DEVIZNI SISTEM I DEVIZNA POLITIKA Sistem ekonomskih odnosa

DEVIZNI SISTEM I DEVIZNA POLITIKA

Sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom je važan deo privrednog sistema zemlje. Čine ga: -Spoljno-trgovinski sitem -Devizni sistem

Spoljno-trgovinski sistem uređuje odnose u oblasti uvoza i izvoza. Devizni sistem reguliše plaćanja između domaćih i stranih rezidenata.

Devizni sistem je skup pravila, propisa, mera, instrumenata i institucija kojima se uređuju uslovi plaćanja sa inostranstvom. Reguliše: -Način formiranja deviznog kursa -Mogućnosti i uslove sticanja, držanja i korišćenja deviza -Način zamene jedne valute za drugu i za domaći novac -Uslove za obavljanje pojedinih vrsta plaćanja sa inostranstvom

Devizni sistem može biti manje ili više liberalan. To zavisi od : -stanja u kome se nalazi nacionalna privreda -stanja u kome se nalazi svetska

Kod skoro svih zemalja najznačajnija je robna razmena, ali se ekonomska saradnja ispoljava kroz pruzanje usluga, izvoz kapitala, odobravanje kredita, otplate dospelih anuiteta i raznih vrsta jednostavnih transfera.

Jednostrani transferi su ekonomska pomoć, doznaka radnika zaposlenih u inostranstvu, penzije, stipendije. . .

U granicama jedne zemlje plaćanja se obavljaju nacionalnom valutomzakonskim sredstvom plaćanja. Kod transakcija sa drugim zemljama problem je nepostojanje međunarodnog sredstva plaćanja.

Upotreba konvertibilnih valuta za plaćanje Plaćanja se mogu obaviti korišćenjem efektivnog novca, što je retkost ili prenosom sredstava preko deviznih računa kod poslovnih banaka.

Preduzeća i banke nastoje da na računima imaju dovoljno novca za svoje poslovanje, pa zbog toga na deviznom tržištu obavljaju zamenu domaće valute za stranu ili jedne valute za drugu.

U savremenim uslovima je važno u kojoj će valuti biti ugovoreno plaćanje. Izvoznik nastoji da se obaveza iskaže u valuti za koju očekuje da će jačati, dok bi uvoznik više voleo da to bude valuta koja će gubiti na vrednosti. *rizik deviznog kursa

Rizik deviznog kursa Rizik je mali ukoliko se radi o poslovima koji se brzo realizuju, ali kada je reč o dugoročnim poslovima, onda je rizik jako veliki.

Terminski devizni poslovi su poslovi kod kojih se kupoprodaja deviza može ugovoriti sada, a posao u nekom budućem terminu, po kursu koji se ugovorom precizira. Zaključivanjem terminskog deviznog posla se otklanja rizik deviznog kursa – ugovorena kupoprodaja deviza se obavlja po unapred utvrđenom kursu, bez obzira na to kakav će biti u

*Plaćanje u zlatu obavljaju centralne banke za potrebe države. *Plaćanje u nacionalnoj nekonvertibilnoj valuti uobičajena su u malograničnom prometu na osnovu sporazuma dve države. *Plaćanja u sintetičkim valutama kao što su specijalna prava vučenja ili

-1. 1. 1999. je počela da funkcioniše evropska ekonomska i monetarna unija. -utvrđena je jedinstvena valuta – evro -od 1. 1. 2002. see koristi kao efektivni

Sredstva međunarodnih plaćanja Valute i devize

Valuta je efektivni novac zemlje koji je zakonsko sredstvo plaćanja u nacionalnim granicama. Retko se koristi u međunarodnoj praksi, jer se međunarodna plaćanja obavljaju devizama.

DEVIZE Devize su novčana potraživanja koja pojedinci, preduzeča, banke, državni organi imaju na svojim računima kod banaka u stranoj valuti.

Mogu ih koristiti podizanjem gotovine sa sopstvenog deviznog računa, telefonskim nalozima, čekovima, menicama, akreditivima, elektronskim šiframa. . .

ČEK I MENICA

DEVIZE -se ostvaruju izvozom robe i usluga, doznakom radnika i iseljenika, raznim oblicima priliva kapitala iz inostranstva. -se koriste za plaćanja uvoza roba i usluga, za isplate sa računa građanja, za razne oblike plasmana kapitala u inostranstvo.

Ukoliko je saldo priliva i odliva deviza u toku godine suficitiran, onda se povećavaju devizne rezerve. Ukoliko je saldo priliva i odliva deviza u toku godine deficitiran, troše se ranije kreirane devizne rezerve ili krediti iz inostranstva.

Datumom naplata izvoza smatra se: -dan kada su devize uplaćene u korist računa banke ovlašćene za poslove sa inostranstvom -dan kada je ocarinjena roba ako je reč o kompenzacionim poslovima.

POJAM I VRSTE DEVIZNOG KURSA

Cena valute jedne zemlje izražena u valuti druge zemlje naziva se devizni kurs. Devizni kurs pokazuje koliko se za jedinicu određene strane valute daje domaće valute.

Smanjenje deviznog kursa Devizni kurs se smanjuje ako je ponuda stranog novca veća od tražnje za njim.

Povećanje deviznog kursa Devizni kurs se povećava ako postoji velika tražnja za valutom neke zemlje.

Devizni kurs predstavlja vezu između domaćih i stranih cena. Zahvaljujući njemu moguće je izraziti cene inostranih roba i usluga u domaćoj valuti. Time se omogućava poređenje cena i to je njegova osnovna funkcija koju može vršiti ako je realni i u ravnoteži.

FIKSNI DEVIZNI KURS je kurs koji određuje država utvrđivanjem valutnog pariteta nacionalne valute u zlatu(nekada), nekoj drugoj ili drugim valutama ili specijalnim pravima vučenja. -Ne menja se za duži vremenski period i postoji u uslovima stroge devizne kontrole. -Formira se nezavisno od stvarnih odnosa ponude i tražnje na deviznom tržištu i ybog toga je nerealan.

Kada se tražnja za stranom valutom poveća, država mora proglasiti devizni kurs i zvanično smanjenje vrednosti domaće valute – devalvaciju. Primenjuje se u uslovima inflacije kada cene brzo rastu i na većem su nivou nego u inostranstvu.

Kada se tražnja za stranom valutom smanjuje na deviznom tržištu, devizni kurs opada – zvanična mera države kojom se povećava vrednost nacionalne valute – revalvacija.

Kod fiksnog deviznog kursa ne postoji postepeno menjanje deviznog kursa pod uticajem ponude i tražnje za devizama, već država određenom merom izvrši promenu.

FLEKSIBILNI DEVIZNI KURS se slobodno formira u zavisnosti kretanja ponude i tražnje za stranom valutom na deviznom tržistu.

Hvala na pažnji ! Diamant Jovana Aranđelović Anđelija