Devizno trite Tri grupe uesnika dileri klijenti i

Devizno tržište

• Tri grupe učesnika: dileri, klijenti i brokeri. • Dileri (kreatori tržišta) u svakom trenutku obezbeđuju ponudu i tražnju deviza; formiraju kurseve; formiraju zalihe valuta; zarađuju iz kotacionog raspona (marže) – razlike između višeg (prodajnog) i nižeg (kupovnog) kursa • Klijenti - preduzeća, nebankarske finansijske institucije (investicioni fondovi i osiguravajuća društva), centralne banke i stanovništvo; kupuju od dilera • Brokeri su posrednici u trgovini između dilera i, za razliku od brokera na tržištu akcija, trguju isključivo za tuđ račun; povezuju dilere, nemaju svoje kotacije, obezbeđuju veći stepen centralizacije tržišta, postoje elektronski brokerski sistemi

• Promptno devizno tržište se najbolje može opisati kao decentralizovano tržište više dilera • Ne postoji organizovano fizičko mesto (berza) na kome se dileri susreću sa klijentima • Ne postoji elektronski sistem koji omogućava da se na ekranu jedinstveno prikažu kotacije svih dilera na tržištu neke valute. • Kupci i prodavci deviza direktno komuniciraju (putem telefona, teleksa ili računara) • Netransparetno, fragmentirano tržište

Devizno tržište u Srbiji (milioni USD)

• Raste značaj segmenata u kojima je izraženija sloboda trgovanja, tj. u kojima je neposredna kontrola NBS manja: trgovina između banaka van međubankarskog sastanka i trgovina sa klijentima. Ova dva segmenta u zbiru daju preko 90% tržišta, a 2002. je taj procenat bio manji od 45%. • Opada neposredni značaj NBS na deviznom tržištu: vrednost fiksing sastanka je mala, što je 2002. bilo teško zamislivo. Takođe, opada učešće menjačkih poslova u kojima je kupac NBS. Zbirno učešće navedena dva segmenta je 2002. iznosilo 50% a 2007. samo oko 3%.

Vrste poslova na deviznom tržištu • Spot: ugovoranje i promptna isporuka deviza • Forvard: ugovaranje a kasnija isporuka • Svop: ugovaranje o promptnoj kupovini i terminskoj prodaji deviza • Struktura na svetskom tržištu: svop 50%, spot 30%, forvardi 10% • Izvedeni (derivativni) devizni poslovi: fjučersi i opcije

Spot poslovi • Od trenutka zaključenja do trenutka izvršenja kupoprodaje prođe najviše dva radna dana • Diler kotira dve cene: kupovni i prodajni devizni kurs, tj. devizni kurs po kome je spreman da kupi devize i kurs po kome je spreman da proda devize. Razlika između višeg prodajnog i nižeg kupovnog kursa predstavlja kotacioni raspon ili maržu. • » Koliki je devizni kurs funta-dolar? «, » 1, 4419 -28 «, kupovni kurs USD 1, 4419/GBP a prodajni kurs USD 1, 4428/GBP. Razlika od 0, 0009 USD predstavlja izvor zarade za dilera.

• U praksi dileri često ne iskazuju pune kurseve u međusobnoj trgovini, već samo poslednje dve cifre (decimale). Tako će za prethodne kotacije reći: » 19 -28 «. 1, 44 je big figure • Ako su pune kotacije 1, 4397 -1, 4402, diler može reći samo: » 97 -02 « ili, da bi bio jasniji » 97 -02, oko 1, 44 «. • Poslednje decimalno mesto u kotaciji kurseva se naziva poen ili pip. U kotaciji 1, 4397 -1, 4402 razlika između prodajnog i kupovnog kursa 5 poena. • Kursevi koje banke nude klijentima najčešće su nepovoljniji – kupovni je niži a prodajni viši. Na primer, za neko preduzeće kotacioni raspon za kurs dolar/funta može biti USD 1, 4414 -1, 4432/GBP (raspon od čak 18 poena). Sa najširim rasponom suočava se stanovništvo, što odražava veće troškove poslovanja banaka na ovom segmentu tržišta.

