EKONOMSKE DETERMINANTE TRANJE ZA OSIGURANJEM U REPUBLICI SRBIJI

EKONOMSKE DETERMINANTE TRAŽNJE ZA OSIGURANJEM U REPUBLICI SRBIJI Prof. dr Evica Petrović evica. petrovic@eknfak. ni. ac. rs Doc. dr Jelena Z. Stanković jelenas@eknfak. ni. ac. rs

OPŠTI STAVOVI • Osiguranje kao oblik organizovane zaštite, čija se uloga ogleda u obezbeđenju sigurnosti, poverenja i zaštite imovine i života ljudi, veoma je staro. • Karakteristike osiguravajućeg posla: - teretni karakter, - premija (kao cena usluge osiguranja) može se posmatrati kao funkcija troškova osiguranja i osiguranih rizika. • Pojedinac, shodno stepenu averzije prema riziku, pokazuje različit nivo prihvatanja rizika u cilju sticanja dodatnih koristi. • Devijacije ponašanja: 1. brojne i ne mogu se ignorisati, 2. sistemske i kao takve ne mogu se posmatrati kao slučajna greška, 3. suštinske da bi se na njih odgovorilo ublažavanjem normativnih zahteva. • Ni tržište osiguranja nije savršeno, te se shodno tome, članovi društvene zajednice ne mogu ponašati u skladu sa teorijskim principima na kojima se ovo tržište bazira.

TREND RAZVOJA TRŽIŠTA OSIGURANJA REPUBLIKE SRBIJE U USLOVIMA GLOBALNIH PROMENA Značajne promene u osiguranju: 1. proces integracije podstaknut globalizacijom, konsolidacijom osiguravajućih kompanija i konvergencijom osiguranja i drugih finansijskih usluga, 2. povećana učestalost nastanka i intenzitet dejstva katastrofalnih rizika, kao i pojava novih rizika uzrokovanih dejstvom čoveka. Pozitivan efekat i globalni doprinos osiguranja ekonomskom rastu i razvoju: 1. doprinosi finansijskoj stabilnosti, 2. podržava međunarodnu trgovinu, 3. mobilizuje slobodna novčana sredstva na dugi rok, 4. povećava efikasnost alokacije kapitala, 5. omogućava efikasnije upravljanje rizicima, a samim tim i smanjenje ili izbegavanje gubitaka, 6. razvoj zdravstvenog, životnog i penzionog osiguranja doprinosi smanjenju socijalnih davanja na teret države. Empirijska istraživanja ukazuju na značajnu uzročnu vezu između aktivnosti tržišta osiguranja (životnih i neživotnih) i ekonomskog rasta.

TREND RAZVOJA TRŽIŠTA OSIGURANJA REPUBLIKE SRBIJE U USLOVIMA GLOBALNIH PROMENA • Stvorivši podsticajni ekonomski ambijent i unapređujući regulativu osiguranja u Republici Srbiji održan je kontinuiran rast premija osiguranja i u periodu krize (prosečno 0, 04% godišnje). • Struktura portfolija osiguranja neadekvatna: 1. dominantno je učešće neživotnih osiguranja (90, 5% u 2005, 87, 84% u 2008. i 76, 94% u 2014. godini) 2. učešće životnog osiguranja tokom posmatranog perioda na nivou od 10 do 20% 3. u okviru neživotnog osiguranja dominira obavezno osiguranje od autoodgovornosti (raspon od 33, 91% u 2005. godine do 42, 52% u 2014. godini) • Četiri društva za osiguranje (DDOR Novi Sad, „Generali osiguranje“, „Dunav osiguranje“ i „Wiener Stadtishe osiguranje“), najveća društva za osiguranje u Republici Srbiji, u ukupnoj premiji 2017. godine učestvovala su sa 71, 9%. • Trend rasta domaćeg tržišta osiguranja daje opravdane razloge za razmatranje faktora razvoja ovog tržišta u cilju preduzimanja adekvatnih mera za stimulisanje tražnje u budućem periodu. U slučaju domaćeg tržišta osiguranja nesporan je uticaj makroekonomskog okruženja na njegov rast.

