Dragica Jankovi PROBLEMI FUNKCIONISANJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U SRBIJI

Dragica Janković PROBLEMI FUNKCIONISANJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U SRBIJI Beograd, 11 -14. jun 2012.

Poslednju dekadu su obeležili događaji veoma važni za funkcionisanje zdravstvenog osiguranja: • 2003 – 2004. godine – Pojava prvih proizvoda DZO na srpskom tržištu osiguranja; • 2005. godine – usvojen set reformskih zakona (Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o komorama zdravstvenih radnika, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima); • 2008. godine – Uredba o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju; • 2009. godine – Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o DZO; • 2010. godina – Primena Uredbe o DZO.

Najznačajniji problemi u zdravstvu: • nedostatak sredstava, • loši uslovi lečenja po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, • razvoj doborovljnog zdrvstvenog osiguranja, • privatni sektor, • korupcija Nisu rešeni. Poznato je stanje u našem zdravstvenom sistemu – Srbija je na poslednjem mestu od 34 evropske zemlje. Takođe je poznat značaj obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Zbog nedostatka sredstava za obavezno zdravstveno osiguranje, u Srbiji je, kao i u drugim evropskim državama, uvedeno DZO. Ciljevi uvođenja DZO su: • novi izvor finansiranja zdravstvene zaštite, • poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga, • kontrola troškova zdravstvene zaštite. Postavljeni ciljevi, posle jedne decenije od pojave DZO na tržištu i tri godine od zakonskog regulisanja, nisu i nemaju tenedenciju ostvarenja. Nije došlo do očekivanog razvoja DZO.

Učešće premije DZO u ukupnoj premiji osiguranja

Učešće premije DZO u ukupnoj premiji osiguranja Premija/ Godine Premija DZO Ukupna premija Učešće 2004. 336 2005. 813 2006. 1. 258 2007. 1. 734 2008. 2. 130 2009. 2. 082 2010. 1. 024 2011. 972 22. 636 34. 690 38. 333 44. 780 52. 187 53. 535 56. 521 57. 314 1, 48% 2, 34% 3, 28% 3, 87% 4, 08% 3, 89% 1, 81% 1, 70%

Analizirajući podatke iz prethodnog grafikona i tabele Učešće premije DZO u ukupnoj premiji, izgleda kao da je stupanjem na snagu Uredbe, došlo do značajnog pada ove vrste osiguranja. Tome je doprinela reklasifikacija tarifa u okviru vrste i prenošenja tarife Osiguranje za vreme puta i boravka u inostranstvu sa uključenom asistencijom u drugu vrstu osiguranja Pomoć na putu. Ali, nije došlo ni do očekivanog rasta. Čak, posmatrajući samo 2010. i 2011. godinu, u kojim nije bilo zakonskih promena, zabeležen je pad ne samo učešća, nego i premije DZO u apsolutnim iznosima.

Struktura premije DZO u Srbiji God/ Tar* 2004. 2005. 2006. 2007. % učešća 2008. 2009. % % učešća 2010. 2011. Tarife po Ured* % učešća 0201 0 0 0, 17 0 0211 0, 61 0, 72 0202 35, 47 30, 98 27, 91 36, 84 41, 21 43, 21 0212 54, 09 63, 12 0203 64, 05 68, 67 68, 61 59, 83 57, 44 55, 33 0213 0, 69 1, 77 0299 0, 58 0, 35 3, 31 3, 33 1, 35 1, 46 0219 44, 61 34, 39 VO 02 100, 00 100, 00 VO 02 Izvor podataka: NBS 100, 00

*Klasifikacija DZO: 0202 Dodatno zdravstveno osiguranje lica kojima se obezbeđuje veći obim prava i viši standard usluga od onog koje pokriva obavezno zdravstveno osiguranje; 0203 Dobrovoljno zdravstveno osiguranje za vreme puta i boravka u inostranstvu; 0299 Sva druga dobrovoljna zdravstvena osiguranja; Od 01. 2010. godine, tj od stupanja na snagu Uredbe važi nova klasifikacije vrste osiguranja 02 DZO: 0211 Paralelno zdravstveno osiguranje; 0212 Dodatno zdravstveno osiguranje; 0213 Privatno zdravstveno osiguranje; . 0219 Sva druga dobrovoljna zdravstvena osiguranje (kombinacija vrsta: putno zdravstveno osiguranje za vreme boravka u inostranstvu shodno čl. 30. stav 4 Uredbe o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju „Sl. gl. RS“, br. 108/08, 49/09 i dr. ).

Uzroci su delimično u zakonskim propisima, a delimično u njihovoj primeni. Zakonsko rešenje o subjektima koji mogu sprovoditi DZO i način nadzora i kontrole njegovog sprovođenja doveli su do toga da Republički fond zdravstvenog osiguranja (RFZO), koji sprovodi DZO na tržišnim principima kao i društva za osiguranje, ne podleže kontroli Narodne banke Srbije (NBS), kao organu nadzora delatnosti osiguranja u Srbiji. Društva za osiguranje imaju obavezu izveštavanja NBS, na osnovu čega NBS vrši obradu podataka, koje obelodanjuje. S obzirom na to da NBS nema nikakve ingerencije nad RFZO, ona ne prikuplja i ne obrađuje podatke u vezi DZO koje fond sprovodi. Na taj način podaci, koje objavljuje NBS o sektoru osiguranja, kao što su premija, struktura premije, učešće premije u BDP i sl. , a koji se smatraju zvaničnim, nisu tačni, jer ne sadrže podatke o DZO koje sprovodi RFZO.

