Efektivna nastava kao izvor efikasnosti obrazovanja Beograd 14

Efektivna nastava kao izvor efikasnosti obrazovanja Beograd, 14. februar, 2009 Tinde Kovač-Cerović 1

Prethodne napomene 1. Škola Finansije, upravljanje Kurikulum, udžbenici, nastavnici, evaluacija Nacionalni nivo Mreža škola Održavanje Opštinski nivo Mesto akcije Školski nivo

Kolika akcija? • Plate: 96% od budžeta za obrazovanje Samo u nastavi godišnje: • Dečije vreme (u Srbiji): 1 mil učenika x 9 meseci x 24 dana x 5 sati = 1. 080. 000 sati • Nastavničko vreme (u Srbiji): 100. 000 x 9 mes x 80 sati = 72. 000 sati Kako se ovoliko vreme troši?

Mesto ljudske interakcije: Nastavnik/učenik Učenik/učenik Nastavnik/nastavnik Nastavnik/roditelj Roditelj/roditelj Kakva akcija? Mesto ličnog doživljaja – Učenje – Duboko razumevanje – Kreativnost – Uvažavanje – Vrednosti Mesto razvoja samosvesti : Samoregulacija Samoefikasnost Samopoštovanje Samovrednovanje Svi zavise od kvaliteta interakcije u školi 4

Prethodne napomene 2. Tip investicije u ljudske resurse Poznate zamke za obrazovnu politiku: 1. Ogroman sistem ljudskih interakcija (uloge, pregovaranja, ljudske slabosti, suprotstavljeni interesi) 2. Laičke teorije o obrazovanju i vaspitanju zasnovane na različitim ličnim iskustvima 3. Karakteristike ljudskog razvoja i učenja nisu neposredno vidljive = inertan sistem (2 -3 god za pokretanje) = sporo vidljivi efekti promena (12 -15 god) = investicija se u punoj meri isplati posle 20 -30 godina (šta smo radili 80 -ih? 90 -ih? 2000 -ih? )

Prethodne napomene 3. Učenje je redak dogadjaj Prisutni su. . . Slušali su. . . Čuli su. . . Razumeli su. . . Zapamtili su. . . Primeniće. . .

Zbog 1 + 2 + 3 “efektivna nastava” nije retorički slogan nego bitna komponenta efikasnog obrazovanja Da ne bude slogan, važno je osloniti se na istraživačke rezultate Zbog 1 + 2 + 3 i škole i nastavnici imaju potrebu da se rukovode jasnom emirijskom evidencijom

Pregled • 4 tema: kako osigurati da učenje postane učestalije? – Učenje strategija učenja i motivacija – Ocenjivanje/procenjivanje i povratna informacija – Očekivanja – Nastavne metode • U ogledalu istraživanja u obrazovanju 8

Istraživanja • • “efektivna nastava”, + 100 x 12 godišnje + meta-analize (Johnson i Johnson, 1983, 2000) + meta-analize (Hettie, 2007, EARLI, na 750+ meta-analysis, 50, 000 studies, and 200+ million students)

Glavni faktori Procenat varianse postignuća Nastavnici Učenici Dom Vršnjaci Škola Direktor Izvor: Hattie: Developing Potentials for Learning, Earli, 2007

Stepen uticaja na postignuće . 30 . 40 . 50. 60 0 kti g Efe no ika č i vn tip sta i na jn vo az ti R fek e . 15 . 70 ZONA POŽELJNIH EFEKATA SUPOROTNI Izvor: Hattie: Developing Potentials for Learning, Earli, 2007 . 80. 90 1. 0

John Hattie: Developing Potentials for Learning: Evidence, assessment, and progress, Stockholm, 2008; 12 th Biennial Conference, Earli, 2007 http: //edu. stockholm. se/upload/Bedöm ning/John. Hattie%20 konf 08 liten. pdf (slajdovi 13 -22)

Nastava ili uslovi rada? (Hattie) Nastava ES Uslovi Kvalitet nastave. 77 Recipročna nastava. 74 Odnos nastavnik/učenik. 72 Pružanje povratne informacije. 72 Učenje autoregulativnog govora. 67 Metakognitivne strategije. 67 Strukturisana nastava. 59 Mastery learning. 57 PROSEK Grupisanje po sposobnostima unutar razreda. 28 Dodatno finansiranje. 23 Smanjenje razreda. 21 Grupisanje po sposobnostima. 11 Kombinovani razredi. 04 Otvoreni vs. Tradicionalni razredi. 01 Rekreativna nastava -. 09 Kazneno zadržavanje -. 16 . 68 ES 0. 20 = 9 meseci ES 1. 0 = 3 godine Izvor: Hattie: Developing Potentials for Learning, Earli, 2007 . 08

Učenje strategija učenja

Strategije učenja NS NE Programi kreativnosti 658 814. 70 Učenje autoregulativnog govora 92 1061. 67 Metakognitivne strategije 43 123. 67 Problemska nastava 221 719. 61 Učenje učenja 656 2446. 59 Mapiranje pojmova 91 105. 52 Motivacija za učenje 322 979. 48 ES 0. 20 = 9 meseci ES 1. 0 = 3 godine Izvor: Hattie: Developing Potentials for Learning, Earli, 2007 ES

Strategije učenja – tamna strana • • Nastavnici? Roditelji? Drugovi? Privatni nastavnici?

