Elektrotehnika sa elektronikom Prof dr Dragan Mitrakovi dipl

Elektrotehnika sa elektronikom Prof. dr Dragan Mitraković, dipl. ing. Dr Aleksandar Kojović, dipl. ing. Mr Miloš Petrović, dipl. ing. Tatjana Petrović, dipl. ing.

Internet prezentacija predmeta • Internet prezentacija predmeta se može naći na adresi: http: //elektron. tmf. bg. ac. rs/elektrotehnika • U okviru internet prezentacije studenti mogu naći sadržaj kursa predmeta Elektrotehnika sa elektronikom.

Literatura • Dejan Bajić Električna i elektronska kola, uređaji i merni instrumenti (osnovi elektrotehnike) II • Mladen Cvetković, Aleksandar Kojović, Jelena Novaković, Miroslav Živković, Dragan Mitraković Zbirka zadataka iz elektrotehnike sa elektronikom • Aleksandar Kojović, Tatjana Petrović, Željko Kotanjac, Dragan Mitraković Praktikum za laboratorijske vežbe iz elektrotehnike sa elektronikom

Sadržaj kursa • • • Kola jednosmerne struje Prelazni režimi Digitalna elektronika Kola naizmenične struje Trofazni sistemi Osnovi primenjene elektronike i merenja (samo na laboratorijskim vežbama)

Mini testovi • Tokom semestra biće održano osam mini testova. • Ocene sa mini testova čine sastavni deo konačne ocene! • Prvi i poslednji (osmi) test će biti održan u okviru predavanja (u drugoj, odnosno 12 -oj nedelji nastave), dok će ostali testovi biti održani u okviru računskih vežbi počevši od treće nedelje nastave.

Mini testovi (nastavak) Na svakom mini testu studenti kod sebe moraju imati: – Dvolist papira formata A 4 Na prvoj strani unapred treba ispisati: • Ime i prezime • Smer i broj indeksa • Grupu kojoj student pripada – Hemijsku olovku !!! – Kalkulator – Indeks i ličnu kartu

Laboratorijske vežbe 1. 2. 3. 4. 5. 6. Matematičko modelovanje prelaznih režima u kolima sa kondenzatorom i zavojnicom Operacioni pojačavač Digitalna elektronika Stabilizator napona Simulacija rada operacionog pojačavača na računaru Simulacija rada stabilizatora napona na računaru

Neophodna predznanja iz matematike • Rešavanje sistema linearnih jednačina • Rešavanje linearnih diferencijalnih jednačina prvog reda • Osnove kompleksnog računa, Ojlerova formula, Moavrov obrazac • Diferencijalno-integralni račun • Elementarne trigonometrijske formule • Analiza i grafička predstava elementarnih funkcija (linearna, kvadratna, eksponencijalna, logaritamska, trigonometrijske)

Neophodna predznanja iz fizike • Pojam i karakteristike periodičnih veličina (frekvencija, perioda, amplituda i početna faza) • Pojam poluprovodnika i poluprovodničkih elemenata • Pojam termogene otpornosti (R), kapacitivnosti (C) i induktivnosti (L) • Obeležavanje veličina u električnim kolima (napon i struja) • Osnovne jedinice SI sistema i predmerci za skaliranje kao i izvedene jedinice koje se koriste u elektrotehnici (Hz, J, W, V, S, F, H) • Kirhofovi zakoni, Omov zakon, Džulov zakon • Izračunavanje ekvivalentnih otpornosti u električnim kolima pri mešovitim vezama elemenata.

Omov zakon • Eksperimentalno je utvrđeno da je napon na krajevima provodnika direktno srazmeran intezitetu struje koja teče kroz provodnik • Konstanta srazmernosti naziva se otpornost provodnika (R) • Otpornost standardno ima vrednosti od 1 Ω do 20 MΩ Pojedini elementi imaju otpornost reda mΩ • Omov zakon: potencijalna razlika (napon) U između krajeva jednog metalnog provodnika srazmerna je proizvodu njegove otpornosti R i struje I koja teče kroz provodnik

Usaglašavanje referentnih smerova

Redna i paralelna veza otpornika

Prvi Kirhofov zakon • Prvi Kirhofov zakon se bazira na principu neprekidnosti stuje. • Čvor je stecište (mesto spajanja) tri ili više strujnih provodnika. • Prvi Kirhofov zakon: Algebarski zbir struja u provodnicima koji se sastaju u jednom čvoru jednak je nuli. Struje koje ulaze u čvor su negativnog, a struje koje izlaze iz čvora su pozitivnog predznaka.

Drugi Kirhofov zakon • Kontura (zatvorena strujna putanja) se sastoji od dve ili više strujnih grana koje mogu da poseduju izvore EMS i u kojima se nalaze otpornosti, nosioci elektrootpornih sila, tj. padova napona. • Drugi Kirhofov zakon: Zbir svih elektromotornih i elektrootpornih sila u jednoj konturi električnog kola jednak je nuli. • Usvaja se pozitivan smer obilaska konture i smer proticanja struje kroz svaku granu koja je sastavni deo posmatrane konture. • EMS su pozitivne ako se njihov smer poklapa sa pozitivnim smerom obilaska konture. Padovi napona su negativni kada je smer struje isti sa usvojenim pozitivnim smerom obilaska konture.

• sasvim uopšteno za kolo koje ima m grana i n izvora EMS:

Generatori Idealni strujni generator Realni strujni generator Idealni naponski generator Realni naponski generator

Snaga Brzina vršenja rada Jedinica: W W=J/s

Naponski razdelnik II K. Z.

Strujni razdelnik

Za kolo prikazano na slici poznato je: I Odrediti: 1. Intenzitet električne struje u kolu 2. Napon između tačaka A i B E 1 = 25 V E 2 = 5 V E 3 = 30 V R 1 = 100 Ω R 2 = 50 Ω R 3 = 150 Ω R 4 = 200 Ω

I

E 2 E 1 E 3 E 2 E 1 R 1 B R 3 I R 4 B Alternativno: + R 2 UAB R 1 A A + R 2 UAB R 4 I E 3 R 3

Odrediti snage na svim elementima u kolu.