Vrste deviznih naloga • tržišni nalozi (market orders) - dileru ili brokeru zadaje nalog da se devize kupe/prodaju po postojećem kursu. • nalozi sa ograničenjem - utvrđuje se cena po kojoj će se obaviti transakcija, a nalog se izvršava po ceni koja je jednaka ili povoljnija od naznačene: kupovina deviza po naznačenom ili nižem kursu a prodaja deviza po specificiranom ili višem kursu. • stop nalozi (stop orders) – takođe se precizira cena, ali sa ciljem da se ograniči potencijalni gubitak koji postoji kod otvorene pozicije. Zadaje se uslovni nalog suprotnog smera od zauzete pozicije. (Ako su, na primer, kupljeni evri po kursu CHF 1, 5100/EUR, možemo dati nalog da se evri prodaju ako kurs padne na CHF 1, 5080/EUR, kako bi ograničili gubitak u slučaju daljeg pada vrednosti evra. ) • diskrecioni nalog (discretion for trader) podrazumeva da se dileru daje pravo da obavi transakciju u najboljem interesu klijenta, bez njegove prethodne saglasnosti. • nalog po sledećoj najboljoj ceni (next best price) se aktivira kada kurs dotakne određenu granicu, a trgovina se obavlja po sledećoj, povoljnijoj ceni.

Ukršteni kursevi • Kako utvrditi kurs između valuta kojima se ne trguje? Preko kurseva tih valuta u odnosu na široko korišćenu (trgovanu) treću valutu. U ovom slučaju se radi o ukrštanju kurseva (cross rate). • Na primer, meksičkom uvozniku su potrebni jeni da bi platio određeni uvoz iz Japana. Banke ne kotiraju neposredno kurs između pezoa i jena.

Verižni niz • Ako su poznati sledeći kursevi: 1 GBP = 1, 8 USD, 1 CHF = 0, 65 EUR i 1 EUR = 1, 3 USD, izračunati kurs britanske funte u švajcarskim francima. X CHF 1 GBP 1, 8 USD 1, 3 USD 1 EUR 0, 65 EUR 1 CHF X = (1*1, 8*1*1)/(1*1, 3*0, 65) = 2, 1 1 GBP = 2, 1 CHF

Devizna arbitraža • Banka A nudi kurs 1 EUR = 1, 20 USD, a banka B 1 USD = 0, 8 EUR. U kojoj banci cete kupiti evre? • Pretpostavimo da tri banke imaju sledeće kotacije: Citibank USD 0, 9045/EUR Barclays Bank USD 1, 4443/GBP Dresdner Bank EUR 1, 6200/GBP • Ukršteni kurs između evra i funte na osnovu ponuda Citibank i Barclays Bank je:

• Prodaja 1. 000 USD banci Barclays i kupovina funti: 1. 000/1, 4443=692. 377 funti. • Prodaja funti Dresdner Bank za evre: 692. 377*1, 6200=1. 121. 651 evro i • Prodati evra Citibank za dolare: 1. 121. 651*0, 9045=1. 014. 533 dolara. • Nerizični profit je 14. 533 dolara.

Pitanja • Iz ugla srpskog investitora, koji su kursevi u sledećim parovima direktno notirani: a) 1 EUR = 82 RSD ili 1 RSD = 0, 012 EUR; b) RSD 10, 00 -10/ZAR ili ZAR 0, 101020/RSD; c) 10 JPY = 1 RSD ili 1 JPY = 0, 1 RSD. • Popunite prazna polja sledećim rečima: forvard, dileri, brokeri, spot, arbitraža. „Kada se klijent obrati banci za kurseve, ona mu saopštava _____ kurs. Ukoliko klijent želi da se zaštiti od kursnog rizika interesovaće ga i _____ kurs. Ukoliko banka nema tražene devize, ona će se obratiti drugoj banci - _____, a ako želi da potraži povoljnije kurseve obratiće se _____. Banka može za svoj račun da iskoristi nepravilno ukrštene kurseve i da se oproba u _____. “ • Odredite vrstu deviznog naloga (tržišni, sa ograničenjem, stop, diskrecioni, po sledećoj najboljoj ceni): a) „kupi ako padne na 79“, b) „prodaj što bolje možeš“.

• Preduzeće dobija od svoje poslovne banke kotacije RSD 80, 00 -10/EUR i RSD 65, 00 -20/USD. a) Koliko dolara će dobiti ako banci proda milion dinara; b) Koliko dinara treba da izdvoji za 540. 000 evra; c) Koliko dolara treba da zameni u dinare da bi kupilo 120. 000 evra; d) Koliko dinara dobija prodajom 420. 000 evra. • Banka Afro nudi sledeću kotaciju: USD 1, 3045 -52/EUR, banka Amero: USD 1, 5132 -40/GBP i banka Euro: EUR 1, 1975 -80/GBP. Koliki je profit iz trougaone arbitraže? • Marko Vetnić je od banke Gama dobio kotacije USD 0, 8550 -63/EUR a od banke Beta kotacije USD 0, 8540 -45/EUR. Marko nije ništa preduzeo. Kada je šef saznao šta se desilo, Marko je dobio otkaz. Očajni Marko se pitao: zašto? • Ako su poznati sledeći kursevi: 1 CHF = 0, 45 GBP, 1 USD = 68 CSD i 1 USD = 1, 2 CHF, izračunati kurs funte u dinarima.