Doc Dr Bojan Urdarevi NORMATIVNI OKVIRI MOBINGA U

Doc. Dr Bojan Urdarević NORMATIVNI OKVIRI MOBINGA U REPUBLICI SRBIJI SA POSEBNIM OSVRTOM NA SUDSKU PRAKSU I EVROPSKE STANDARDE Banja Luka, 2012

TERMINOLOŠKO ODREĐENJE ZLOSTAVLJANJA NA RADU v MOBBING ( “to mobb”, “mobbish” – prostački, primitivno, grubo, vulgarno) v VICTIMIZATION AT WORK (zlostavljanje na radu) v HARASSMENT – svaki oblik zlostavljanja v EMOTIONAL VIOLANCE – emocionalno nasilje v BULLYING – kratkotrajna direktna fizička agresija i termin koji je pretežno korišćen u anglosaksonskoj literaturi Banja Luka, 2012

POREKLO MOBINGA v 1963. godine austrijski zoolog i etolog Konrad Lorenz prvi put upotrebio je termin “mobing” da bi opisao agresivno i napadačko ponašanje grupe životinja prema potencijalnoj opasnosti od druge jedinke. v 1976. godine američki psihijatar Carroll M. Brodsky objavio je knjigu “Zlostavljani radnik” u kojoj je naveo više desetina slučajeva u kojima su radnici tvrdili da su zlostavljani od strane svog poslodavca. v 1986. godine Heinz Leymann, (Hajnc Lejman) švedski porodični psihoterapeut izdao je knjigu pod naslovom: “Mobing: psihološko nasilje na radu. ” v 1998. godine Marie-France Hirigoyen (Mari-Frans Irigo) francuska psihoterapeutkinja izdala je knjigu pod naslovom: “Moralno zlostavljanje. ” Banja Luka, 2012

PROBLEM DEFINISANJA MOBINGA v Danas ne postoji jedinstvena definicija mobinga. v Lejman definiše mobing kao “neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je na sistematičan način usmerena od strane jedne ili više osoba, pretežno prema jednom licu, koje je usled toga dovedeno u poziciju bespomoćnosti ili nemogućnosti da se odbrani i koje se u tom položaju zadržava kontinuiranim aktivnostima mobera”. v Mari Irigo pod mobingom smatra “svako zlostavljanje – rečima, pogledom, gestikulacijom, koji u određenom vremenskom razdoblju negativno utuču na ličnost, dostojanstvo, psihički ili fizički integritet pojedinca”. Mobing u ovom slučaju ne uključuje fizičko nasilje ili seksualno uznemiravanje. Banja Luka, 2012

RAZLIKA IZMEĐU MOBINGA I OSTALIH OBLIKA ZLOSTAVLJANJA NA RADU v Mobing i stres na radu (stres može da nastane i iz razloga koji nisu vezani za zlostavljanje, npr. povećanje obima posla) v Mobing i konflikti na radu (kod konflikata postoje dva simetrična odnosa u kojima svaka od strana stoji na svom stanovištu) v Mobing i zloupotreba upravljačkih prava (obično se ona sprovode prema svim zaposlenima i izražavaju se preko upravljanja tiranskog karaktera). Banja Luka, 2012

BITNI ELEMENTI MOBINGA Bitni elementi mobinga su: 1. Da se radi o neprijateljskom, agresivnom, neetičkom, uvredljivom, zlonamernom, ili osvetoljubivom ponašanju; 2. Da je takvo ponašanje pretežno usmereno na jedno lice ili grupu lica; 3. Da ono ima svoju učestalost i kontinuiranost; 4. Da ima jasan cilj - ugrožavanje dostojanstva i ličnosti radnika; 5. Da uzrokuje mentalne, psihosomatske i socijalne boli i patnje. Banja Luka, 2012

AKTIVNOSTI MOBINGA v v Aktivnosti mobinga mogu se razvrstati u nekoliko grupa: 1. Aktivnosti koje onemogućavaju komuniciranje žrtve (zabrana komuniciranja s drugima od strane pretpostavljenih, prekidanje tokom govora, uskraćivanje kontakata, vikanje na žrtvu, verbalne pretnje); 2. Aktivnosti kojima se atakuje na ličnost i socijalne kontakte žrtve (silent treatment); 3. Aktivnosti usmerene na ličnu reputaciju žrtve (ismevanje, vređanje, ogovaranje. . . ) 4. Aktivnosti usmerene na postizanje kvaliteta rada (davajne nerazumnih rokova za izvršenje posla, preveliki obim radnih zadataka, konstantna kontrola rada zaposlenog, davanje besmislenih zaduženja) 5. Aktivnosti kojima se utuče na psihičko stanje žrtve (prisiljavanje na obavljanje opasnih poslova, fizički nasrtaji, namerno izazivanje stresa) Prema studijama sprovedenim širom evropskih država mobing u proseku traje od 18 meseci (Norveška), do 3, 4 godine (Republika Irska). Banja Luka, 2012

