DIJETA I ARTRITIS Prof dr Jelena Vojinovi kliniki

DIJETA I ARTRITIS Prof dr Jelena Vojinović klinički imunolog pedijatar reumatolog Medicinski fakultet, Klinički Centar Niš

Današnje shvatanje etiopatogeneze reumatskih bolesti podrazumeva učešće tri etiološka faktora: ügenetska predispozicija üdelovanje infektivnih agenasa üfaktori spoljašnje sredine

Značaj genetske predispozicije za nastanak reumatskih bolesti neosporno je dokazan jer se pod njihovom kontrolom nalaze svi neuro-imuno-endokrini mehanizami regulacije Epidemiološke studije su dokazale da maksimalno u 50 -60% slučajeva oba identična blizanca oboljevaju od iste bolesti !

DA LI INFEKCIJA IZAZIVA BOLEST? Deca su često izložena infekcijama i skoro da ne postoji patološko stanje kod koga od roditelja ne možete dobiti podatke o predhodnoj infekciji. Ipak, SUPROTNO UČESTALOSTI INFEKCIJA REUMATSKE BOLESTI SU RELATIVNO RETKA POJAVA !

ZAŠTO IMAMO PORAST AUTOIMUNOSTI U POSLEDNJEM VEKU?

REZULTATI EPIDEMIOLOŠKIH STUDIJA DOKAZALI SU POSTOJANJE PRINCIPA SEVERNO-JUŽNOG GRADIJENTA Odrasli imigranti zadržavaju rizik zemlje porekla, dok deca imigranata preuzimaju rizik zemlje u kojoj žive RA Zapadna Evropa Severna Amerika Australija (belci) prevalenca (na 100) Kina 0, 3 -0, 4 0, 8 -1, 1 ?

THE NEW SCIENCE OF DRAWINIAN MEDICINE Randolph Nesse and George Williams, 1996 klasična istraživanja u medicini polaze od postavljanja pitanja: zašto se ova jedinka razbolela a druga nije? Darvinov medicinski pristup, koristeći znanja o biološkim zakonitostima, polazi od pitanja: kako evolucija nije uspela da zaustavi pojavu ove slabosti genoma tj. koji su evolutivni faktori uticali da se ova bolest uop šte pojavi ?

stari tip ishrane novi tip ishrane divljač plodovi mora i riba sveže voće i povrće žitarice (pšenica, ovas, ječam, raž) domaće životinje (masno meso) mleko i mlečni proizvodi proteini 10 -15% masno meso, mlečni proizvodi 35 -40% monozasićene ili nezasićene masne kiseline omega 6/omega 3= 4 masti 35 -40% zasićene masti omega 6/omega 3 odnos= 10 30 -35% niskoglikemijskog kapaciteta voće i povrće sa puno vlakana ugljeni hidrati 50 -60% rafinisani šećer visokoglikemijskog kapaciteta žitarice, mahunarke kvasci 10 x više viatmina D 4 000 i. j. dnevno 3 x veći unos drugih vitamina, Zn, Ca, K, Fe vitamini oligoelementi 400 i. j vitamina D tri puta manji unos oligoelemenata 8 x veći unos Na 25 -30% riba i mršavo meso

LEAKY GUT SYNDROME SINDROM IZMENJENE PROPUSTLJIVOSTI CREVNE BARIJERE DIGESTIVNA TEORIJA (Cordain L, Br J Nutr 2000) MEHANIZAM TROSTRUKE MOLEKULARNE MIMIKRIJE NAJČEŠĆI POKRETAČI ZAPALJENJA: gluten (glijadin) – protein prisutan u žitaricama (pšenica, ovas, ječam raž) laktglobulin iz kravljeg mleka različiti aditivi, konzervansi i emulgatori

“ Give us this day our daily germs” Graham et al. , Immunology Today 1998 HIGIJENSKA TEORIJA NASTANKA AUTOIMUNOSTI ( Bach JF. New Engl J Med 2002) ČISTOĆA JE POLA ZDRAVLJA – A NEČISTOĆA. . ONA DRUGA POLOVINA? ograničiti upotrebu antibiotika samo kada je neophodno koristiti povremeno probiotike tj. probiotski jogurt

UTIČE LI NAČIN ISHRANE NA ARTRITIS? • • • u novinama, na internetu. . nalaze se mnogobrojne preporuke za različita ”lekovita” sredstva za artritis ne postoje ”lekovita” sredstva za jačanje imuniteta i poboljšanje artritisa zarada od prodaje ovih preparata jedina je njihova dokazana korist ARTRITIS JE OBOLJENJE U KOM NE TREBA JAČATI IMUNITET JER ARTRITIS NASTAJE ZBOG HRONIČNE UPALE IMUNITET JE U ARTRITISU PREVIŠE AKTIVAN TAMO GDE NE TREBA TJ. GREŠI • PROMENA NAČINA ISHRANE JEDINO IMA DOKAZANO POZITIVAN EFEKAT NA TEŽINU ARTRITISA

