Dragana Stankovi PRVE SOCIOLOKE TEORIJE I IKAKA KOLA

Dragana Stanković PRVE SOCIOLOŠKE TEORIJE I ČIKAŠKA ŠKOLA HUMANE EKOLOGIJE

Prve sociološke teorije Koreni prvih socioloških teorija devijacija: organicistička teorija društva i pozitivistička metodologija Filozofski koreni prve klasične socijalnopatološke teorije: O. Kont i E. Dirkem Tri faze civilizacije: teološka, metafizička i pozitivna “Od reda ka progresu”

Emil Dirkem Prihvatanje Kontovih ključnih ideja uz udaljavanje od organicizma Razumevanje: 1) prirode ljudskog društva 2) razlike normalnih i patoloških pojava 3) shvatanje anomije

Dirkem – ljudsko društvo Kako nastaje i kako opstaje ljudsko društvo? Društvo je superiorno u odnosu na pojedinca zbog postojanja kolektivne svesti Kolektivna svest – kolektivne predstave, vrednosti i norme koje nastaju tokom evolucije ljudskog društva i imaju posebnu egzistenciju Sa kolektivnom svešću se menjaju i mehanizmi kontrole

Dirkem – normalne vs. patološke pojave Objektivni, naučni kriterijumi Normalno – tipično, uobičajeno, učestalo i prosečno u datom tipu društva u određenom vremenu Nepostojanje univerzalnog kriterijuma Dopunski kriterijumi: konkretni tip društva i vremenska dimenzija Uticaj kritika: optimalnost i racionalnost društvenih pojava u određenoj fazi društvenog razvoja

Dirkem – shvatanje anomije Stanje društva u kome nedostaje reglementacija, odnosno skup pravila i normi o ljudskom ponašanju Nedostatak ili nedelotvornost normi kojima se kontrolišu i ograničavaju prirodno nelimitirane težnje i potrebe pojedinca Anomija se javlja u: novim fazama razvoja i kriznim periodima Primer: anomijska samoubistva Kriminal – normalna društvena činjenica

Čikaška škola humane ekologije Odgovor na društveni razvoj, industrijalizaciju i urbanizaciju u Americi početkom XX veka Osnivač: Robert Ezra Park Istraživanja socijalnih problema u gradu – socijalnom organizmu Četiri koncepcije unutar čikaške škole: 1) Ekološka teorija 2) Teorija diferencijalnih asocija 3) Teorija kulturnog sukoba 4) Teorija socijalne dezorganizacije

Čikago Ogroman i dinamični organizam (socijalni supraorganizam) Odnos između fizičke i socijalne sredine i njihov uticaj na ponašanje ljudi Fokus u proučavanju devijacija na društvu Razvoj grada – smenjivanje faza stabilnosti i poremećaja normalno uspostavljenih društvenih odnosa i funkcionisanja institucija

Ekološka teorija Predstavnik: Ernst Bardžis Uticaj prostora i položaja ljudi u prostoru na njihovo ponašanje Osnova – neprestana borba za egzistenciju u gradu Karakteristične teme i metodološki pristupi: - Istraživanja zasnovana na ekološkim konceptima i metodima - Korišćenje etnografskih metoda - Ispitivanja biografija devijanata

Bardžisova istraživanja Postojanje funkcionalnih, prostornih i socioprofesionalnih celina u gradu sa svojim obeležjima Podela Čikaga u 5 zona: 1) središna oblast grada (jezgro) 2) tranzitna zona 3) zona stanovanja radničkih porodica 4) mešavina industrijsko proizvodne zone i zone stanovanja 5) periferna zona

K. Šo & H. Mekej Nejednaka distribucija devijantnih pojava u Čikagu u odnosu na koncentrične zone (bežanje iz škole, maloletničko prestupništvo i kriminalitet) Najveća koncentracija u tranzitnoj zoni “Delinkventna područja” - održavanje devijacija dugi niz godina bez obzira na etnički i rasni sastav (koncept socijalne dezorganizacije)

K. Šo & H. Mekej (2) Delinkventne vrednosti i modeli ponašanja se uče i prenose sa pojedinca na pojedinca (i sa grupe na grupu) Postojanje (devijantne) potkulture u tranzitnoj zoni

Teorija diferencijalnih asocija Edvin Saterlend – kriminalci postepeno stiču znanje, veštine i motivaciju za kriminalno ponašanje Korišćenje autobiografske metode u ispitivanju devijanata Pojedinac uči kriminalno ponašanje na isti način kao što uči da se ponaša u skladu sa zakonom

Teorija diferencijalnih asocija (2) - ključni stavovi - 9 ključnih stavova: Kriminalno ponašanje se uči Kako? U interakciji sa drugima Gde? U okviru primarnih grupa Šta obuhvata? Učenje metoda, tehnika i načina vršenja kriminala 5. Način ispoljavanja (motiva i poriva)? Uči se i zavisi od definicija koje odobravaju/osuđuju kršenje normi 1. 2. 3. 4.