Proizvodi DZO na srpskom tržištu osiguranja: • • • Osiguranje za slučaj bolesti i hiruških intervencija Po izabranom programu Osiguranje stomatoloških usluga Privatno zdravstveno osiguranje Paketi dodatnog i paralelnog zdravstvenog osiguranja Sva osiguranja mogu biti individualna i kolektivna.

Osnovna karakteristika Osiguranja za slučaj težih bolesti i hiruških intervencija je da visina naknade zavisi od ugovorene osigurane sume i težine hirurške intervencije, a ne od troškova lečenja i može se kumulirati sa drugim pravima. Ne predstavlja alternativu obaveznom zdravstvenom osiguranju. Ako se ima u vidu da je zdravstveno osiguranje svrstano u neživotna osiguranja, zbog toga što je njegova uloga da nadoknadi troškove zdravstvene zaštite, onda se može reći da je najveći značaj osiguranja za slučaj težih bolesti i hiruških intervencija u tome što predstavlja početak razvoja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji (pojavilo se 2003 2004. godine).

Slična je situacija i sa DZO po izabranom programu, koje se pojavilo na srpskom tržištu 2004. godine. Njegova osnovna karakteristika je nedostatak neizvestnosti u nastanku osiguranog slučaja. Naime, ono omogućava odlazak na kontrolne preglede prema izabranom programu u zdravstvenu ustanovu sa kojom osiguravač ima ugovor, opet nezavisno od toga da li su te usluge već obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Pored postojećih proizvoda novinu predstavljaju proizvodi privatnog zdravstenog osiguranja, koji su namenjeni licima koja nemaju obavezno zdravstveno osiguranje. To su, pre svega, strani državljani koji borave i rade u Srbiji.

Neka društva za osiguranje nude pakete proizvoda dodatnog i paralelnog DZO, koja obuhvataju zdravstvene usluge koje su već pokrivene obaveznim zdravstvenim osiguranjem sa limitiranom osiguranom sumom, samo sa većim stepenom komfora. Pri tome, predmet dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja nije razlika u ceni usluge već obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem i one koja se nudi, već ukupna usluga. Na taj način dolazi do duplog troška zdravstvenog osiguranja. Dobar primer dodatnog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja je osiguranje stomatoloških usluga, koje se pojavilo prethodne godine, imajući u vidu da stomatološke usluge nisu obuhvaćene paketom obaveznog osiguranja, izuzev za pojedine starosne kategorije stanovništva.

Najveći prostor za razvoj DZO, je upravo dodatno DZO, kao što je to slučaj i u razvijenim evropskim državama, a sa ciljem da se osiguraju one zdravstvene usluge koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Pored dodatnog, tu je i paralelno zdravstveno osiguranje, ali u znatno manjoj meri, jer ono treba da pokriva samo razliku u načinu pružanja usluge koja je već obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a ne i ukupnu uslugu. Na srpskom tržištu su stari proizvodi prilagođeni Uredbi i pojavilo se nešto novih proizvoda, koji nisu u potpunosti doprineli osnovnoj svrsi uvođenja DZO. Umesto da utiču na smanjenje troškova zdravstvene zaštite, oni često dovode do njihovog dupliranja.

Država, odnosno Ministarstvo zdravlja, koji imaju odlučujuću ulogu u davanju dozvole za prodaju neke vrste DZO, umesto da vode računa da se ne vrši duplo osiguranje, upravo to dozvoljavaju, jer im je to trenutno, zbog nedostatka sredstava, u interesu. Deo stanovništva, zbog loših uslova lečenja po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, kupuje pakete dodatnog i paralelnog DZO, iako na taj način duplo plaća zdravstveno osiguranje. Potvrda da ova dva oblika zdravstvenog osiguranja ne treba da se preklapaju već dopunjuju, je u zakonskom rešenju, gde je zaključenje dodatnog i paralelnog DZO uslovljeno postojanjem obaveznog zdravstenog osiguranja, što je često predmet negodovanja društava za osiguranje, jer posluju na profitnoj osnovi i žele da prodaju što više polisa. U razvijenim evropskim zemljama poslovima DZO se najčešće bave društva za uzajamno osiguranje (DUO).

Da bi bili postignuti ciljevi uvođenja DZO, sektor obaveznog i sektor dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ne bi trebalo da budu konkurencija, već komlementarni jedan drugome. Prema raspoloživim sredstvima, posebno imajući u vidu potrebe najugroženijeg dela stanovništva, utvrđeni paket usluga koje pokriva obavezno zdravstveno osiguranje, treba da garantuje pružanje tih usluga na kvalitetan način. Sve ostale usluge, koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, mogu biti predmet dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Za postizanje takvog cilja neophodno je uspostaviti adekvatnu administraciju. Samo tako postavljene osnove, mogu iznedriti proizvode DZO koji će jednog dana postati tradicionalni.

Hvala na pažnji