Doivljaji sa Kosova Autori Petar Obradovi Nikola aponja

Doživljaji sa Kosova Autori: Petar Obradović Nikola Šaponja Nikola Mileusnić Lazar Rafailović

Opis pokosovskog ciklusa Pesme ovog ciklusa opevavaju poslednje trenutke naše samostalnosti posle Kosovskog boja, poslednje otpore turskim silnicima koje su pružali srpski despoti i banovi, knezovi i vojvode iz moćnih feudalnih porodica: Jakšića, Brankovića, Crnojevića. Najčešće su to pesme pune stradanja i poraza, ličnih i opštih tragedija – istinska slika vremena i dogadjaja koje su opevale. Pesme: Smrt vojvode Prijezde, Dioba jakšića, Bolani Dojčin

Smrt vojvode Prijezde Opis vojvode Prijezde: Vojvoda Prijezda je veliki vojskovođa iz grada Stalaća koji se suprotstavio turskom caru i njegovim ponižavajućim zahtevima. Ponosni Prijezda više je voleo da časno umre nego da živi bez časti i poštovanja. Književna vrsta: Epska pesma Književni rod: Epika Tema: Herojska odbrana grada Stalaća i samopožrtvovanost vojvode Prijezde i njegove žene Jelice.

Početak pesme: Pesma počinje ponižavajućim pismom turskog cara Mehmeda koje je upućeno vojvodi Prijezdi. U pismu Mehmed traži ono što je Prijezdi najvrednije: njegovu sablju, konja Ždrala i ženu Jelicu. Zaplet: Vojvoda Prijezda se suprotstavlja caru Mehmedu i odbija da ispuni njegove zahteve. Kao odgovor na Prtijezdinu neposlušnost, Mehmed šalje silnu vojsku da zauzmem grad Stalać. Jaka i brojnija turska vojska izvršila je opsadu grada, ali se Prijezda nije uplašio ni siline ni nadmoći svog neprijatelja. Bio je izuzetno hrabar, častan i odlučan čovek spreman da žrtvuje i svoj život, samo da se ne pokori volji turskog okupatora. Nijednog trenutka se nije dvoumio šta će da učini. Jednostavno, njegova čast je bila iznad svega, pa i iznad njegovog života. Vrhunac: Pijezda je tri godine odolevao opsadi turske vojske, ali su Turci bili mnogo jači. Svestan da ne može odbraniti on donosi odluku da uništi sva svoja dobra. Konju Ždralu je odsekao glavu, polomio je sablju navaliju, ali nije mogao da naudi svojoj ženi Jelici zbog velike ljubavi koju je prema njoj osećao. Dao joj je da bira da li će sa njim časno poginuti ili ljuba Turčinova.

Rasplet: Žrtvovanje vojvode Prijezde i njegove žene Jelice. Ne mogavši da pobedi silnu tursku vojsku i odbrani svoja dobra od pohlepnog turskog cara, Prijezda je sa svojom ženom Jelicom skočio u hladnu Moravu. Više voleo da časno umre, nego da izgubi svoje dostojanstvo i doživi poniženje. Epilog: Osvojivši Stalać turski car Memed je doživeo razočaranje, jer osim grada nije osvojio nijedno dobro vojvode Prijezde, niti je uspeo da ga pokori i ponizi. Ostao je praznih ruku, nezadovoljan i besan, a njegovo ljutnja se ogleda u proklinjanju grada Stalaća. Vojvoda Prijezda----------