POJAVNI OBLICI MOBINGA U PRAKSI 1. Angažovanje zaposlenog da razvozi ženu i decu poslodavca posle radnog vremena do pijace ili škole, kao i da obavlja neke druge pomoćne poslove; 2. Insistiranje na tome da zaposleni lažno svedoči u korist poslodavca; 3. Prodaja robe bez izdavanja PDV računa na insistiranje poslodavca; 4. Uslovljavanje zaposlenog da unapred potpiše blanko otkaz; 5. Uslovljavanje zaposlenih da podignu kredit na svoje ime i tako pomognu poslodavcu da firmu izvuče iz blokade pri čemu moraju da stave i hipoteku na nepokretnost koju poseduju; Banja Luka, 2012

VRSTE MOBINGA 1. Horizontalni mobing dolazi od strane zaposlenog i usmeren je protiv drugog zaposlenog na istom ili sličnim radnim mestima, pri čemu između mobera i žrtve mobinga nema subordinacije. 2. Vertikalni mobing dolazi od strane poslodavca, odnosno neposredno pretpostavljenog lica, pri čemu se u realizaciji mobinga neretko pridružuje i grupa zaposlenih kojima se u izgled stavlja određena pogodnost ukoliko učestvuju u mobingu. 3. Strateški mobing predstavlja organizovani oblik zlostavljanja od strane upravljača. 4. Emotivni mobing predstavlja posebnu vrstu zlostavljanja koje ima svoj uzrok u ljubomori, ličnoj netrpeljivosti, ljutnji ili zavisti. Banja Luka, 2012

POSLEDICE MOBINGA 1. Psihopatološka osnova – anksiozne reakcije, depresija, apatija, nesanica, nesigurnost, bezvoljnost, gubitak koncentracije, itd. 2. Psihosomatski poremećaji – arterijska hipertenzija, tahikardija, smetnje u radu srca, migrena, gubitak kose, itd. 3. Bihevioralni poremećaji – poremaćaji u ishrani, seksualne disfunkcije, izolacija, introvertnost, itd. • U pogledu dugotrajnih efekata mobinga utvrđeno je da 10 -20% žrtava mobinga ima ozbiljne zdravstvene probleme, te da je svako deseto službeno evidentirano samoubistvo u Švedskoj posledica mobinga na radnom mestu. Banja Luka, 2012

MOBING U EVROPSKOJ UNIJI v ŠVEDSKA je prava evropska država koja je donela poseban zakon o zlostavljanju na radu još 1993. godine (Ordinance on Victimization at Work). v Cilj ovog Zakona je da uspostavi sistem u kojem će poslodavac sprečavati, koliko god je to moguće, zlostavljanje na radu. v Interesantno je da Zakon uopšte ne sadrži odredbe o sankcijama, odnosno ne predviđa kazne u slučaju postojanja mobinga. v U Švedskoj je veoma mali broj slučajeva do sada i vođen povodom mobinga. v Mnoge javne institucije u Švedskoj su nakon usvajanja ovog Zakona na svom web sajtu posebno istakle da se neće tolerisati zlostavljanje na radu (Univerzitet u Upsali). Banja Luka, 2012

MOBING U EVROPSKOJ UNIJI v v Francuska je dopunila svoje radno i krivično zakonodavstvo odredbama o mobingu 2002. godine kada je donet i poseban Zakon o socijalnoj modernizaciji koji definiše mobing kao isključivo psihičko maltretiranje sa ciljem degradacije uslova rada, a koje može naneti štetu ljudskim pravima ili ljudskom dostojanstvu, fizičkom ili mentalnom zdravlju ili profesionalnoj budućnosti radnika. Ovome je prethodila presuda Radnog suda u Parizu koji je 1990. godine dodelio 100, 000 franaka na ime odštete zaposlenom u hotelu koga su nadređeni konstantno ponižavali pred gostima, menjali mu radno vreme i insistirali da radi na poslovima za koje nije bio obučen. Marta 2000. godine 70% zaposlenih kompanije Eklatek (Eclatec) stupili su u štrajk i zahtevali hitnu ostavku predsednika upravnog odbora i direktora te kompanije optužujući ih za mobing Krivični zakon je izmenjen 2002. godine, i za delo mobinga može se izreći kazna zatvora do jedne godine i 15, 000 eura. Prvi slučaj krivičnog dela mobinga bio je 2002. godine na Francuskoj TV stanici Kanal+ ali je Sud smatrao da nema elemenata za ovo krivično delo, što je ujedno i prvi put da nije doneta presuda u korist zaposlenog. Banja Luka, 2012

