Elektronsko poslovanje u turizmu Prezentacija 12 Tehnologija enkripcije

Elektronsko poslovanje u turizmu Prezentacija 12

Tehnologija enkripcije, digitalnih potpisa i sertifikata • Postoje dve vrste kriptosistema za enkripciju podataka: Øsimetrični Øasimetrični

Simetrični kriptosistemi • Simetrični kriptosistemi koriste isti, tajni ključ, za • • enkripciju i dekripciju poruke. Pošiljalac i primalac imaju isti ključ, što znači da obe strane mogu šifrovati i dešifrovati podatke sa istim ključem, pri čemu prethodno moraju da se dogovore u pogledu zajedničkog tajnog ključa. Ovaj metod je brži, međutim, problem simetričnih kriptosistema je u tome što identitet pošiljaoca poruke ne može biti dokazan (na ovaj način samo se štiti tajnost i integritet informacija).

Asimetrični kriptosistemi • Asimetrični kriptosistemi se zasnivaju na • • • konceptu para ključeva: javnog i tajnog ključa. Jedan ključ se koristi za enkripciju poruke, a drugi za njeno dekriptovanje. Bilo koji ključ iz para može biti korišćen za enkriptovanje podataka, dok se dekriptovanje može izvršiti samo sa drugim ključem iz para. Ovaj pristup je pogodniji za šifriranje manjih poruka jer je sporiji od drugih metoda.

Digitalni potpis • Korišćenje asimetričnih kriptosistema za • • enkriptovanje poruka je sporo, pa su kriptografi došli na ideju da generišu kratku jedinstvenu reprezentaciju poruke, tzv. digest, koji može biti enkriptovan privatnim ključem i nakon toga korišćen kao digitalni potpis. Ovaj digitalni potpis ne može biti falsifikovan. Popularni, brzi kriptografski algoritam za generisanje digesta poruke poznat je kao jednostrana hash funkcija.

Digitalni potpis • Hash funkcija je formula koja prevodi poruku u • • • string, koji predstavlja digest poruke. Dobijeni digest se enkriptuje privatnim ključem i kao digitalni potpis "lepi" na kraj poruke. Problem koji nije rešen korišćenjem digitalnog potpisa je problem privatnosti. Ovaj problem može biti rešen dodatnim korišćenjem simetričnog algoritma za enkriptovanje samog teksta poruke.

Digitalni sertifikat • Jedna od ključnih aplikacija u kriptografiji za obezbeđenje autentifikacije, kao procesa verifikacije ljudi i entiteta. • Sertifikat obezbeđuje čvrstu vezu između javnog ključa i njegovog korisnika.

Digitalni sertifikat • Sertifikat je kolekcija informacija na koje je • stavljen digitalni potpis izdavaoca, odnosno setrifikaconog tela – CA (Certificate Authority) koji garantuje njegovu verodostojnost. Sertifikaciono telo je odgovorno za uspostavljanje veze između imena vlasnika sertifikata i njegovog javnog ključa koji se nalazi u sertifikatu.

Sertifikaciono telo • Sertifikaciono telo mora da proveri da li korisnik sertifikata poseduje tajni ključ koji korespondira sa javnim ključem iz sertifikata.

Digitalni sertifikat sadrži: • ime korisnika i druge identifikacione informacije • ime izdavaoca sertifikata • digitalni potpis izdavaoca sertifikata • javni ključ vlasnika sertifikata koji može biti korišćen za proveru digitalnog potpisa pošiljaoca poruke

Digitalni sertifikat sadrži: • vremensko ograničenje za korišćenje sertifikata • klasu sertifikata, koja ukazuje na stepen izvršene provere korisnika, pri čemu viša klasa povlači i višu cenu za dobijanje sertifikata • serijski broj sertifikata

Sigurnosni standardi na Internetu • S-HTTP (Secure HTTP), osigurava bezbedne veb • • transakcije SSL (Secure Socket Layer), služi za bezbednost na mrežnom nivou S/MIME (Secure Multi-purpose Internal Mail Extensions), osigurava email pakete RSA enkripcijom i digitalnim sertifikatima, što zahteva određenu vrstu CA radi obezbeđenja autentifikacije

Sigurnosni standardi na Internetu • PGP (Pretty Good Privacy) je najrasprostranjenija aplikacija za bezbednost e-mail poruka i datoteka koje se šalju preko Interneta • S/WAN (Secure Wide-Area Nets), obezbeđuje sigurnost point-to-point enkripcijom između rutera i mrežnih barijera privatnih mreža • SET (Secure Electronic Transaction), omogućava bezbednost elektronskih transakcija

SSL i TLS protokoli • Najčešće su korišćeni kriptografski protokoli koji obezbeđuju sigurne komunikacije na Internetu. • Po konvenciji, URL adrese ovih sajtova počinju sa https: umesto http: .

SSL i TLS protokoli • SSL je uveo Netscape 1995. godine kao komponentu svog Navigator browsera. • SSL obezbeđuje sigurnost komunikacionog kanala između aplikativnog i komunikacionog sloja mreže.

SSL • SSL koristi simetričnu enkripciju koja je dosta • brža od asimetrične, dok se asimetrična enkripcija koristi samo za šifriranje sesijskog ključa. Nakon završetka zaštićene komunikacije SSL veza se raskida, a sesijski ključ se eliminiše.

SSL • SSL obezbeđuje autentifikaciju i privatnost komunikacija preko Interneta korišćenjem kriptografije. • Međutim, uglavnom se samo server autentifikuje, dok klijent ostaje neautentifikovan, tj. njegov identitet nije dokazan.

SET protokol • SET protokol je sveobuhvatniji i kompleksniji od SSL protokola. • SET je otvoreni tehnički standard i on predstavlja višestruki protokol za obavljanje bezbednih transakcija preko Interneta, koji su razvili Visa i Master. Card. • SET obezbeđuje integritet poruke, autentifikaciju svih finansijskih podataka i enkripciju osetljivih podataka.

SET protokol • Zasniva se na tehnologiji enkripcije i digitalnih • sertifikata, povećavajući sigurnost transakcija preko Interneta i olakšavajući interoperabilnost sa različitim mrežnim provajderima. Digitalni sertifikati služe za stvaranje poverenja između učesnika transakcija proveravajući i vlasnika kreditne kartice koji naručuje robu i validnost trgovca, što inače ne postoji kod drugih sistema plaćanja preko Interneta.