EKSTERNI EFEKTI Javne finansije vebe Pojam eksternih efekata

EKSTERNI EFEKTI Javne finansije - vežbe-

Pojam eksternih efekata • Eksterni efekti – aktivnost jednog subjekta koja mimo tržišnog mehanizma (cena) utiče na blagostanje drugog • Primeri: ispuštanje štetnih materija u vazduh ili u vodu, zagušenje saobraćaja, buka, neprijatni mirisi i dr. • Eksterni efekat je posledica neuspeha, ili nesposobnosti da se uspostave vlasnička prava – kada bi postojali vlasnici vazduha, reka, i dr. eksterni efekti ne bi postojali • Vrste: pozitivni, negativni, u proizvodnji, u potrošnji. . .

Priroda eksternih efekata - grafička analiza MSC = MPC + MD $ MPC h d g c 0 b a Q* MD f e MB Q 1 Društveno efikasan obim proizvodnje Q godišnje Stvarna proizvodnja

Rešenja problema eksternih efekata • Privatna rešenja eksternalija: – Pregovaranje i Kousova teorema – Spajanje – Društvene konvencije • Rešenja javnog sektora: – – – Porezi Subvencije Naknade za zagađenje Sistem “ograniči i trguj” Pristup zasnovan na naredbama i kontroli

Pregovaranje i Kousova teorema • Da li je moguće dogovorom postići smanjenje proizvodnje (i zagađenja)? • Ako je vlasništvo nad rekom dodeljeno zagađivaču: – zagađivač je spreman da smanjuje proizvodnju sve dok je naknada za ribarenje koju naplaćuje veća od izgubljenog profita usled smanjenja proizvodnje – ribar je spreman da plati smanjenje proizvodnje u fabrici sve dok su koristi od smanjenja proizvodnje veće od granične štete koju trpi usled proizvodnje: MD > MB – MPC – Pri optimalnom nivou proizvodnje u tački Q* važi da je • MD = MB – MPC • Iznos koji bi ribar platio nalazi se u intervalu od dcg do dcgh i on zavisi od pregovaračke snage fabrikanta i ribara

Pregovaranje i Kousova teorema MSC = MPC + MD $ MPC h d g c MD MB 0 Q* Q 1 Q godišnje

Pregovaranje i Kousova teorema • Kousova teorema – pod uslovom da su transakcioni troškovi zanemarljivi, efikasno rešenje za problem eksternih efekata postiže se dokle god neko – ma ko to bio – ima vlasnička prava • Pretpostavke Kousove teoreme: – troškovi pregovaranja zainteresovanih strana su niski – vlasnici resursa mogu da identifikuju izvor koji nanosi štetu njihovoj svojini i da tu štetu zakonski spreče • Kousova teorema je relevantna za situacije kada je izvor zagađenja jasno definisan i kada se efekti zagađenja tiču samo nekoliko učesnika – npr. teško se može primeniti kod zagađenja vazduha

Piguovski porez • U prisustvu eksternih efekata privatni troškovi proizvodnje su niski, usled toga je obim proizvodnje veći od optimalnog nivoa – Uvođenjem poreza zagađivaču povećali bi se njegovi troškovi, a to bi imalo za posledicu smanjenje obima njegove proizvodnje • Piguovski porez – porez koji se naplaćuje na svaku jedinicu proizvodnje koja izaziva eksterni efekat i to u iznosu jednakom graničnoj šteti na efikasnom nivou proizvodnje • Piguovski porez ili subvencija podstiču proizvođača da smanji zagađenje isključivo smanjenjem obima proizvodnje – Proizvođač nema podsticaje da zagađenje smanji na druge načine: uvođenjem nove opreme, korišćenjem drugih inputa i dr. – jer na taj način ne smanjuje porez

Piguovski porezi $ (MPC + cd) Prihodi od piguovskog poreza i j MPC d c MD MB 0 Q* Q 1 Q godišnje

Piguovske subvencije $ (MPC + cd) MPC Piguovska subvencija i j 0 d c k f g h e Q* Q 1 MD MB Q godišnje

Naknada za zagađenje • . . . vrsta poreza koji se uvodi na jedinicu zagađenja umesto na jedinicu proizvodnje – podstiče proizvođača da smanji zagađenje na bilo koji način: smanjenjem proizvodnje, instalisanjem nove opreme, korišćenjem čistijih inputa i dr. • Pretpostavimo da države uvede naknadu za jedinicu zagađenja u iznosu od f*, pri čemu je f* granična društvena korist od smanjenja zagađenja na efikasan nivo e*

