DRAVA KAO SUBJEKT MEUNARODNOG PRAVA VESNA KNEEVIPREDI FAKULTET

DRŽAVA KAO SUBJEKT MEĐUNARODNOG PRAVA VESNA KNEŽEVIĆ-PREDIĆ FAKULTET POLITIČKIH NAUKA

Pojam subjektiviteta u međunarodnom pravu • • Model I: Nosilac prava i obaveza po međunarodnom pravu; Model II: Nosilac prava i obaveza, sposoban da samostalno učestvuje u m. o. , uživa parničnu sposobnost; • Model III: • Nosilac prava i obaveza, samostalno učestvuje u odnosima, uživa parničnu sposobnost, ali i pravnostvaralačku sposobnost.

Pojam subjektiviteta u međunarodnom pravu: Savetodavno mišljenje o šteti pretrpljenoj u službi OUN • NOSILAC PRAVA I OBAVEZA • SVOJA PRAVA MOŽE OSTVARIVATI PUTEM MEĐUNARODNIH ZAHTEVA

MODEL SUBJEKTIVITETA • OPPENHEIM-LAUTERPACHT: • POTPUNI ILI PRERFEKTNI SUBJEKTI – DRŽAVE • NEPOTPUNI ILI INPERFEKTNI – NESUVERENI ENTITETI • PRIVIDNI SUBJEKTI - USTANICI

DRŽAVA JE. . . NAJVIŠI OBLIK ORGANIZACIJE VLASTI I NAJVIŠI OBLIK ORGANIZACIJE PRAVNOG PORETKA NA JEDNOJ TERITORIJI KOJI NIJE PODVRGNUT NI JEDNOJ DRUGOJ ORGANIZACIJI VLASTI, NI JEDNOM DRUGOM PRAVNOM ISTOVRSNOM POREDKU, ALI JESTE MEĐUNARODNOM PRAVU.

KAKO NASTAJE DRŽAVA BITNE ČINJENICE VOLJA I SPOSOBNOST DA SE VLADA PO PRAVILIMA MEĐUNARODNOG PRAVA STANOVNIŠTVO TERITORIJA SUVERENA VLAST

DRŽAVNA TERITORIJA. • Deutche Continental Gas Gesellschaft v. Polish State • “DA BI SE REKLO DA POSTOJI DRŽAVA I DA SE KAO TAKVA MOŽE PRIZNATI. . . DOVOLJNO JE DA JE. . . TERITORIJA DOVOLJNO KONZISTENTNA, ČAK I AKO NJENE GRANICE NISU JOŠ UVEK STVARNO DELIMITIRANE. ”

KAKO NASTAJE DRŽAVA BITNE ČINJENICE STANOVNIŠTVO TERITORIJA SUVERENA VLAST

SUVERENA VLAST. • NAČELO EFEKTIVITETA – ZAHTEV DA SE DRŽAVA STVARNO KONSTITUIŠE KAO NAJVIŠA ORGANIZACIJA VLASTI – U MOMENTU PRIZNANJA ILI KASNIJE

NAČINI NASTANKA DRŽAVE. ORIGINARNI DERIVATIVNI

PRIZNANJE DRŽAVA

PRIZNANJE DRŽAVE JE. . PRAVNI AKT KOJIM JEDNA ILI VIŠE DRŽAVA KONSTATUJU POSTOJANJE JEDNE DRŽAVE I IZRAŽAVAJU SVOJU SAGLASNOST DA SE U ODNOSU NA TU DRŽAVU RUKOVODE PRAVILIMA MEĐUNARODNOG PRAVA.

VRSTE PRIZNANJA SU. . PREMA PRAVNIM POSLEDICAMA DE JURE STALNO, NEOPOZIVO, POTPUNO, RETROAKTIVNO DE FACTO PRIVREMENO, OPOZIVO OGRANIČENO

VRSTE PRIZNANJA SU. . PREMA FORMI IZRIČITO PREĆUTNO – KONKLUDENTNIM RADNJAMA

VRSTE PRIZNANJA SU. . PREMA BROJU SUBJEKATA INDIVIDUALNO KOLEKTIVNO

PRAVNI UČINAK PRIZNANJA KONSTITUTIVNI DEKLARATIVNI

PRIZNANJE VLADE

KADA SE POSTAVLJA PITANJE PRIZNANJA? SMENA VLADE NEUSTAVNIM PUTEM

PRIZNANJE VLADE JE. . PRAVNI AKT KOJIM JEDNA ILI VIŠE DRŽAVA KONSTATUJU FORMIRANJE NOVE VLADE NEKE DRŽAVE I IZRAŽAVAJU SVOJU SAGLASNOST DA SE U ODNOSU NA TU VLADU RUKOVODE PRAVILIMA MEĐUNARODNOG PRAVA.

DA LI TREBA PRIZNATI TAKVU VLADU? LEGITIMISTIČKA DOKTRINA (TOBAR) NEDOPUŠTENA INTERVENCIJA U UNUTRAŠNJE POSLOVE (ESTRADA)

DOKTRINA EFEKTIVNOSTI POSTOJANJE VLADE JE FAKTIČKO STANJE IZ KOGA PROISTIČU ODREĐENE PRAVNE POSLEDICE

DA LI POSTOJI OBAVEZA PRIZNANJA? PRIZNANJE JE JEDNOSTRANI PRAVNI AKT – IZJAVA VOLJE SUBJEKATA. NE POSTOJI, DAKLE, OBAVEZA DRŽAVE DA PRIZNA VLADU KOJA JE NA VLAST DOŠLA NEUSTAVNIM PUTEM