Doc dr Mirjana orevi Doc dr Slobodan Bankovi

Doc. dr Mirjana Đorđević Doc. dr Slobodan Banković Teme (III nedelja): Definisanje KPRa. Oblici KPRa. Koja deca su obuhvaćena KPR? Procena sposobnosti.

KPR podrazumeva rad u okviru individualnih aktivnosti, a po potrebi i u paru ili maloj grupi od 2 -3 učenika. Cilj ovog rada je maksimalni razvoj: kognitivnih, perceptivnih, motoričkih, komunikacijskih i socijalnih veština učenika koje su neophodne za praćenje nastave i u učestvovanje u nastavi.

stimulativni rad (podrazumeva podsticanje razvoja različitih sposobnosti i veština), korektivni rad (zasnovan na direktnom delovanju na ugrožene sposobnosti ili veštine u cilju ublažavanja ili otklanjanja uočenih teškoća), i kompenzatorni rad (baziran na razvijanju kompenzatornih strategija).

KPR obuhvata najmanje dve oblasti - oblast kognitivnih i oblast adaptivnih veština.

Adaptivne veštine Kognitivne veštine obuhvataju 1. Praktične (Aktivnosti svakodnevnog života (ishrana, kretanje, higijena, oblačenje); Instrumentalne aktivnosti svakodnevnog života (priprema obroka, održavanje stana, transport, uzimanje lekova, upravljanje novcem, upotreba telefona); Okupacione veštine; Održavanje bezbednog okruženja) 2. konceptualne (Govor -receptivan i ekspresivan; Čitanje i pisanje; Pojam o novcu; Samousmeravanje) 3. socijalne veštine (Odgovornost Vrednovanje sebe; Lakovernost; Naivnost; Poštovanje pravila; Potčinjavanje zakonu; Izbegavanje situacije u kojoj bi mogli da postanu žrtve) su one veštine koje omogućavaju pojedincu da obavlja razne mentalne aktivnosti koje su blisko povezane sa učenjem i rešavanjem problema. Kognitivne veštine obuhvataju: pažnju, pamćenje, strategije prijema i obrade informacija, mentalnu fleksibilnost, logiku, rasuđivanje, planiranje, donošenje odluka, samoregulaciju itd. koje su neophodne pojedincu za svakodnevno samostalno funkcionisanje.

1. Deca sa specifičnim smetnjama u učenju (deca sa teškoćama u čitanju, pisanju, slušanju). Deca koja imaju disleksiju, disgrafiju, diskalkuliju, deca sa poremećajem auditivne obrade, deca sa neverbalnim smetnjama u učenju. Teškoće u učenju nisu rezultat oštećenja vida ili sluha, motoričkih poremećaja ili intelektualne ometenosti. Ova stanja nisu posledica ni emocionalnih smetnji, životne sredine, kulturoloških ili ekonomskih karakteristika. 2. Deca sa drugim zdravstvenim problemima (to su deca koja imaju ograničenu snagu, vitalnost, ili budnost, zbog hroničnih ili akutnih zdravstvenih problema kao što su astma, poremećaj pažnje, hiperaktivnost, dijabetes, epilepsija, bolesti srca, leukemija. Zdravstveni problemi ove dece negativno utiču na njihove obrazovne performanse. 3. Deca sa poremećajem autističkog spektra – deca koja imaju deficite u socijalnoj komunikaciji i socijalnim interakcijama koji se ispoljavaju u različitim kontekstima i koji se ne mogu dovesti u vezu sa opštim razvojnim kašnjenjem, kao i ograničene, repetitivne oblike ponašanja, interesovanja ili aktivnosti.

4. Deca sa emocionalnim poremećajima (anksioznost, bipolarni poremećaj, depresivnost. . . ). To su deca koja imaju poteškoće u izgrađivanju ili održavanju zadovoljavajućih međuljudskih odnosa sa vršnjacima i nastavnicima. Njihovo ponašanje ili osećanja mogu biti neodgovarajuća u uobičajenim okolnostima. Generalno raspoloženje ove dece prožima tuga ili depresija. Mogu imati sklonost ka razvijanju fizičkih simptoma ili strahova povezanih sa ličnim ili školskim problemima. 5. Deca sa govorno-jezičkim smetnjama (mucanje, poremećaj artikulacije, oštećenje jezika ili govorne smetnje. . . ) 6. Deca sa oštećenjem vida 7. Deca sa oštećenjem sluha 8. Gluvo-slepa deca

