Devizni sistem js Sadraj Pojam deviznog sistema Pojam

Devizni sistem js

Sadržaj � Pojam deviznog sistema � Pojam platnog bilansa � Najvažnije stavke tekućeg bilansa � Načini obezbeđenja uravnoteženja platnog bilansa. � Pojam devalvacije i deflacije

Sistem ekonomskih odnosa sa ino Spoljnotrgovinski sistem • Uređuje odnose u oblasti uvoza i izvoza Devizni sistem • Reguliše plaćanja između domaćih i stranih subjekata

Devizni sistem � � � Devizni sistem – skup načela i zakonskih propisa, mera i instrumenata kojima se regulišu uslovi plaćanja sa inostranstvom. Devizni sistem može biti: - liberalan i - regulisan. Ovo zavisi od stanja u kojem se nalazi nacionalna privreda. Razlika izmedu ova dva sistema je u tome što je u liberalnom deviznom sistemu subjektima u poslovanju s inostranstvom ostavljena veća sloboda u poslovanju i raspolaganju deviznim sredstvima, dok su u regulisanom sistemu ova prava više ili manje ograničena. Devizni sistem zemlja utvrđuje samostalno, ali ako je član neke organizacije (MMF, EMU i sl. ), onda mora da uvažava i poštuje norme koje važe u tim organizacijama.

Platni bilans � Sve ekonomnske transakcije jedne zemlje sa inostranstvom registruju se u platnom bilansu. � Platni bilans - sistematski popis svih ekonomskih transakcija izvršenih izmedu jedne zemlje i inostranstva u toku jedne kalendarske godine. � To je sistematizovani pregled dugovanja i potraživanja koja proističu iz svih oblika ekonomskih veza zemlje sa inostranstvom tokom godinu dana.

Struktura platnog bilansa Tekući platni bilans • pokazuje promet roba i usluga (uvoz i izvoz) i tekuće jednostrane transfere Kapitalni platni bilans • pokazuje finansijski obračun sa inostranstvom • Obuhvata kretanje kratkoročnog i dugoročnog kretanja kapitala, ekonomsku pomoć, reparacije

Tekući platni bilans Uvoz i izvoz robe Promet usluga Jednostrani transferi (ekonomska pomoć, reparacije, doznake radnika zaposlenih u ino, penzije, stipendije i sl.

Suficit � Ako zemlja ima veća potraživanja od dugovanja po osnovu tekućih transakcija u platnom bilansu � U transakcije u platnom bilansu koje znače priliv deviza ili sticanje kupovne snage u inostranstvu, spadaju: - izvoz robe i usluga, - jednostrani transferi (primanja), - uvoz kapitala, - izvoz monetarnog zlata.

Deficit � Ako zemlja ima veća dugovanja od potrtaživanja po osnovu tekućih transakcija u platnom bilansu � U transakcije koje deluju na odliv deviza iz zemlje spadaju: - uvoz robe i usluga, - jednostrani transferi (davanja), - izvoz kapitala, - uvoz monetarnog zlata. � Dug zemlje prema inostranstvu

Uravnoteženje platnog bilansa Na tri načina: � Deflacijom (ređe koristi) � Devalvacijom � Pooštravanjem mera spoljnotrgovinske i devizne kontrole

Devalvacija i revalvacija Devalvacija • Smanjenje vrednosti domaće valute u odnosu na stranu valutu • Uvozni proizvodi poskupljuju, a izvoznici dobijaju više domaćeg novca za stečene devize. • Razlozi za sprovođenje devalvacije su: trajniji i veliki platnobilansni deficit države i precenjenost deviznog kursa koja dovodi do velikog uvoza i nedovoljnog izvoza. Od novog deviznog kursa se očekuje da smanji uvoz, a poveća izvoz. • Posledica devalvacije: rast izvoza, a smanjenje uvoza Revalvacija • Porast vrednosti domaće valute u odnosu na stranu valutu • Cilj: sprečiti inflaciju koja vlada u zemlji. • Posledica: rast uvoza, a smanjenje izvoza.

Deflacija - pojam potpuno suprotan od pojma inflacija. Ogleda se u tome što se smanjuju životni troškovi i padaju cene. Karakteristike: � opada nivo cena (niže cene) � smanjenje novčane mase u opticaju � jača kupovna snaga novca – apresijacija � ponuda veća od tražnje, pa se povećavaju robni u odnosu na kupovne fondove � rast uvoza u odnosu na izvoz.

Dodatak Apresijacija • je porast vrednosti valute na deviznom tržištu Depresijacija • je pad vrednosti valute na deviznom tržištu.