MOBING U EVROPSKOJ UNIJI v Evropska fondacija za unapređenje života i rada izvestila je 2009. godine da čak 12%, odnosno 18 miliona radnika u EU se smatra žrtvom mobinga. v Na nivou EU još uvek nije doneta posebna direktiva koja uređuje pitanje zlostavljanja na radu, već se primenjuje Direktiva o sigurnosti i zdravlju na radu iz 1989. godine (89/391 EEZ). v Ova Direktiva obavezuje poslodavca da osigura sigurnost na radu zaposlenih, ali se pretežno odnosi na zaštitu bezbednosti na radu, pa se ne može u potpunosti primenjivati na mobing i stoga se već nekoliko godina unazad predlaže donošenje nove direktive. v 2007. godine potpisan je Okvirni sporazum o uznemiravanju i zlostavljanju na radu, kao oblik evropskog socijalnog dijaloga. Banja Luka, 2012

ZAŠTITA OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU U REPUBLICI SRBIJI • • • Ustav RS (“Sl. glasnik” RS br. 98/2006) u članu 60 propisuje da “svako ima pravo na poštovanje svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. ” Zakon o radu (“Sl. glasnik” RS br. 24/05 i 54/09), u članu 12 propisuje da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, kao i na zaštitu ličnog integriteta. Članom 18 izričito je zabranjeno uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. Zakon o zabrani diskriminacije (“Sl. glasnik RS” br. 22/2009), u članu 16 zabranjuje diskriminaciju u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnih odnosa ili uživanje, pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada Banja Luka, 2012

ZAŠTITA OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU U REPUBLICI SRBIJI • • Zakon o ravnopravnosti polova (“Sl. glasnik RS” br. 104/09) obavezuje poslodavca da svim zaposlenima obezbedi jednake mogućnosti. Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom (“Sl. glasnik RS” br. 33/2006), u članovima 21 -26 zabranjuje diskriminaciju zbog invalidnosti u vezi sa zapošljavanjem i na radu. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. glasnik RS” br. 97/2008), zabranjuje prikupljanje, korišćenje i odbranu naročito osetljivih podataka što je čest slučaj povrede privatnosti kada se u okviru provere radnih sposobnosti vrši provera ličnosti, pitanjima koja se tiču veroispovesti, političkih i drugih uverenja, socijalnog i porodičnog statusa. Zakon o obligacionim odnosima reguliše odgovornost poslodavca za naknadu materijalne i nematerijalne štete prouzrokovane na radu i u vezi sa radom koju zaposleni prouzrokuje trećim licima. Banja Luka, 2012

LEGES BONIS MALIS EX MORIBUS PROCREANTUR • • Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu (“Sl. glasnik RS” br. 36/10), definiše zlostavljanje kao svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici štiti ista dobra – dostojanstvo, fizički i psihički integritet, ali za postojanje dela i sankcionisanje dovoljno je da se desi jednom (član 3), a ponavljanje je otežavajuća okolnost u kvalifikaciji i sankcinisanju. Banja Luka, 2012

NEDOSTACI ZAKONA O SPREČAVANJU ZLOSTAVLJANJA NA RADU • • • Zakon ne predviđa strateški mobing kao najzastupljeniji i najštetniji vid mobinga u periodu tranzicije i privatizacije. Nije prihvaćena incijativa da se jednom osuđeni mober u budućnosti limitira u daljem ostvarivanju rukovodećih funkcija u državnom i javnom sektoru na određeni period. Zakon uvodi sankcionisanje zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca u postupku koji je poslodavac dužan da pokrene ako posredovanje ne uspe. Na ovaj način Zakon kao lex specialis uvodi disciplinski postupak, dok ga Zakon o radu ne poznaje. Stoga dolazi do problema u primeni jer ne postoje utvrđene procedure jer se ona, ukoliko postoji nalazi u potpunoj dispoziciji poslodavca. Nije predviđena institucija “zviždača” “whistleblowers”. (Public Interest Disclosure Act) Problemi sa vršenjem nadzora nad primenom Zakona. Banja Luka, 2012