Dioba jakšića Dioba Jakšića je pesma pokosovskog ciklusa u kojoj se govori o podeli nasledstva i svađi oko njega između braće Dmitra i Bogdana Jakšića. Anđelija je jedan od glavnih likova iz pesme „Dioba Jakšića“. Bila je žena Dmitra Jakšića i narodni pevač je opevao kao uzornu i smernu ženu koja ima sve osobine ljudskog savršenstva. Kroz Anđelijin lik, njeno ponašanje i mudrost čitaocu ove pesme je pokazano kako je izgledala prava patrijarhalna sredina nekada davno, kakva je bila uloga žene u njoj i koliko je bilo važno da žena kao stub porodice bude mudra i razborita. Anđelija je bila mudra, snalažljiva, osećajna i plemenita žena puna ljubavi i razumevanja, odana mužu i spremna da se žrtvuje za svoju porodicu. Svojom mudrošću uspela je da pomiri muža i devera, a svojom dobrotom i plemenitošću im je pokazala svu veličinu ljudskog srca i svu lepotu nesebičnosti i uzajamnog poštovanja. Anđelijino ime u potpunosti odgovara njenoj dobroti i anđeoskom ponašanju, čiji je rezultat pobeda čoveštva nad nečovešvom.

Književna vrsta: Epska pesma Književni rod: Epika Tema: Sukob braće zbog nasledstva Pesma "Dioba Jakšića" je epska pesma koja pripada krugu pokosovskih pesama. To je produžena, personifikovana pesma napisana u dijalogu u kojoj je istaknut umetnički značaj dijaloga između likova koji su psihološki uverljivo okarakterisani. Iako spada u epske pesme oova pesma diše lirskim elementima i ima elemente dramske kompozicije. Drugim rečima, ona je lirski intonirana epska pesma izuzetnih etičkih vrednosti koja govori o iskušenjima koja vrebaju kada se pohlepa izdigne iznad moralnog i ljudskog. Ona je i porodična drama u kojoj strast na smrt zavađene braće biva pobeđena plemenitošću žene jednog od njih.

Bolani Dojčin sedeo je godinama u svom dvoru u Solunu, ogrezao u svojoj bolesti i duboko povučen u sebe. Uz njega su bile samo njegova sestra Jelica i verna mu ljuba Anđelija. Nije znao šta se dešava u spoljnom svetu, niti kakve opasnosti prete njemu i njegovim najmilijim. Svojom hrabrošću i požrtvovanošću, bolani Dojčin je odbranio svoju čast i čast svoje porodice. Pobeda na megdanu, ponos i čast nisu izlečili njegove bolesne kosti, ali su bili lek za njegovu dušu, njegovo duhovno zdravlje Književna vrsta: Epska pesma iz pokosovskog ciklusa pesama Književni rod: Epika Tema: Junaštvo i požrtvovanost bolesnog i iznemoglog srpskog junaka Dojčina i njegova osveta tiraninu.

Početak: Arapin Ugo razapinje šator na solunskom polju i građanima nameće porezm, misleći da je Dojčin, veliki i hrabri branilac Soluna umro i da u u gradu nema nijednog junaka koju mu se može suprostaviti. Zaplet: Dojčin saznaje za raskalašno ponašanje Arapina i njegove ponižavajuće zahteve. Ne mogavši da podnese bol i suze svoje sestre i svoje ljube, isuviše ponosan da dopusti da se Arapinovi zahtevi ispune, on ustaje iz postelji i sprema se da izađe Arapinu na megdan, iako je smrtno bolestan. U trenutku kada mu je pomoć najpotrebnija izdaje ga njegov pobratim kovač Petar. I pored toga Dojčin ne odustaje od mejdana. Vrhunac: Utegnut u bele šaršave, sa ubojitim kopljem u rukama i sabljom oko pasa, Dojčin na svom konju izlazi na megdan Usi Arapinu s ciljem da odbrani svoju čast, čast svoje porodice i celog grada. Rasplet: Koristeći svoju pamet i ratnu iskustvo Dojčin je savladao Arapina i odneo pobedu na megdanu. Iz osvete ubio je svog pobratima kovača, a kao dokaz svoje pobede iskopao i njemu i Arapinu oči i odneo ih svoj ljubi Anđeliji. Epilog: Dojčin umire. . .