Dete je dete treba da ga razumete A

Dete je dete, treba da ga razumete. . . A. . . roditelji?

Šta, kako, zašto, kada, kad? Moje dete polazi u školu.

Polazak u školu je veoma značajno razdoblje u životu svakog deteta. Zato je potrebno da roditelji usklade svoje ponašanje i stavove s’novonastalom situacijom. Nije dobro da roditelji postanu suviše uzbuđeni zbog toga što dete postaje đak prvak i da svoj nemir i nervozu prenose na ionako osetljivo dete, jer tako mogu da ga još više zbune i uplaše.

Od emotivne zrelosti, socijalizacije, opštih saznanja, motornih i manipulativnih sposobnosti kao i razvijenosti kulturno – higijenskih navika zavisi lakoća kojom će dete prihvatiti ili odgovoriti obavezama koje pred njega postavlja škola.

Igraj, igraj se. . Omogućite svom detetu da se što više igra ! Time će se zadovoljiti jedna od najvažnijih potreba deteta, podstaći njegov razvoj i stvoriti preduslovi za uspešniji rad i učenje. Kroz igru dete isprobava, vežba i usavršava svoje sposobnosti (savlađuje razne veštine, stiče nova znanja, navike , iskustva, obogaćuje govor, uspostavlja različite odnose sa drugom decom, izražava razne emocije. )

Polaskom u školu svet igre ne prestaje. Prvaku treba reći da će u školi pored učenja biti igre, zabave, šale i puno novih drugova (podsticati druženje), ali i nerazumevanja, svađe, ponekad će se naljutiti, učiteljica će nekoga i izgrditi. Dete mora da zna da kontroliše svoje emocije, mora biti sposobno i spremno da sarađuje sa drugim osobama i da konflikte rešava na socijalno prihvatljiv način.

Potrebno/Važno Potrebno je navikavati dete da što duže sedi i da se skoncentriše na rešavanje zadataka koji mu se postave.

n Od radnih navika zavisi uspeh u savlađivanju svih obaveza. n Ako dete jede, onda treba samo to da čini, ako se igra-neka se samo igra. Treba prekinuti sa lošim navikama da se dete istovremeno igra , crta, jede.

n Detetu treba odrediti prostor u kome će u miru da uči, piše i radi zadatke (udobna stolica, adekvatan sto).

Važno je organizovati pravilan dnevni režim detetu (kada ustaje, oblači se, ide u vrtić/školu, ruča, igra se, ide na spavanje) Decu treba naučiti da znaju adresu stanovanja, gde rade roditelji, broj telefona, put od kuće do škole Deci ne pretiti školom, ne stvarati sliku idealnog učitelja, već realnog čoveka koji deci pomaže da nauče mnogo korisnih i zanimljivih stvari (razvijati poverenje prema budućem učitelju).

Roditelji treba da učine sve da polazak u školu bude svečani čin (da zajedno sa detetom učestvuju u kupovini i izboru đačke torbe i pribora) Deca se ne smeju grubo kažnjavati, ali isto tako ni preterano nagrađivati (da uče za nagradu).

Ne pretvarajte razgovor u monolog. Dok vam dete govori usmerite pažnju isključivo na dete(ne slušati „na pola uva“). Pokažite da vam je važno o čemu govori. Podstičite dete da izražava svoje mišljenje i osećanja tokom razgovora.

Pomozite detetu da nauči: Da što bolje koristi svoja čula (opaža okolinu osluškuje zvuke, opipava razne predmete). Usresređuje svoju pažnju na objekte i reči. Da uočava različite oblike, veličine, boje, (malo, veliko, kraće, duže). Da se orijentiše u prostoru i vremenu (leva, desna ruka, iza, ispred, iznad, levodesno od njega)

Usvoji vremenske relacije: jutro, podne, veče (, , ujutru je kad ustajem, noć je kad idem na spavanje“). Da stekne određene higijenske, radne i kulturne navike (umivanje, pranje zuba, pomogne u postavljanu stola, doda pribor, pomogne u brisanju prašine. . . ) „izvini“kad pogreši, zatraži i zamoli kad želi nešto da dobije, „zahvali“ kad to i dobije, ne upada u reč drugome, poštuje pravila igre, sačeka svoj red.

Da dobro razvije govor, uspešno komunicira sa drugima (pravilno izgovara glasove, govori jasno, glasno, razgovetno, ima bogat rečnik, ume da sluša druge). Razvija svoju radoznalost i maštu (postavlja pitanja, interesuje se za prirodne pojave „zašto zvezde ne sijaju danju? “).

Za uspešnu komunikaciju sa detetom potrebno je da: -Govorite jednostavno (bez predugih rečenica i apstraktnih pojmova). -Govorite o stvarima koje su bliže detetu (deo su njegovog iskustva). -Ne žurite i ne vičete dok govorite. -Pitajte dete povremeno da vam kaže šta je i kako razumelo.

Dete stiče sigurnost i razvija samopouzdanje kad: -Oseća da ga volite. -Brinete o njemu i posvećujete mu dovoljno pažnje. -Prema njemu se dosledno ponašate. -Dozvolite mu da uradi ono što može. -Ima razvijenu motoriku i kad je spretno. -Može da vam pomogne u obavljanju nekih poslova. -Ima bogatiji rečnik i može slobodno da kaže šta misli, želi i oseća.

-Kad ste spremni da čujete i uvažite njegovo mišljenje. -Dozvolite mu da u nekim stvarima samostalno odlučuje. -Može otvoreno da ispolji svoje emocije. -Pohvalite ga za kompletan postupak. -Izvinite mu se za svoju grešku. -Ima poverenja u vas i oseća da i vi imate poverenja u njega.

-Koristite prvenstveno pozitivne uticaje u vaspitanju (podsticaj i pohvala za uložen trud- pohvaljeno dete će sa radošću uložiti trud da bi postiglo rezultat). -Nemojte detetu činiti ono što ne želite da dete uradi vama!

Tipovi roditelja Popustljiv roditelj Ako dete nešto želi to i dobije. Ali, ipak treba biti oprezan. Iako se čini da je u redu , dopustiti mu da bude potpuno slobodno, posle bi moglo da ima problema zbog nepriladođavanja drugima. Naučite ga da bude odgovorno i saosećajno.

Autoritaran stil Vi ste , , gazda“ u kući i dete mora da sluša bez ikakvih preteranih objašnjenja. Zbog takvog odnosa i kućnog vaspitanja dete bi moglo da bude uspešno na područijima gde bi trebalo da se poštuju granice. Ipak, istovremeno bi moglo da ima nisko samopouzanje i da bude sramežljivo.

Autoritativan stil Znate da postavite granice, ali dete se i dalje oseća slobodno. Uvek imate vremena da mu objasnite svoje postupke, ali pažljivo slušate šta ono želi. Dete iskreno poštuje vaš autoritet i sluša vas, odnos vam je skladan i pun razumevanja.