SPECIFIČNOSTI DETERMINANTI TRAŽNJE ZA OSIGURANJEM NA TRŽIŠTIMA U RAZVOJU Osnovne grupe faktora tražnje za osiguranjem: 1. ekonomski faktori (nivo zarade, (ne)jednakost zarade, stopa inflacije i kamatna stopa), 2. demografski faktori (broj stanovnika, gustina naseljenosti, starost stanovništva i očekivani životni vek), 3. socijalni/kulturološki faktori (obrazovanje, religija), i 4. institucionalni faktori (sistem socijalnog osiguranja, nivo razvoja finansijskog sistema, udeo državnih i stranih osiguravajućih kompanija, tržišna koncentracija i regulatorni okvir). U skladu sa dostupnim podacima o pokazateljima privrednog, društvenog i institucionalnog razvoja, u radu je razmatran uticaj ekonomskih determinanti ukupne tražnje za osiguranjem i tražnje za dobrovoljnim osiguranjem. Kao najznačajnije determinante izdvojene su: 1. privredni rast, 2. zarada, 3. štednja stanovništva, 4. kamatne stope, 5. nezaposlenost i 6. inflacija.

MODELIRANJE TRAŽNJE ZA OSIGURANJEM Tabela 1. Definisanje promenljivih Promenljiva TIP TVIP GDP TNE NUE TIS RIR CPI Opis Ukupna premija osiguranja (u milionima RSD) Ukupna premija dobrovoljnih osiguranja (u milionima RSD) Bruto domaći proizvod (u milionima RSD) Ukupna neto zarada (u milionima RSD) Broj nezaposlenih (u hiljadama) Ukupna štednja stanovništva (u milionima RSD) Referentna kamatna stopa NBS (u %) Indeks potrošačkih cena Izvor: Ministarstvo finansija RS i Narodna banka Srbije

STATISTIČKE OSOBINE ANALIZIRANIH SERIJA • Ekonomske vremenske serije su nestacionarne, vrednosti promenljivih su trasformisane logaritmovanjem i diferenciranjem. • Prikazane analize odnose se na utvrđivanje značaja promene određenih promenljivih na promenu tražnje za osiguranjem. • Testiranje stacionarnosti izvršeno korišćenjem Augmented Dicky-Fuller (ADF) i KPSS test. • Na osnovu rezultata testova, poređenjem dobijene t-statistike i kritičnih vrednosti, zaključeno da su serije analiziranih promenljivih integrisane reda 1 i da su prve diference (razlike) serija stacionarne. • Veza između stacionarnih vremenskih serija može biti određena primenom linearnog regresionog modela.

MODEL VIŠESTRUKE LINEARNE REGRESIJE • S obzirom na to da se tražnja za osiguranjem posmatra kao funkcija izabranih promenljivih, u cilju određenja faktora čija promena utiče na promenu tražnje za osiguranjem formiran je model koji sadrži više nezavisnih promenljivih oblika: Tabela 5. Izbor nezavisnih promenljivih Var. No. MSE R² Adj. R² Determinante ukupne tražnje za osiguranjem 1 0. 11 0. 430 0. 426 2 0. 06 0. 669 0. 665 3 0. 05 0. 744 0. 739 Determinante tražnje za dobrovoljnim osiguranjem 1 0. 18 0. 331 0. 327 2 0. 13 0. 512 0. 505 3 0. 11 0. 594 0. 586 Mallows' Cp Akaike's AIC Schwarz's SBC 187. 27 47. 33 5. 05 -340. 34 -422. 67 -460. 28 -334. 25 -413. 54 -448. 11 94. 31 30. 15 1. 82 -263. 89 -310. 60 -337. 36 -257. 80 -301. 47 -325. 19

REZULTATI I DISKUSIJA Tabela 6. Rezultati regresije Zavisne promenljive ΔTIPln ΔTVIPln -0. 041* -0. 046* Konstanta (0. 018) (0. 027) 3. 009* 3. 197* ΔGDPln (0. 322) (0. 479) 2. 590* 2. 506* ΔTNEln (0. 213) (0. 317) -10. 672* -13. 275* ΔNUEln (1. 609) (2. 393) R 2 0. 744 0. 594 Adjusted R 2 0. 739 0. 586 DW 2. 164 2. 539 F-statistics 146. 056* 73. 737* * ukazuje na statistički značaj rezultata na nivou od 5%. Standardne greške su prikazane u zagradama. Nezavisne promenljive