Teorija diferencijalnih asocija (3) - ključni stavovi 6. Zašto pojedinac postaje devijant? Usled primanja više definicija koje odobravaju devijantno ponašanje 7. Šta utiče na prihvatanje takvog ponašanja? Intezitet, trajanje, učestalost i prisustvo pozitivnih definicija 8. Šta obuhvata proces učenja devijantnog ponašanja? Sve mehanizme koji su deo svakog učenja 9. Da li se devijantno ponašanje može objasniti opštim potrebama i vrednostima? Ne

Teorija diferencijalnih asocija (4) Doprinos Nedostaci Empirijski doprinos (opis i prikazi devijacija u rastućem gradu) Uprošćivanje uzroka devijantnog ponašanja Metodološki doprinos (terenska istraživanja i metoda neposrednog posmatranja sa učestvovanjem) Odbacivanje individualne patologije Obuhvatanje samo pojavnog aspekta devijacija Zanemarivanje faktora ličnosti

Teorija kulturnih sukoba Različite norme, vrednosti, kulturni stil i verovanja upravljaju svakodnevnim životom Definisanje situacije olakšava prilagođavanje ponašanja Pravila se razlikuju od jedne do druge kulture (Luis Virt) Dva sistema vrednosti: kulturni i potkulturni Kulturni sukob kao vid normativnog sukoba

Teorija sukoba Tvorac teorije sukoba: Torsten Selin Kulturni sukob je posledica suprotstavljenih normativnih sistema različitih etničkih grupa Do sukobljavanja kultura dolazi: 1. Na graničnim područjima 2. Pri promeni državnih granica 3. Usled ekonomskih migracija

Osnovne postavke teorije kulturnih sukoba - Kulturni sukob ne dovodi automatski do devijacija - Da li će doći do devijantnog ponašanja u novoj kulturnoj situaciji zavisi od organizovanosti, stepena integrisanosti i kvaliteta odnosa u imigrantskoj zajednici - Na pojavu devijantnog ponašanja u znatnoj meri utiče i odnos lokalnog stanovništva i lokalnih institucija

Teorije kulturnih sukoba Doprinosi Nedostaci Dobri opisi kulturnih sukoba i uticaja na devijantno ponašanje imigranata Teorijsko utemeljenje Dobra empirijska istraživanja (realno prikazivanje situacije imigranata) Zašto se neke imigrantske grupe u istoj kulturnoj zajednici ponašaju devijantno a neki ne?

Teorije socijalne dezorganizacije Tridesete godine XX veka Postulati funkcionalističke i organicističke teorije Značaj procesa socijalizacije i mehanizama kontrole Socijalna dezorganizacija: 1. Proces koji dovodi do individualnih dezorganizacija 2. Socijalna dezorganizacija kao nepoželjno stanje

Ključni koncepti socijalne dezorganizacije 1. Dezorganizacija kao potencijalni uzrok devijacija Vilijem Tomas i Florjan Znanjecki, “Poljski seljak u Evropi i Americi” Društvena dezorganizacija kao stanje koje dovodi do pojave devijacija Socijalna dezorganizacija – slabljenje postojećih društvenih pravila na ponašanje pojedinih članova grupe

Društvo je dinamička ravnoteža procesa dezorganizacije i reorganizacije Zaključci: 1. Dezorganizacija nije negativna činjenica 2. Sastavni je deo procesa razvoja ljudskog društva 3. Tokom razvoja smenjuju se procesi organizacije i dezorganizacije 4. Devijacije kao posledica izgradnje i razgradnje društva Individualna dezorganizacija – pojedinac ne uspeva da organizuje svoj život kako bi efikasno ostvario osnovne interese i ciljeve

Ključni koncepti socijalne dezorganizacije 2. Dezorganizacija kao devijantno društveno stanje Eliot i Meril Socijalna dezorganizacija je: a) Narušavanje ravnoteže društvenih snaga b) Propadanje određenih društvenih struktura c) Raspad socijalnih struktura

Društvena dezorganizacija je negativna društvena pojava Ispoljavanje društvene dezorganizacije na 3 nivoa: 1. Individualna (pojedinac) 2. Dezorganizacija na nivou grupe (npr. porodice) 3. Socijalna (društvene institucije, globalno društvo) Šezdesetih godina promena koncepcija socijalne dezorganizacije Nedostaci: teorijska osnova i nepostojanje objašnjenja uzroka koji dovode do devijacija