DIVIDENDNA POLITIKA Draganac UVOD Dividendna politika determinie raspodelu

DIVIDENDNA POLITIKA Draganac

UVOD Dividendna politika determiniše raspodelu neto dobitka na: ü dividendu i akumulirani dobitak. ü Dividenda je deo dobitka koji se isplaćuje akcionarima po osnovu njihovih udela u akcijskom kapitalu. Akumulirani dobitak je deo neto dobitka koji se zadržava u preduzeću.

UVOD Da li dividendna politika može da utiče na promene tržišnih cena akcija preduzeća, odnosno na promene njegove tržišne vrednosti? U vezi sa time su nastale rezličite teorije dividendne politike kao i različita praksa u pojedinim preduzećima.

TEORIJE DIVIDENDNE POLITIKE Teorija rezidualne dividende Teorija irelevantnosti dividende Teorija relevantnosti dividende

TEORIJA REZIDUALNE DIVIDENDE Polazi od pretpostavke da u svetu perfektno racionalnih ulagača i menadžera dividenda može biti tretirana kao rezidualna vrednost. Rezidualna vrednost – ostatak dela neto dobitka koji će biti isplaćen akcionarima u vidu dividende posle prihvatanja svih rentabilnih investicionih alternativa.

TEORIJA REZIDUALNE DIVIDENDE Preduzeće prvo mora da sastavi plan kapitalnih ulaganja koji bi obuhvatio sve raspoložive alternative, respektujući prihvaćen kriterijum rentabilnosti. Kolika bi bila rezidualna vrednost ako bi plan kapitalnih ulaganja zahtevao da se akumulira ukupno ostvareni neto dobitak? Šta se dešava ako ukupno akumulirani dobitak nije dovoljan za realizaciju plana? Dividendna politika prema ovoj teoriji nije relevantna – dividenda je tretirana kao rezidualna vrednost, ne kao aktivna varijabla.

TEORIJA IRELEVANTNOSTI DIVIDENDE Razvili su je Miller i Modigliani. Tržišna vrednost preduzeća je nezavisna od raspodele neto dobitka, tj. od dividendne politike. Tržišna vrednost preduzeća zavisi od prinosne snage i rizika investiranja.

TEORIJA IRELEVANTNOSTI DIVIDENDE Ipak je uočeno u nizu studija kao i na primeru mnogih preduzeća da je porast dividendi pozitivan signal za investitore, što će dovesti do rasta tržišnih cena. Miller i Modigliani tvrde da taj efekat nije svojstven dividendi samoj po sebi, već se radi o tzv. informacionom sadržaju dividende. Na osnovu porasta dividendi akcionari očekuju i buduće povećanje neto dobitka, a ta očekivanja akcionara se ugrađuju u višu tržišnu cenu akcije. Solomon – “skupo” sredstvo saopštavanja informacija o tržištu.

TEORIJA IRELEVANTNOSTI DIVIDENDE Ø Ø Efekat kupaca akcionari koji preferiraju redovne isplate stabilnih dividendi akcionari koji preferiraju porast kapitalnog dobitka, tj. reinvestiranje većeg dela neto dobitka Miller i Modigliani: U oba slučaja akcionari dobijaju ono što očekuju => vrednost akcija ne zavisi od dividendne politike.

TEORIJA RELEVANTNOSTI DIVIDENDE Gordon i Lintner Akcionari preferiraju isplate gotovinskih dividendi (zašto? ) i zbog toga postoji direktna međuzavisnost dividendne politike i tržišne vrednosti preduzeća. Argument “ptica u ruci” Dividenda – aktivna varijabla politike raspodele Akumulirani dobitak – rezidualna vrednost

TIPOVI DIVIDENDNE POLITIKE Dividendna politika konstantnog racia plaćanja dividende Regularna Manja politika dividendna politika regularna i ekstra dividendna

DIVIDENDNA POLITIKA KONSTANTNOG RACIA PLAĆANJA DIVIDENDE Koristi konstantni racio plaćanja dividende. Preduzeće unapred utvrđuje ovaj racio. Racio je procenat neto dobitka koji će se isplaćivati kao dividenda. Kad nastaje problem u vezi sa ovom politikom?

REGULARNA DIVIDENDNA POLITIKA Preduzeće isplaćuje iz perioda u period isti apsolutni iznos dividende po jednoj emitovanoj i prodatoj običnoj akciji. Dividende se skoro nikad ne smanjuju. Kakav je efekat ovakve politike na neizvesnost akcionara i, samim tim, na tržišnu cenu akcija? U kojim uslovima preduzeće može razmatrati povećanje dividende?

MANJA REGULARNA I EKSTRA DIVIDENDNA POLITIKA Preduzeće isplaćuje stabilne dividende po jednoj akciji, ali u znatno manjem iznosu nego što je to slučaj kod regularne dividendne politike. U kojim periodima preduzeće isplaćuje dodatak – ekstra dividendu? U kojim uslovima preduzeće može razmatrati povećanje dividende? Kakav je efekat ovakve politike na neizvesnost akcionara i na njihovo poverenje u poslovanje preduzeća?

FAKTORI KOJI UTIČU NA DIVIDENDNU POLITIKU Problem nelikvidnosti Finansijska struktura Ograničenja u ugovorima o kreditima Stabilnost neto dobitka Stepen rentabilnosti Kontrola nad preduzećem Poreska politika

FAKTORI KOJI UTIČU NA DIVIDENDNU POLITIKU Problem nelikvidnosti – preduzeće ne može da isplati dividende iako je ostvarilo veliki iznos neto dobitka. Naročito se javlja kod preduzeća koja se naglo razvijaju. Značajno učešće dugova u izvorima finansiranja → velike godišnje obaveze za otplatu glavnice → akumulacija značajnog dela neto dobitka. Ograničenja u ugovorima o kreditima: Dividende mogu biti plaćene iz neto dobitka ostvarenog posle potpisanog ugovora, a nikako iz ranije akumuliranog dobitka. Neto obrtna sredstva moraju biti održavana na određenom nivou.

FAKTORI KOJI UTIČU NA DIVIDENDNU POLITIKU Stabilan neto dobitak → veći procenat neto dobitka se isplaćuje kao dividenda. Nestabilan neto dobitak → akumulacija većeg dela neto dobitka (radi održanja stabilnog nivoa dividendi u budućnosti). Visok stepen rentabilnosti → lakše, blagovremeno i povoljnije pribavljanje dodatnog kapitala na finansijskom tržištu → veći procenat neto dobitka se može isplatiti akcionarima. Veći deo neto dobitka će biti akumuliran ako postojeći akcionari teže da zadrže kontrolu nad preduzećem?

FAKTORI KOJI UTIČU NA DIVIDENDNU POLITIKU U pojedinim privredama moguće je da akcionari plaćaju porez po različitim stopama. Akcionari koji plaćaju porez po višim stopama teže da se veći deo neto dobitka akumulira. Zašto? Kakva je dividendna politika preduzeća čiji akcionari plaćaju porez po nižim stopama?