9. Deca sa motoričkim poremećajima - deca sa teškim motoričkim oštećenjima koja mogu negativno da utiču na obrazovne performanse. To mogu biti oštećenja izazvana kongenitalnim anomalijama, oštećenja izazvana bolestima (npr poliomielitis, tuberkuloza kostiju), i oštećenja izazvana drugim uzrocima (npr. cerebralna paraliza, amputacije, prelomi ili opekotine koje uzrokuju kontrakture). 10. Deca sa intelektualnom ometenošću – deca koja imaju značajna ograničenja, kako u intelektualnom funkcionisanju tako i u adaptivnom ponašanju, što se ispoljava u konceptualnim, socijalnim i praktičnim adaptivnim veštinama. 11. Deca sa traumatskim povredama mozga (ovoj kategoriji pripadaju deca koja imaju stečenu povredu mozga uzrokovanu eksternom fizičkom silom, što dovodi do potpune ili delimične funkcionalne smetnje ili oštećenja, a koje negativno pogađa detetov obrazovni učinak. Traumatske povrede mogu biti otvorene ili zatvorene i negativno utiču na jednu ili više oblasti (jezik; memorija; pažnja; rasuđivanje; apstraktno razmišljanje; rešavanje problema; senzorne, čulne i motoričke sposobnosti; psihosocijalno ponašanje; fizičke funkcije; obrada informacija). 12. Višestruka ometenost (istovremena oštećenja kao što su intelektualna ometenost i oštećenje vida, intelektualna ometenost i motoričko oštećenje itd. ).

U našem zakonu smatra se dodatna podrška obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom detetu, odnosno učeniku iz društveno osetljivih grupa, kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju, zdravstvu ili socijalnoj zaštiti. Deca kandidati za uključivanje u KPR su ona deca koja nemaju razvijene sve potrebne veštine da bi adekvatno pratila i učestvovala u vaspitnoobrazovnom procesu, odnosno ona deca koja ne mogu da savladaju nastavne sadržaje pod istim okolnostima kao i drugi učenici.

Imajući u vidu da konkretnom radu sa učenikom prethodi identifikovanje učenikovih sposobnosti, neophodno je da defektolog vrši procenu detetovih sposobnosti, njegovih jakih i slabih strana.

Opservacijom (izgled deteta, ponašanje, uspostavljanje interakcije, socijalnu adaptiranost, odnos prema zadatku itd. ). Prikupljanjem podataka od roditelja ili staratelja (popunjavanjem skala o ponašanju deteta, ispoljavanju određenih manifestacija, detetovim navikama itd. ) Prikupljanjem podataka od nastavnika(popunjavanjem skala o ponašanju deteta, o ispoljavanju određenih manifestacija, detetovim navikama itd. ) Primenom instrumenata i zadataka za direktnu procenu.

Procena treba da zadovolji sledeće kriterijume: 1. Primenjeni instrumenti moraju biti na učenikovom maternjem jeziku, ili usklađeni sa njegovim dominantnim vidom komunikacije. 2. Potrebno je obezbediti mnoštvo instrumenata i alata za procenu, kako bi se prikupio što veći broj relevantnih informacija o učenikovim sposobnostima. 3. Korišćeni instrumenti bi trebalo da procenjuju ono čemu su namenjeni i da imaju podatke o senzitivnosti i specifičnosti. 4. osoba koja primenjuje instrument bi trebalo da bude obučena za primenu istog. 5. Poželjno je da bar neki od korišćenih instrumenata budu standardizovani.

Instrumenti procene biće predstavljeni na časovima na kojima se budu obrađivale teme: komunikacija, socijalne veštine, motoričke veštine, ponašanje.

Procena: Serijacije, konzervacije, klasifikacije auditivne diskriminacije, vizuelne diskriminacije, procena radne memorije, procena pažnje, pamćenja, planiranja, teorije uma. . .