Interpretacija

Ocenjivanje/procenjivanje

Ocenjivanje i fidbek ES Samo-ocenjivanje 1. 44 Strukturisana povratna informacija . 72 Pružanje formativne evaluacije nastavnicima . 70 Učestalost/Važnost testiranja . 46 Učenje veštine rešavanja testa . 22 ES 0. 20 = 9 meseci ES 1. 0 = 3 godine Izvor: Hattie: Developing Potentials for Learning, Earli, 2007

Razjašnjenje Svrha ocenjivanja i testiranja Pomoć nastavnicima da saznaju: • Da li su im nastavne metode uspešne ili nisu • Da lis su im nastavni ciljevi vredni i izazovni • Na čemu nastavnici mogu da grade dalje / treba da smanje zaostatak • Šta je najbolje da se obardjuje kao sledeći korak. . . Svrha povratne informacije Pomoć učenicima da saznaju: • Da li su na dobrom putu • Da li i kako da promene strategiju učenja • Da li da povećaju zalaganje • Dublje slojeve zadatka/gradiva • U kom pravcu da tragaju dalje. . . Najveći efekat samo-ocenjivanja

Ocenjivanje – tamna strana • Objektivno? – Usmeno ispitivanje: neobjektivno, neuporedivo, retko • Relevantno? – Uključuje druge varijable (verbalna fluentnost, osetljivost na neverbalne signale. . . ) • Informativno? – Za nastavnika? – Za učenika?

Interpretacija

Interakcije nastavnik/učenik

Interakcije nastavnik/učenik Istraživanja pokazuju da je interakcija bitna, škole mogu biti podrška ili barijera: Samoaktualizacija Hijerarhija motiva – sećanja studenata Estetske potrebe Očekivanja nastavnika deluju kao samoostvarujuća proročanstva: –Razvoj sposobnosti (Rosenthal & Jacobson) –Motivacija (Pelletier & Vallerand) Očekivanja učenika od sebe najbolji prediktor školskog uspeha (Wigfield) Samoefikasnost i interni lokus kontrole najjači prediktivni faktori školskog uspeha posle sposobnosti (Pajaros i Miller; Zimmerman i Bandura; Bandura) Znanje i radoznalost Uvažavanje Pripadanje Sigurnost Fiziološke potrebe 24

Interakcije nastavnik/učenik - tamna strana • Manjak pohvala i nagrada • Neuvažavanje • Pokušaji učenika da se motivišu za dosadne zadatke • Nastavnička neobrađena očekivanja

Nastavne metode

• Johnson i Johnson, 1983. i 2000. • 158 studija o efektima kooperativnog učenja

Efikasne metode učenja u odnosu na cilj Cilj Poznavanje inf Specifične veštine Uvežbavanje Primena i transfer Razumevanje složenih pojmova Stvaranje poz. odnosa prema školi Stvaranje pozitivne slike o sebi Ind Komp Koop

Efekti kooperativnih metoda (2000) Metoda Koop v Metoda Komp Učiti zajedno Ak. kontroverze . 85. 67 Učiti zajedno 1. 04 Ak. kontroverze. 91 STAD Timski turnir Grupno istraž Slagalica Timska instrukc Koop čit/pis . 51. 48. 37. 29. 25. 18 Grupno istraž Timski turnir Timska instrukc STAD Koop čit/pis Slagalica Izvor: Johnson &Johnson: Cooperative learning methods, 2000 Koop v Ind . 62. 58. 33. 29. 18. 13

Kooperativno učenje - tamna strana • Velika ponuda • Mala primena • Dominira naglasak na znaju specifičnih činjenica • Gubitak mogućnosti da se steknu složeni ishodi učenja

Zaključak 1. : Koja putanja? Visok kvalitet Impresionistička nastava Informisana nastava Nizak kvalitet 31

Zaključak 2: Naći veze izmedju varijabli inputa i procesa koji maksimiziraju postignuće i socijalne ishode školovanja input Strukture Finansiranje Upravljanje proces Nastava zasnovana na podacima ishodi Postignuće Socijalni ishodi Rekonstruisati sva 3 32

Zaključak 3. Školama su neophodan stimulativni kontekst i čvrsta povezanost sa: Međunarodni instrumenti Istraživanj a Educa tion Razvojni prioriteti Rešenja isprobana u drugim zemljama 33

2025 Škola Lična dobit regulisano nastavnici udžbenici Društvena dobit prograni pravedno finansiranje upravljanje Ocenjivanje i evaluacija Istraživanje participativno merljivo efikasno Razvojne politike 34

Hvala na pažnji! 35