

Elementi tehničke organizacije osiguranja Julija Sekulić

Tehnička organizacija ima sledeće elemente: 1. Formiranje zajednice rizika 2. Povezivanje zajednica rizika radi izravnanja rizika 3. Primena zakona matematike i statistike

1. Formiranje zajednice rizika � Svi osiguranici kojima preti opasnost nastanka istog neizvesnog događaja koji će ugroziti njihovu imovinu i materijalnu sigurnost čine zajednicu rizika. � Svi oni na bazi uzajamnosti doprinose da se onim članovima zajednice kod kojih dođe do ostvarenja rizika naknadi šteta, isplati ugovorena suma ili učini nešto drugo. � Što je broj članova zajednice veći to je i premija koju plaća svaki član manja. � Primer: što je veći broj osiguranika koji osiguraju nezgodu ili motorna vozila, to će i premija koju plaća svaki osiguranik biti povoljnija.

0 �U jednoj zajednici rizika izgledi da nastane osigurani slučaj su različiti. � Sva lica koja su osigurana od nezgode ili bolesti u istoj godini neće doživeti delimični ili potpuni invaliditet, ili oboleti od neke lakše ili teže bolesti. � Takođe, ni sva lica koja su osigurala kuću neće pretrpeti štetu usled oštećenja ili uništenja kuće u požaru. � Samo neka lica i samo neke stvari će u godini osiguranja biti pogođene nepovoljnim događajem.

0 � Društvo za osiguranje je posrednik između udruženih osiguranika. � Društvo prikuplja sredstva od svih osiguranika iste grupe, a nije subjekat koji svojim sredstvima formira fondove za naknadu šteta ili isplate ugovorenih suma. � Zato što su mu poverena sredstva osiguranika osiguravač je dužan da sa njima upravlja sa posebnom pažnjom o čemu brine nadležni državni organ za nadzor osiguranja.

Da bi se u okviru zajednice rizika primenili zakoni matematike i statistike, moraju biti zadovoljene sledeće pretpostavke: Disperzija rizika Homogenost rizika Učestalost rizika

Disperzija rizika � Da bi u zajednici rizika svaki osiguranik neznatnim sredstvima učestvovao u otklanjanju posledica rizika potrebno je da rizik pogodi manji broj članova. � Ako bi rizik pogađao veliki broj članova ili sve, svrha osiguranja ne bi mogla da se ostvari. � Zato se neki događaji, koji pogađaju veliki broj ljudi i objekata (ratovi, prirodne katastrofe) po pravilu NE osiguravaju.

Homogenost rizika � Grupisanje u zajednicu rizika istih ili sličnih rizika je potrebno je zbog izračunavanja premije prema riziku. � Da bi se premija mogla izračunati potrebno je raspolagati relevantnim statističkim podacima za pojedine vrste osiguranja. � Uslov za tačnost statistike je da se rizici grupišu prema: q prirodi q predmetu q vrednosti q trajanju

Učestalost šteta � Da bi se ustanovilo kako će se rizik ponašati u budućnosti potrebno je pratiti njegovo ponašanje u prošlosti da bi se utvrdila verovatnoća nastanka (da li će se ostvariti i u kojim vremenskim intervalima). � Učestalost se posmatra u odnosu na zajednicu rizika u određenom vremenu i prostoru i preko učestalosti šteta: Učestalost šteta = Broj oštećenih subjekata * 100 Broj osiguranih objekta

3. Primena zakona matematike i statistike � Osiguravajuća kompanija, odnosno zajednica rizika mora da bude organizovana po zakonima statistike. � Društvo za osiguranje mora da zna kolike bi mogle da budu štete i prema tome koliku premiju osiguranici treba da plate. To izračunavanje se obavlja unapred zahvaljujući statistici. � Statistička praćenja velikog broja slučajeva daju skoro približne rezultate koji su utoliko bliži ukoliko se posmatra veći broj slučajeva.

3. Primena zakona matematike i statistike Zakon velikih brojeva Teorija verovatnoće Tabele i tablice

Zakon velikih brojeva � Ako ove godine požar uništi zgradu preduzeća, za to preduzeće taj događaj je slučaj (sudbina). Ali, sa gledišta osiguravajuće kuće taj požar nije sudbina. On se dešava po izvesnoj zakonitosti. Zna se da u našoj zemlji u toku godine požar zahvati oko 100 zgrada. Jedne godine će izgoreti 98, naredne 90, sledeće 104 itd. . . Srednja vrednost je 100. � Zakon velikih brojeva omogućava da dobijemo srednju ili najčešće očekivanu vrednost posmatrane veličine.

Teorija verovatnoće � Račun verovatnoće takođe predstavlja naučnu osnovu tehnike osiguranja jer se pomoću njega određuju šanse nastanka jednog rizika. � Verovatnoća nastupanja nekog događaja utvrđuje se poređenjem stvarno nastalih sa ukupnim brojem mogućih događaja. � Uvek se izražava u srednjim vrednostima, zato što može doći do odstupanja verovatnoće stvarno nastalog događaja od verovatnoće nastanka događaja izračunatog po zakonu verovatnoće.

Pitanja? 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Šta je tehnička organizacija osiguranja? Koji su zadaci tehničke organizacije osiguranja? Koji su elementi tehničke organizacije osiguranja? Koje pretpostavke moraju biti zadovoljene u okviru zajednice rizika da bi se mogli primeniti zakoni matematike i statistike? Šta je disperzija rizika? Kako se izražava učestalost rizika? Čemu služi zakon velikih brojeva?