DOBRE STRANE ZAKONA O SPREČAVANJU ZLOSTAVLJANJA NA RADU • Donošenje ovakvog zakona • Zakon se primenjuje na sve poslodavce i sve zaposlene na teritoriji Srbije • Zlostavljanjem se smatra i podsticanje drugih na zlostavljanje, što je vrlo često u praksi. • Predviđeno je posredovanje kao oblik internog rešavanja sporova • Odstupanje od klasičnih pravila o teretu dokazivanja po principu actori incubit probatio. Ukoliko zaposleni postojanje zlostavljanja učini verovatnim, na poslodavcu je da dokaže da zlostavljanja nije bilo. Banja Luka, 2012

PROCESNO-PRAVNA REGULATIVA MOBINGA U SRBIJI 1. Postupak za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca Posredovanje – problem objektivnosti je u tome što za posrednika može biti izabrano lice koje uživa poverenje strana u sporu, kao i lice sa spiska posrednika koji se vodi kod poslodavca, ili sa liste Socijalno-ekonomskog saveta. 2. Sudska zaštita povodom zlostavljanja na radu U roku od 6 meseci od dana kada je izvršena poslednja radnja zlostavljanja zaposleni može pokrenuti sudski spor, pri čemu nije od značaja da li se prethodno vodio postupak posredovanja. 3. Zlostavljanje na radu u postupku mirnog rešavanja radnih sporova Prema Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova - rešenje arbitra je pravosnažno i izvršno danom dostavljanja što znači da je predviđena jendostepenost postupka. Banja Luka, 2012

SUDSKA PRAKSA U SRBIJI POVODOM MOBINGA • 3. septembra 2008. godine Opštinski sud u Jagodini doneo je prvu i jedinu presudu povodom mobinga u Srbiji. Sud je počiniocu ovog dela izrekao uslovnu osudu i utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca i istovremno odredio da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine nakon pravosnažnosti ove presude ne ponovi isto krivično delo. • Odredbom člana 128 stav 1 KZ RS predviđeno je krivično delo “povreda ravnopravnosti” za koje se može izreći kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Banja Luka, 2012

ARBITRAŽNA PRAKSA POVODOM MOBINGA • PREDMET GEODETSKI ZAVOD – GEOMETAR KOJI RADI U UŽICU PREKO 30 GODINA BIVA PREMEŠTEN U ČAJATINU I SMATRA DA GA DIREKTOR MOBINGUJE JER JE UČESTVOVAO U ŠTRAJKU. • GIMNAZIJA “SVETI SAVA” – PROTIV PROFESORKE U SREDNJOJ ŠKOLI VODI SE DISCIPLINSKI POSTUPAK OD STRANE “TIMA ZA PREVENCIJU I NEGOVANJE ASERTIVNE KOMUNIKACIJE. ” • AGENCIJA ZA LICENCIRANJE STEČAJNIH UPRAVNIKA – DIREKTORKA ŠALJE E-MAILOVE ZAPOSLENOJ OSTAVLJAJUĆI JOJ VRLO KRATKE ROKOVE ZA IZVRŠENJE POSLA. Kragujevac, 2011

PREVENCIJA MOBINGA v PRIMARNA PREVENCIJA v Prevencija na ovom nivou zahteva maksimalnu angažovanost poslodavca da do mobinga i ne dođe. Ovaj oblik prevencije zahteva ozbiljan stav menadžmenta po pitanju mobinga u smislu kakvo će se ponašanje tolerisati, a kakvo neće. v SEKUNDARNA PREVENCIJA v Na ovom nivou mobing je već započeo, a primarna prevencija nije postojala, ili nije dala rezultate. U ovoj fazi naglašena je uloga savetnika ili medijatora koji imaju zadatak da spreče dalji nastavak mobinga. v TERCIJARNA PREVENCIJA v U ovoj fazi mobing je već uzeo maha i ova faza se odnosi na “popravljanje” psihofizičkog stanja žrtve i uklanjanje posledica mobinga. Banja Luka, 2012

HVALA NA PAŽNJI Banja Luka, 2012