Naknada za zagađenje $ MC f* MSB 0 e* Smanjenje zagađenja

Troškovna efikasnost naknade za zagađenje MCH Bartovi izdaci za naknadu Homerovi izdaci za naknadu MCB f= $50 50 75 90 Bartovo smanjenje zagađenja 25 50 75 90 Homerovo smanjenje zagađenja

Sistem “ograniči i trguj” • Država može da izda određeni broj dozvola za zagađenje i da ih podeli (ili proda) zagađivačima i da im dopusti da trguju dozvolama • . . . zagađivači imaju interesa da njima trguju sve dok se njihovi granični troškovi smanjenja zagađenja ne izjednače (MCB = MCH) • Na troškovno efikasnom nivou zagađenja, tržišna cena dozvole jednaka je iznosu naknade za zagađenja • Iako se troškovna efikasnost postiže bez obzira na početnu raspodelu dozvola, početna raspodela je bitna sa stanovišta raspodele dohotka • Primer: sistem razmenjivih dozvola za emisiju CO 2 u EU https: //ec. europa. eu/clima/policies/ets_en

Sistem “ograniči i trguj” MCH b MCB f= $50 a 10 50 75 90 Bartovo smanjenje zagađjenja 25 50 75 90 Homerovo smanjenje zagađenja

Pristup zasnovan na naredbama i kontroli • Tradicionalni pristup ekološkoj regulativi zasnivao se na propisima zasnovanim na naredbama i kontroli, i manje je fleksibilan u odnosu na sistem zasnovan na podsticajima • Pristup zasnovan na naredbama i kontroli realizuje se u formi: – propisivanja tehnoloških standarda kojima se od firmi zahteva da koriste određenu tehnologiju kako bi smanjile zagađenje ili – propisivanjem standarda izvršenja kojima se određuje dozvoljena količina emisije zagađenja za svakog zagađivača • Pristup zasnovan na standardima izvršenja je: – troškovno efikasniji od pristupa zasnovanog na tehnološkim standardima, jer dozvoljava fleksibilnost u dostizanju standarda, ali je – manje efikasan od pristupa zasnovanih na podsticajima – ne dozvoljava trgovinu dozvolama za zagađenje

Pozitivni eksterni efekti $ MC MSB = MPB + MEB MPB MEB R 1 R* Godišnja istraživanja

Pozitivni eksterni efekti i subvencije • Tržište će obezbediti nedovoljnu količinu naučno-istraživačkih rezultata (R 1<R*) • Ukoliko preduzeće dobije subvenciju koja je jednaku eksternim efektima u tački R*, ponuda naučno-istraživačkih aktivnosti biće efikasna • Pri odobravanju subvencija neophodno je voditi računa o: – poželjnosti preraspodele dohotka koja se ostvaruje subvencijom (čak iako je subvencija efikasna ona ne mora biti društveno poželjna) – korisnost neke aktivnosti ne znači da ona generiše eksterne efekte i da je potrebno da se subvencioniše da bi bila efikasna (npr. vrhunski hirurg ili neki vrhunski sportisti)

Domaći za danas: zadatak br. 7 (str. 35. ) Predlogom budžeta koji je Bušova administracija podnela 2006. godine, predviđeno je povećanje deficita tokom vremena, odnosno, sve veći jaz između rashoda i prihoda. Usledila je žestoka rasprava. S jedne strane, kritičari administracije su dokazivali da će veći deficiti dovesti do povećanja kamatnih stopa, dok su neke pristalice administracije dokazivale da ova mera neće imati uticaja na kamatne stope. U priloženoj tabeli navedeni su neki podaci o deficitima i kamatnim stopama u prošlosti. Za svaku godinu, deficit predstavlja razliku između prihoda i rashoda utvrđenu u tekućim dolarima; negativan broj ukazuje na deficit, a pozitivan na suficit. Godina 1980 1985 1990 1995 2000 Deficit $ -73, 8 -212, 3 -221, 2 -164, 0 236, 4 Kamatna stopa 15, 2% 9, 9 10, 0 8, 8 9, 2 – Kakav zaključak biste mogli da donesete o vezi između federalnih deficita i kamatnih stopa, na osnovu ovih podataka? Objasnite zašto bi zaključci koji su zasnovani samo na ovim podacima mogli biti problematični.

