EKSTREMOFILI Podela po vrstama Karakteristini predstavnici i znaaj

EKSTREMOFILI Podela po vrstama Karakteristični predstavnici i značaj ekstremofila Autori : Danica Lukač & Petar Kostić

Podela po vrstama

Ekstremofili u odnosu na druge organizme Šta su ekstremofili ? Ekstremofili su organizmi koji za svoj rast, razvoj i razmnožavanje zahtevaju “ekstremne” uslove. U velikom broju slučajeva potrebno im je i po nekoliko ekstremnih uslova. Ekstremofila ima među mnogim vrstama, ali ih najviše ima u Arheama i drugim jednoćelijskim organizmima. Po čemu se ekstremofili razlikuju od drugih živih bića?

Sve do 1970. živa bića su svrstavana u dve grupe: 1. Prokariote – nemaju ćelijsko jedro 2. Eukariote – imaju ćelijsko jedro 1977. God. mikrobiolog Karl Veze predložio treću grupu: 3. Arhee

Faktori podele ekstremnih okruženja Crt’o: Pera!

1. Uticaj temperature: minimalna, optimalna i maksimalna Staništa: ekstremno topla . . . i ekstremno hladna

2. Uticaj p. H vrednosti: kisele i alkalne sredine Kiseli - hidrotermalni izvori sa p. H 4 Alkalni – soda jezera sa p. H 8

3. Zasićenost vodom : staništa sa visokim koncentracijama soli, pustinje, stene i lednici Halotolerancija – adaptacija na velike koncentracije soli Kserotolerancija – preživljavanje sa manjkom tekuće vode

4. Ostali faktori životne sredine : pritisak, zračenje, kiseonik i prisustvo teških metala

Podela ekstremofilnih organizama U odnosu na temperaturu: Psihrofili (klasični i psihrotrofi) Termofili Hipertermofili U odnosu na p. H vrednost: Acidofili Alkalifili U odnosu na zasićenost vodom: Kserofili Kserotoleranti : Halofili Endoliti

U odnosu na ostale faktore Pritisak: Barotolerantni Barofili Ekstremni barofili Zračenje: Radiorezistentni Kiseonik: Obligatni anaerobi Aerotolerantni anaerobi Fakultativni anaerobi Mikroaerofili Prisustvo teških metala: Metalotolerantni Sumporno-zavisne bakterije

A sada. . . mala PAUZA !!!