Konzervacija Klasifikacija Serijacija Konzervacija je razumevanje da se kvantitativna svojstva predmeta (broj, količina, težina, zapremina itd. ) ne menjaju uprkos promenama u njegovom spoljašnjem izgledu. Klasifikacija predstavlja svrstavanje elemenata u skupove prema nekoj osobini. Serijacija je grupisanje objekata prema uređenim razlikama između njih. Klasifikacija se ispituje tako što se deci prikažu razni predmeti (npr. geometrijske figure, životinje, kućni predmeti itd. ) i traži da “stave zajedno stvari koje su slične”. Ispituje se tako što se detetu da niz štapića različite dužine i traži se da ih uredi po dužini (“Napravi stepenište”) i da u napravljen niz umetne nove štapiće. Postoje tri nivoa u razvoju serijacije: Na početku se detetu pokažu 2 predmeta koja su ista po nekoj kvantitativnoj osobini (količini, težini itd. ) i po izgledu. Detetu se postavlja pitanje da li su predmeti po toj osobini jednaki. Kada dete potvrdi, pred njegovim očima izgled jednog predmeta izmeni. Detetu se ponovo postavlja pitanje da li su predmeti jednaki po toj kvantitativnoj osobini (količini, ili težini itd. ) 1. Nivo figuralnih kolekcija 2. Nivo nefiguralnih kolekcija 3. hijerarhijske klasifikcije 1. 2. 3. Odsustvo serijacije Empirijska serijacija (na osnovu pokušaja i pogreške) Sistematska ili operaciona serijacija koja se javlja na stadijumu konkretnih operacija. Dete postavlja najmanji štapić, zatim najmanji od preostalih itd.

Konzervacija količine materije se stiče u proseku oko 8. godine Konzervacija težine oko 9 -10. godine Konzervacija zapremine oko 11 -12. godine

ACADIA test se može takođe koristiti za procenu kognitivnih veština. Test je izdeljen u supskale: q Auditivna diskriminacija, q Vizuomotorička koordinacija i mogućnost sleda, q Vizuelna diskriminacija, q Crtanje oblika, q Vizuelno pamćenje, q Audiovizuelna asocija, q Sled i šifrovanje, q Auditivno pamćenje, q q Veština stvaranja pojmova, Stečeno jezičko blago, q Automatsko jezičko blago, q Vizuelna asocija i q Crtanje

Procena pamćenja – npr. Rejov test verbalnog pamćenja; Procena selektivnosti pažnje i otpornosti na distrakcije – npr. Stroop test; Procena vigilnosti, odnosno održavanja pažnje – npr. Test precrtavanja (Cancellation Tasks) Procena egzekutivnih funkcija – npr. Viskonsin test sortiranja karata, Kreni/stani zadatak, Londonska kula, Test 20 pitanja

Na šta ti liči ovaj predmet? ____________________ Pogledaj ga malo bolje, šta je to ustvari? ______________ Šta misliš da bi tvoj drug pomislio kada bi video ovaj predmet, šta bi on rekao da je to? ___________________________ Šta bi ti rekao njemu, šta je taj predmet, a na šta liči? _________ 2. Jelenin muž je organizovao žurku iznenađenja za njen rođendan. Pozvao je Jeleninu prijateljicu Saru i rekao joj: „Nemoj nikome da kažeš, a naročito ne Jeleni“. Dan pre žurke, Jelena je bila kod Sare i Sara je tada prosula kafu na haljinu koja je bila prebačena preko stolice. „O Bože!“, rekla je Sara, „htela sam da obučem ovu haljinu za tvoju žurku!“ „Kakvu žurku? “, pitala je Jelena. „Hajde da vidimo da li možemo da očistimo ovu fleku“, rekla je Sara.

- Izveštaj sadrži: Opšte podatke o učeniku Procenjivane oblasti Korišćene instrumente, probe i opservacije Dobijene nalaze za svaku pojedinačnu procenu Prioritetne oblasti za tretman Formulisanje ciljeva i vremenskih rokova Izbor strategija i tehnika za postizanje ciljeva Evaluaciju ciljeva

Trenutni nivoi razvoja Oblast Kognitivni razvoj Komunikacija Socijalna i emocionalna Aktivnosti svakodnevnog života Fina motorika Gruba motorika Naziv Datum procene instrumenta za procenu Opserv acija Kvalitativni opis

Koristite kratke i jednostavne rečenice kako bi se osiguralo razumevanje. - Izbegavajte duge, složene, stručne termine ili žargon. - Često ponavljajte uputstva i smernice. - Distraktore svedite na minimum. - Obezbedi stimulativno okruženje za rad. - Koristiti konkretne predmete i primere da objasnite nove koncepte. - Jasno istaknite ono što želite da učenik uradi. - Održavajte visoka ali realna očekivanja. - Naglasite i nagradite uspehe učenika. - Kada postavite jedno pitanje u jednom trenutku, obezbedite dovoljno vremena za učenikov odgovor.