Domaći za danas: zadatak br. 2 (str. 74) Navedite koja od ovih izjava je tačna, pogrešna ili neizvesna i obrazložite svoj odgovor. a) Javno dobro se efikasno obezbeđuje na nivou na kojem svaki član društva jednako vrednuje poslednju jedinicu. b) Ako neko dobro nije rivalno, a moguće je uskratiti uživanje u njemu, privatni sektor ga nikada neće proizvesti. c) Put nije rivalan stoga što činjenica da ga jedna osoba koristi, ne smanjuje istu mogućnost drugoj. d) Veće zajednice obično troše veće količine nerivalnih dobara od manjih zajednica.

Domaći za danas: zadatak br. 7 (str. 75) Pre nekoliko godina, neki građani Mančestera u saveznoj državi Vermont, odlučili su da pokrenu kampanju za prikupljanje novca za izgradnju škole. Jedna privatna grupa građana odlučila je koliko bi svako domaćinstvo ili firma trebalo da prilože, a izvršen je i snažan društveni pritisak da se plati ceo iznos. Na jednom letku je pisalo „Ne možemo sedeti skrštenih ruku i čekati da naši susedi podnesu naš teret“ [Tomsho, 2001, str. A 1]. – Primenite rezultate iz eksperimenta o besplatnom korisniku razmotrene u ovoj glavi i na osnovu njih predvidite rezultat kampanje.

Domaći za danas: zadatak br. 10 (str. 75) • Telma i Lujza su susetke. Tokom zime, mašina za uklanjanje snega ne može da očisti ulicu ispred Telmine kuće, a da je ne očisti i ispred Lujzine. Telmina granična korist od usluga kao što je čišćenje snega iznosi 12 – Z, gde Z pokazuje koliko je puta ulica očišćena. Lujzina granična korist je 8 – 2 Z. Granični trošak čišćenja ulice iznosi 16 $. – Grafički prikažite njihove individualne i agregate granične koristi za njih dve. Nacrtajte granične troškove i utvrdite efikasan nivo pružanja usluga čišćenja snega.

Zadatak br. 10 (str. 116) • Pretpostavite da dva preduzeća ispuštaju određeno zagađenje. Granični troškovi smanjenja zagađenja za prvu firmu iznose: MC 1 = 300 e 1, a za drugu MC 2 = 100 e 2, gde su e 1 i e 2 iznosi (u tonama) smanjenja emisije od strane prve, odnosno, druge firme. Pretpostavite da ukoliko država ne interveniše, prva firma emituje 100 jedinica, a druga firma 80 jedinica zagađenja. – Pretpostavite da zakonodavci odluče da ukupno zagađenje smanje za 40 jedinica. Koliko bi svaka firma, da bi bila troškovno efikasna, smanjila svoje zagađenje? – Kolika bi naknada za zagađenje trebalo da se uvede kako bi se ostvario troškovno efikasan rezultat. Koliko bi svaka firma platila u naknadama? – Pretpostavite da regulatorno telo umesto naknade za zagađenje uvede sistem razmenljivih dozvola i da ih izda 140, od kojih svaka dozvoljava emisiju od po jedne tone zagađenja. Prva firma koristi svoj politički uticaj da ubedi regulatorno telo da joj izda 100 dozvola, a drugoj firmi samo 40. Koliko će dozvola biti razmenjeno između tih firmi, ako se uopšte budu razmenjivale? Koliki je minimalni iznos novca koji mora (ukupno) da se plati za ove dozvole? Za koliko će tona na kraju svaka firma smanjiti svoje zagađenje?

Zadatak br. 4 (str. 114) Neki posmatrači su dokazivali da uvoz nafte čini Sjedinjene Države taocem politike Saudijske Arabije i drugih zemalja sa Srednjeg istoka. Ovo komplikuje američku spoljnu politiku. a) Objasnite zašto ova situacija podrazumeva eksterni efekat. b) Predložite piguovski porez koji bi rešio problem ovog eksternog efekta. c) Neki ekonomisti žele da ograniče domaću potrošnju benzina ali se brinu da bi to državi omogućilo još veće prihode od postojećih. Feldstajn [Feldstein, 2006 b, str. A 10] je predložio alternativno rešenje, sistem razmenljivih prava na benzin (TGR): „U okviru sistema razmenljivih prava na benzin, država bi svakom odraslom građaninu dodelila TGR dužničku karticu. Uređaji za čitanje kartica na benzinskim pumpama, koji sada očitavaju standardne kreditne i dužničke kartice, bili bi modifikovani kako bi mogli da očitavaju i ove nove TGR dužničke kartice. Kupovina jednog galona benzina zahtevala bi korišćenje jednog razmenljivog prava na benzin, koje bi se tretiralo kao plaćanje u novcu. Država bi odlučila koliko galona benzina bi godišnje trebalo da se potroši i izdala ukupan broj takvih TGR. Godine 2006. Amerikanci će kupiti oko 110 milijardi galona benzina. . . Da bi se ukupna potrošnja smanjila za 5%, neophodno je da se broj TGR smanji na 104, 5 milijardi. “ Nacrtajte dijagram na kojem ćete prikazati kako bi se utvrđivala cena razmenljivih prava na benzin. Pretpostavite da je tržišna cena po vaučeru 75 centi. Kako bi ovo promenilo oportunitetne troškove kupovine jednog galona benzina?