OSNOVNI PRINCIPI PRAVILNE ISHRANE OBOLELIH OD ARTRITISA • • jedite raznovrsnu hranu izjednačite unos hrane sa fizičkom aktivnošću unosite hranu bogatu zrnevljem, semenkama, povrćem i voćem unosite hranu sa malo masti i holesterola unosite hranu sa malo šećera smanjite unos glutena i hleb zamenite kukuruzom i pirinčem unosite dve čaše probiotskog jogurta sa smanjenom koncentracijom masti • uzimajte preparate vitamina D

KOJA JE HRANA ZABRANJENA? STOP • • pica burek pecivo hamburgeri razni slatkiši grickalice kravlje mleko

ŠTA JE PRAVILNA ISHRANA ZA ARTRITIS? • unosite uravnoteženu ishranu bogatu mineralima, vitaminima, antioksidantima, kalcijumom i vitaminom D • promenite vrstu masti koju unosite i jedite što više ribe • Mediteranska ishrana sa što više voća i povrća i omega 3 polunezasićenih masnih kiselina • izbegavajte žitarice bogate glutenom (pšenica, ovas, ječam, raž) i unosite što više pirinča i kukuruza

JEDITE VIŠE VOĆA I POVRĆA • WHO preporučuje uzimanje najmanje 5 porcija voća i povrća na dan • na ovaj način u organizam se unese dovoljno vitamina, minerala i antioksidanata • studije su pokazale da oni koji unose puno voća i povrća mnogo redje oboljevaju od artritisa • antioksidanti štite zglobove i iz organizma uklanjaju štetne materije koje pokreću upalu i oštečuju zglobove • birajte voće različitih boja, posebno svetlih boja (bogatije antioksidantima)

ŠTA JE PORCIJA VOĆA I POVRĆA • • 1/2 grejpfruta 150 ml voćnog soka 1 srednja jabuka 1 srednja banana 2 srednje šljive 2 koluta ananasa 2 polovine breskve 3 kašike seckane voćne salate • 7 svežih jagoda • • • ½ paprike 1 srednji paradajz 1 srednji crni luk 2 cveta brokolija 3 štapa celera 3 kašike seckane šargarepe • 8 cvetova karfiola • 14 pečurki

VITAMIN D I KALCIJUM • najvažniji za očuvanje kvaliteta kostiju • dokazano je da deficit vitamina D dovodi do pojave artritisa • svi oboleli od artritisa imaju bolešću i lekovima izazvanu sekundarnu osteoporozu • dnevno treba unositi • • – 1000 -1500 mg kalcijuma i – 800 -1000 ij vitamina D kravlje mleko ima puno kalcijuma ali se on ne može iskoristiti jogurt i sirevi tj. mlečno kiselinski proizvodi najbolji su izvor kalcijuma vitamin D se dobija sunčanjem i ishranom bogatom ribom JEDITE SVAKI DAN JOGURT, SIR I RIBU

jetra crevni epitel vezan za VDBP (vitamin D vezujući protein) + OH 25 -hidroksilaza kost 25 (OH) D 3 1 alfa, 25 (OH)2 D 3 1 alfa-hidroksilaza bubreg

paratireoidne žlezde tireoidna žlezda koža skelet pluća jetra metabolizam kalcijuma i fosfora sistemska mineralno-koštana homeostaza proces remodeliranja kostiju neuro-endokrini regulacioni mehanizmi imunomodulatorno delovanje pankreas bubreg creva

nivo 25(OH)D 3 < 20 ng/ml kod 20 -50% dece i odraslih koji žive u ekvatorijalnom području nema hrane i mleka suplementiranog vitaminom D izrazito smanjena fizička aktivnost izrazito smanjeno izlaganje suncu ne postoje preporuke za obavezno obogaćivanje prehrambenih proizvoda učestala pojava preloma i na minimalnu traumu učestala pojava deformiteta osteoporoza i ostepenija kod 30% zdrave populacije učestalo oboljevanje od mnogih autoimunskih bolesti (RA, MS, diabetes tip I, psorijaza) i malignih bolesti (karcinom dojke, prostate, debelog creva)

“Čovek ne oseća dobra života samo onda kada ne ispunjava zakon života” Tolstoj