Devizni sistem i devizna politika Devizni sistem Devizni

Devizni sistem i devizna politika

Devizni sistem • Devizni sistem je skup pravila, propisa, mera, instrumenata i institucija kojima se uređuju uslovi plaćanja sa inostranstvom. • Reguliše: ü Način formiranja deviznog kurasa ü Mogućnosti i uslove sticanja ü Držanja i korišćenja deviza ü Način zamene valute • Devizni sistem kreira svaka zemlja samostalno, ali ako je član neke organizacije, onda mora da poštuje norme koje ta organizacija nameće u skladu sa potpisanim

Devizni sistem • Glavni akteri u saradnji sa drugim zemljama su: ü Preduzeća i poslovne banke ü Manja fizička lica ü Država preko svojih ograna( agencija, centralne banke )

Devizni sistem • U granicama jedne zemlje plaćanja se obavljaju nacionalnim novcem ali kada je potrebno obaviti transakciju sa drugom zemljom onda se javlja problem. • Sve je bilo jednostavno kada je važio zlatni standard, znalo se koliko zlata stoji iza neke valute. Mogućnost da se svaka valuta zameni za zlato ili neku drugu valutu činila je nacionalni novac prihvatljiv u međunarodnim plaćanjima.

Devizni sistem • Kod upotrebe konvertabilnih valuta za plaćanje, plaćanje se može obaviti: 1) Korišćenjem efektivnog novca 2) Prenosom sredstava preko deviznih računa kod poslovnoh banaka • Preduzeća i banke nastoje da na računima imaju dovoljno sredstava za poslovanje, pa zbog toga na deviznom trežištu obavljaju zamenu domaće valute ili jedne valute za frugu.

Devizni sistem • Poslovi na deviznom tržištu su: 1) Promptni ili spot poslovi – Poslovi koji se ugovaraju i realizuju u roku, odmah ili nakon dva dana 2) Treminski devizni poslovi – Efektivni poslovi koji se realizuju u nekom budućem periodu po kursu koji se ugovorom precizira • Plaćanja na deviznom tržištu se obavljaju pomoću: 1) Zlata 2) Nacionalne nekonvertabilne valute 3) Sintetičkih ili kompozitnim valuta

Sredstva međunarodnog plaćanja - Devize i valute -

Devize i valute • Valuta je efektivni novac zemlje ( papirni ili kovani novac ) koji je zakonsko sredstvo plaćanja u nacionalnim granicama. • Devize su novčana potraživanja koja pojedinci ( preduzeća, banke, državni organi ) imaju na svojim računima kod banaka u stranoj valuti, a koja mogu koristiti na različite načine: – – Podizanjem gotovine Čekovima Menicama Elektronskim šiframa

Devize • Preko 90% plaćanja prema inostranstvu obavlja se preko ovlašćenih banaka. • Devize se ostvaruju izvozom rebe i usluga ili raznim oblicima priliva deviza iz inostranstva. • Koriste se za plaćanja uvoza roba i usluga, za isplate sa računa građanja, za razne oblike plasmana kapitala.

Valuta • Reč italijanskog porekla koja označava novčanu jedinicu neke zemlje. • U valutu spada papirni i kovani novac koji izdaje država ili banka i u opticaju služi kao sredstvo razmene i zakonsko sredstvo plaćanja. • Valutni paritet – osnova za odredjivanje deviznog kursa. Može se odredjivati u odnosu na zlato, valutu, više valuta (korpa valuta). Može se odrediti na osnovu specijalnih prava vučenja, veštačka valuta koju je odredio MMF kako bi zemlje mogle da pokriju deficit u plantom bilansu.

Devizni kurs • Devizni kurs je cena velute-devize jeden zemlje izražen u valuti-devizi druge zemlje. ( 1$=84, 35 RSD ) • Razlikujemo tri vrste deviznog kursa: 1. Fiksni devizni kurs 2. Fleksibilni devizni kurs 3. Višestruki devizni kurs

Devizni kurs • Realni devizni kurs tj. kuts ravnoteže uspostavlja se kada se kurs realno formira na deviznom trržištu na osnovu ponude i tražnje. • Kurs koji izjednačava ponudu i tražnju deviza naziva se ravnotežni devizni kurs, i pri njemu je platni bilans u ravnoteži. • Osnovna funkcija deviznog kursa je da omogući upoređivanje cena u zemlji i inostranstvu. • Od deviznog kursa zavisi cena domaće robe na inostranom

Fiksni devizni kurs • Fiksni devizni kurs propisuje država. Primenjuju se dok ih država ne promeni. Ovi kursevi su obično nerealni tj. precenjeni ili potcenjeni. CB interveniše prodajom deviza CB interveniše kupovinom deviza

Fleksibilan devizni kurs • Fleksibilni devizni kurs se slobodno formira na deviznom tržištu na osnovu odnosa ponude i tražnje tj. pod uticajem stanja platnog bilansa. o Deficit platnog bilansa ( veća tražnja od ponude deviza ) dovodi do rasta deviznog kursa o Suficit platnog bilansa ( veća ponuda od tražnje deviza ) dovodi do pada deviznog kursa

Fleksibilan devizni kurs Prednosti ü Rezultat je ponude i tražnje deviza ü Omogućava nezavisno kretanje domaćih cena u odnosu na inostrane ü Ne zahteva velike devizne rezerve Nedostaci × Postoji devizni rizik u poslovanju sa inostranstvom × Stimuliše zamenu nestabilne domaće valute za strane stabilnije valute

Devizno tržište • Devizno tržište je mesto susreta ponude i tražnje konvertabilnih sredstava plaćanja, valuta i deviza. • Devizne transakcije se obavljaju: – Između ovlašćenih poslovnih banaka i njihovih komiteta – Između ovlašćenih poslovnih banaka – Na međubankarskom sastanku gde se kao učesnik pojavljuje i centralna banka

Devizno tržište • Na deviznom tržištu se trguje odmah ili na termin, i to: – Valutama i devizama – Kratkoroćnim hartijama od vrednosti koje glase na stranu konvertabilnu valutu ( menice, čekovi, komercijalni papiri )

Zanimljivosti • 01. 1999. god. počela je da funcioniše evropska ekonomska i monetarna unija, i uvedena je jedinstvena valuta pod nazivom evro ( € ). Kao efektivni novac u vidu novčanica i kovanog novca koristi se od 01. 2002. godine. • http: //www. rts. rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1393 456/Bez+ve%C 4%87 ih+potresa+na+deviznom+tr%C 5% BEi%C 5%A 1 tu+. html • http: //www. rts. rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1442 147/Devizne+rezerve+10, 3+milijardi+evra. html

Tijana Joksimović Tamara Janković Ilija Svrzić III 2 Hvala na pažnji !!