Zadatak br. 5 (str. 115) U Indiji, lek koji se daje bolesnim kravama prouzrokuje uginuće velikog broja lešinara koji se hrane uginulom stokom. Pre nego što se njihov broj smanjio, lešinari su ponekad uletali u motore mlaznih aviona koji su uzletali s aerodroma u Nju Delhiju i time dovodili putnike u ozbiljnu opasnost. Međutim, smanjenje broja lešinara dovelo je do naglog povećanja broja pacova i divljih pasa koji se sada najviše hrane trulim mesom [Gentleman, 2006, str. A 4]. Pojavili su se zahtevi da se zabrani lek koji se koristi za lečenje krava. – – Identifikujte eksterne efekte prisutne u ovoj situaciji. Šta mislite o efikasnosti zabrane pomenutog leka? Kako biste sastavili propis zasnovan na podsticajima, koji bi mogao da ostvari efikasan rezultat?

Zadatak br. 9 (str. 115) U Evropi je duboko ukorenjeno uverenje da univerzitetsko obrazovanje gotovo u potpunosti treba da finansira država. U Francuskoj, studenti plaćaju školarinu od oko 400 $ godišnje; u Nemačkoj, federalni zakon izričito zabranjuje da državni univerziteti naplaćuju školarinu. Međutim, vlade evropskih država obično ne obezbeđuju dovoljno novca za univerzitete, što stvara probleme u pogledu održavanja kvaliteta. Ti problemi bi se, prema nekim mišljenjima, rešili ukoliko bi studentima počele da se naplaćuju prilično visoke školarine. Jedan nemački funkcioner je na to rekao da je „jedno od osnovnih ljudskih prava da ima besplatno univerzitetsko obrazovanje“. U istom duhu, jedan poslanik Laburističke partije u Britanskom parlamentu tvrdio je da je „uvođenje tržišta u visoko obrazovanje nešto Laburistička partija ne bi trebalo da radi“ [Lyall, 2003, str. A 3]. – Analizirajte uticaj sistema visokog obrazovanja koji finansiraju poreski obveznici na efikasnost i pravičnost.

Domaći zadatak br. 7 (str. 115) Zamislite da se farma „Prasići“ (LP) nalazi u blizini vinograda „Mamurluk“. Na tabeli su za svaki nivo proizvodnje na farmi svinja navedeni granični troškovi po jednoj svinji, granična korist za farmu i granična šteta koja se nanosi vinogradu: Proizvodnja 1 2 3 4 5 6 – – MC 3 6 10 13 19 21 MB 13 13 13 MD 5 7 9 11 13 15 Koliko svinja proizvodi LP? Koliko iznosi efikasan broj svinja? Pošto su joj dosadile pritužbe vlasnika vinograda na njenu farmu, vlasnica kupuje „Mamurluk“. Koliko će svinja farma proizvoditi posle fuzionisanja? Kako fuzionisanje utiče na zajednički profit koji ostvaruju farma i vinograd?

Domaći zadatak br. 8 (str. 115) • Privatna granična korist za proizvod X je 10 – X, gde je X broj utrošenih jedinica. Privatni granični troškovi proizvodnje X su konstantni i iznose 5 $. Za svaku proizvedenu jedinicu X, članovi društva imaju eksterni trošak od 2 $. – Koliko će se proizvoda X proizvesti u odsustvu bilo kakve državne intervencije? – Koliko iznosi efikasan obim proizvodnje X? – Predložite piguovski porez koji bi doveo do efikasnog obima proizvodnje. Koliki prihod bi se ostvario od poreza?