DIGITALIZACIJA I BIBLIOTEKARSTVO izmeu autorskog prava i slobode

DIGITALIZACIJA I BIBLIOTEKARSTVO : između autorskog prava i slobode pristupa Jelena Glišović

DIGITALIZACIJA U BIBLIOTEKARSTVU : o Olakšava pristup, korišćenje i razmenu informacija/znanja o Predstavlja evolutivni stadijum u daljem razvoju bibliotekarstva o Čini korak u prilagođavanju bibliotekarstva novonastalim društvenim i tehnološkim okolnostima o Dovodi korpus autorskih prava i njihove zaštite u prvi plan ali i, uticaj širenja autorskih prava na kulturnu raznolikost i mogućnost izbora- slobodu pristupa

OPRAVDANOST Naučna Diktirana činjenicom da je digitalizacija ključni prioritet u bibliotekarstvu R. Srbije Razmatranje modaliteta i rizika od hipertrofiranja regulative za zaštitu autorskih prava celishodno je sa aspekta budućih projekata digitalizacije bibliotečkih fondova Društvena Proizilazi iz shvatanja ove tematike kao inicijalnog koraka u uspostavljanju konsenzusa o osnovama za razvoj informatičkog društva i menadžmenta znanja u Srbiji

PROLIFERACIJA INFORMATIČKO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA � UVEĆAN KAPACITET I POTENCIJAL KULTURNIH USTANOVA DA REALIZUJU SVOJE POSLOVE OD OPŠTEG ZNAČAJA- PRISTUP, OČUVANJE, ISTRAŽIVANJE, OBRAZOVANJE Medijske kompanije i strukovne asocijacije Pristalice pojačane kontrole poštovanja autorskih prava koji naglašavaju potrebu da se primena autorskih prava proširi i na medije što bi za njih pre svega značilo povećanje prihoda Bibliotekari i poslenici drugih oblasti kulture Staju u odbranu poštenog ekvilibrijuma između zaštite autora i omogućavanja korisniku što slobodnijeg pristupa željenoj građi i informacijama (finansijska satisfakcija u ovom slučaju izostaje)

SLOBODAN PRISTUP (OPEN ACCESS) I NAČELO PRAVIČNE UPOTREBE (FAIR USE) OSIGURAVA: ＞ Postojanje zdravog, funkcionalnog i transparentnog demokratskog poretka ＞ Bogatu javnu sferu. Pravičan pristup materijalima zaštićenim autorskim pravima uvećava stepen kreativnosti i produktivnosti u društvu ＞Ublaživanje posledica digitalnog jaza jer ako bi se pristup znanju uvek plaćao i u potpunosti zavisio od imovinskog statusa, siromašniji slojevi bivali bi konstantno podvlašćeni i marginalizovani što slabi društvenu koheziju unutar zajednice

RAVNOTEŽA U ODNOSU: ZAHTEVI AUTORA-INTERESI KORISNIKA TRADICIONALNO JE ODRŽAVANA OGRANIČENJIMA I IZUZECIMA U PRIMENI AUTORSKOG PRAVA SAD Akt o autorskim pravima za digitalni milenijum (Digital Millenium Copyright Act- DMCA), 1998. god, donekle čuva i širi ograničenja autorskih prava EVROPSKA UNIJA Smernice, koje pokazuju daleko manje tolerancije za praksu pravičnog pristupa. Ovim Smernicama bilo je predviđeno da biblioteke, univerziteti, arhivi i dokumentacioni centri, više nemaju pravo da bez posebnih ugovora i naknade:

→ Ø Prikazuju na ekranima zaštićene digitalne medije; ØDozvole korisnicima da u svojim prostorijama koriste zaštićene digitalne medije u privatne ili nastavne svrhe, da ih pretražuju ili saslušavaju; ØDozvole korisnicima da u svojim prostorijama naprave digitalne kopije u privatne i nastavne svrhe; ØOmoguće eksternim korisnicima pristup elektronskim medijima; ØNaprave ditigalne kopije nekog dela zbog osiguranja fonda ili arhiviranja; ØZaštićene digitalne medije pošalju pomoć FTP-a ili e-Mail-om drugoj biblioteci, instituciji ili pojedincu; ØKao ustanove koja sakupljaju obavezni primerak, ispune svoj zadatak, koji se sastoji od omogućavanja pristupa digitalnim medijima svakom korisniku.

DIREKTIVA EU O AUTORSKIM PRAVIMA IZ 2001. GODINE DONOSI PROŠIRENJE KONTROLE AUTORSKIH PRAVA U ODNOSU NA DIGITALNE MATERIJALE I AUTORSKA DELA. ↘ Ovaj podatak je od posebnog značaja za bibliotekarstvo u R. Srbiji ukoliko imamo u vidu da je Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU (Članom 71) predviđeno da se domaće zakonodavstvo do 2013. postepeno uskladi sa smernicama i direktivama EU.

DODATNA DVA FAKTORA ČIJA EKSPANZIJA UPOTREBE PODSTIČE DALJU EROZIJU NAČELA PRAVIČNOG PRISTUPA MATERIJALIMA KOJI SU ZAŠTIĆENI AUTORSKIM PRAVIMA: Tehničke mere zaštite Prvi put inplementiran mehanizam maeričkim DMCM zakonom U stavu bibliotekara prisutna je velika doza kritičnosti budući da se primenom tehničkih mera zaštite (Technological Copyright Measures- TCM) lako mogu premostiti legitimne olakšice koje pripadaju bibliotekama Razvoj licencnog okruženja Praksa ugovornog licenciranja umanjuje učinkovitost digitalizacije u bibliotekarstvu zato što kupac licence najčešće nema nikakvu mogućnost pregovora sa vlasnikom prava distribucije digitalne informacije

Digitalizovane informacije ne predstavljaju novi kvalitet, koliko novu formu, čijom se primenom na bolji i potpuniji način izlazi u susret intenziviranim zahtevima koje ‘digitalno’ društvo iznosi pred biblioteke Korišćenje duhovne svojine u bibliotekama ne znači odricanje autora od materijalne dobiti Biblioteke kao sastavni deo demokratskog informacionog sistema i kao infrastrukturne ustanove za obrazovanje, nauku i istraživane oduvek imaju funkciju da informacije daju na korišćenje bez diskriminacije i uslovljavanja korisnika

• Aktuelno približavanje R. Srbije EU i očekivano prilagođavanje domaćeg Zakona o autorskom i srodnim pravima evropskim pravnim tekovinama ne bi trebalo da bude iskorišćeno za uvođenje restriktivnije regulative i dalje sputavanje prava korisnika na Slobodan pristup informacija • Iskorišćavanje digitalnih informacija za koje biblioteka plati putem kupovine ili licence, mora da bude omogućeno bez dodatne nadoknade Bibliotečki profesionalci, autori, korisnici, političari i građansko društvo sada se nalaze u situaciji da u kontekstu digitalizacije prave izbore koji će po mnogo čemu odrediti ne samo buduće uloge biblioteke već i načine proizvodnje, distribucije i potrošnje kulturnih dobara

Našu digitalnu dilemu čine dve oprečne mogućnosti – efikasnija kontrola nad distribucijom i kontrolom informacija ili uvećanje ukupnih saznajnih kapaciteta društva. Nova infrastruktura podržava obe opcije, a samo od naših izbora zavisi koja će se vizija budućnosti ostvariti…